Bio je jedan od najvažnijih ljudi u državi, a onda su sasuli rafal u njega: Ni 25 godina od antentata ne zna se ko je pucao! Ovo ga je koštalo glave

Navršilo se 25 godina od ubistva na Pavla Bulatovića, tadašnjeg ministra odbrane Savezne Republike Jugoslavije i jednog od važnijih ličnočni režima. Tog 7. februara 2000. likvidiran je pucnjima iz kalašnjikova dok je u restoranu Rad na Banjici sedeo u društvu Mirka Kneževića, upravnika restorana, i Vuka Obradovića, direktora Jugarant banke.

Vladajuća Socijalistička partija Srbije i Savezna vlada su ovaj događaj odmah proglasili terorističkim aktom apostrofirajući da je naručen iz inostranstva. Anketnim odborom Skupštine SRJ predsedavao je Vojislav Šešelj, vođa radikala, a njihov zadatak je bio da ispitaju okolnosti koje su dovele do ubistva. Saslušani su, između ostalih, generali Branko Krga, Aca Tomić, Dragoljub Ojdanič, načelnik DB Radomir Marković, Vlajko Stoiljković, Dušan Mihajlović, Momir Bulatović...

Na kraju je podnet izveštaj u kojem je navedeno da je Bulatović usmrćen jer je pokušao da spreči mahinacije prilikom nabavke vojne opreme! Nigde na tih bezmalo 1.000 strana objavljenih 22. januara 2022. godine se ne navode ni teroristi, ni tajne službe, ni elementi iz inostranstva.

Međutim, provlačilo se ime Budvanina Ivana Delića. Ali on je negirao povezanost sa zločinom tvrdeći da postoje svedoci da je u to vreme bio u Budvi.

Mogle su se čuti razne teorije u prilog tome da je Pavle Bulatović znao previše o delovanju kriminalnih grupa i da ga je to koštalo života, a jedan od onih koji su navođeni kao mogući nalogodavci bio je i klan "Amerika", čiji su primarni interes bili narkotici i duvan.

Krtica iz "Amerike" označavan kao Srećko ili Laki je srpskim bezbedosnosnim službama u više navrata govorio o likvidacijama koje je ta grupacija izvela, pa tako i o ubistvu ministra odbrane u restoranu Rad, ali nikad ni za jedno nije ponudio dokaze.

Tako je evo 25 godina sve ostalo u domenu nagađanja.

Pavle Bulatović je inače rođen 1948. u Gornjim Rovcima, u opštini Kolašin. Po diplomiranju na Ekonomskom fakultetu u Podgorici je radio kao asistent. Bio je i glavni i odgovorni urednik lista "Univerzitetska riječ".

Tokom karijere bio je ministar unutrašnjih poslova Crne Gore, pa savezni ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane SR Jugoslavije.

Nije želeo nikad da ga prati obezbeđenje.

Upitan negde pred smrt zašto ne vodi više računa o svojoj bezbednosti, odgovorio je: "Ako bi mene ubili, ni manje štete, ni veće bruke za državu".