1 CIGARETE: SVE JE OTIŠLO U DIMU SFRJ je postojalo 14 fabrika duvana. Cigarete su se proizvodile u Ljubljani, Zagrebu, Rovinju, Sarajevu, Beogradu, Nišu, Prilepu, Vranju...Duvanska industrija, kao vrlo profitabilna, postojala je u Jugoslaviji i pre 1941, ali procvat je doživela u socijalizmu. Komunisti su po dolasku na vlast neke vrste cigareta ukinuli kao nepodobne: „šumadiju“, „karađorđa“, „kosovo“, „dvorske“, a neke, kao što su „hercegovina“, „morava“, „drava, „ibar“ i „jadran“, zadržali jer su - današnjim rečnikom kazano - brendovi pozicionirani na tržištu. Hoće se reći - ljudi su navikli na njih.Na vrhu lestviceZnalo se koje koliko vrede i ko šta puši: na vrhu lestvice kvaliteta bila je „drina“, za malo lošije važile su „morava“ i „vardar“, dok su najgore bile „drava“ i „ibar“.U prve dve decenije posle rata cigarete su pakovane u kartonske kutije „na preklop“, nalik na tabakere, a najduže je ovakvu kutiju, sve do osamdesetih, zadržala „hercegovina“. Duvanska industrija iz Niša, međutim, od pre rata imala je mašinu za pakovanje u kutije „na izvlačenje“, a na njoj su do pre petnaestak godina pakovane „drina“ bez filtera i ista takva zelena „morava“.Proizvodnja filter cigareta u Jugoslaviji počela je krajem šezdesetih, kada su sve fabrike duvana - bilo ih je 14 - kupile odgovarajuće mašine. Uz „prevođenje“ postojećih marki na filter varijantu, to je bila prilika da se lansiraju novi brendovi: „beograd“, „57“ i „100“, „lovćen“, „DIV“... U isto vreme, u skladu sa politikom otvaranja prema svetu, počela je u Jugoslaviji proizvodnja licencnih cigareta, pa su potrošači dobili mogućnost da uživaju u „kentu“, „HB“, „milde sorte“... Oni koji su ih kupovali, i imali para da putuju, tvrdili su da naše cigarete ne mogu ni da se porede sa originalima. Izuzetak je, navodno, bio sarajevski „marlboro“ - „bolji od svakog drugog ‚marlboroa‘ gde god da je proizveden“. Potpisnik ovog teksta o tome ne može da se izjašnjava, jer je 30 godina pušio nišku crvenu „moravu“, pa mu nikakvi aromatizovani duvani nisu bili potrebni.Nije po JUSFabriku duvana Sarajevo prati još jedna legenda - da njenoj „drini“ u beloj kutiji nje bilo premca. Navodno je pravljena od smese duvana spremljene za toliko hvaljeni „marlboro“, samo bez aditiva, pa se glas o kvalitetu ove cigarete održao do danas, bez ikakvog razumnog opravdanja, jer je u pitanju stvar ukusa. Zanimljiva je pojava bila marka „57“: cigarete su iz „Tobačne Ljubljana“ izlazile u mekom pakovanju sa filterom na dnu kutije, „naopako“. Ne znamo za svet, ali u Jugoslaviji su jedine bile tako poređane. Verovalo se da je proizvođač mislio na zdravlje svojih potrošača, odnosno da im je omogućio da cigaretu stave u usta ne dodirujući filter rukama zaprljanim od rada. Razlog je bio mnogo prozaičniji: mašine za „Tobačnu“ kupovane su polovne i na različitim mestima, pa je pakirnica bila neodgovarajuća, „rasparena“. Zbog toga je na svakoj kutiji pisalo da nije po JUS.
ZA AMBASADORE I DOKTOREU jednom zapisu o duvanu nalazimo podatak da su niška „drina“ i „opatija“ smatrane „ambasadorskim“ cigaretama, a sarajevska „direktorskom“, niška „morava“ i „hercegovina“ bile su „doktorske“, banjalučka i vranjanska „morava“ - „službeničke“, a ostatak je bio „radnički“.
