Usvajanje dece u Srbiji: Put ljubavi, strpljenja i posvećenosti - koliko traje i kakve korake moraju da preduzmu budući roditelji?

Prema podacima, u protekloj godini usvojeno je 53 dece što je upola manje nego prethodnih godina. Potencijalni usvojitelji suočeni su sa dugim i komplikovanim procedurama, a neki parovi čekaju i po nekoliko godina na radosnu vest. Zašto se na usvajanje dece toliko čeka, koje uslove moraju da ispune i kakve preprike prolaze budući roditelji, istraživala je novinarka Kurir televizije, Jelena Milović.

Proces se sastoji iz nekoliko etapa. Prvo se parovi obraćaju Centru za socijalni rad, a nakon toga sledi procena podobnosti. Trenutno je u sistemu registrovano više od 300 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a duplo više usvojitelja čeka svoju šansu. O potencijalnom problemu govorila je i Marijana Arizanović, Udruženje "Šansa za roditeljstvo".

- Problem možda može biti u Centru za scoijalni rad, odnosno u tome što su oni prebukirani problemima. Usvajanje nije na listi prioriteta jer su deca zbrinuta u hraniteljskim porodicama, a Centar za socijalni rad ima goruće probleme.

Iako je jedan od plemenitijih postupaka u životu, čin saosećanja, hrabrosti i odgovornosti i mnogo više od pravnih procedura, usvajanje godinama prati i niz predrasuda, a budući roditelji svoje svetlo vide samo u jednom, da usreće mališane.

 - Majka najviše voli svoje dete, a ovde se radi o majkama koje neće da imaju svoju decu, nego će tu ljubav da usmere ka deci koja nemaju roditeljsko staranje - kaže Krstić.

Prema oceni nadležnog ministarstva, za sada nema potrebe da se menja Porodični zakon,kažu dovoljno je dobar. Kao jedan od razloga malog broja usvajanja navode manji broj dece koja su podobna za usvajanja.

"Mnoga deca dolaze iz socijalno neprivilegovanih porodica, što znači da su u ranom uzrastu iskusila i zanemarivanje, zlostavljanje i razne oblike drugih emocionalnih trauma koje nekada mogu da se u odgovarajućem okruženju otklone a nekada ostaju trajne", reči su Stevana Popovića, specijalnog pedagoga u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. 

I tako, dok se vrši procena, deca su u hraniteljskim porodicama, čekajući novi dom.

- Najveći problem je što deca čekaju roditelje. Oni jesu u hraniteljskim porodicama i to imitira negde porodičnu grupu, ali cilj je da svako dete dobije svoj dom. Roditeljstvo je nešto od čega se ne odustaje pa makar vantelesno, donacija, surogat i usvajanje. 

Za poslednjih 10 godina, najviše dece iz sistema socijalne zaštite koja su dobila nove roditelje bilo je 2014. – skoro 200. Među decom koja nemaju roditeljsku brigu najviše je onih školskog uzrasta - između 5 i 12 godina.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs