Otkrivamo: Kako izgleda testiranje kod psihologa za upis u prvi razred! Ovo su pitanja, a od znanja je jedna stvar mnogo važnija!

Oko 65.000 mališana u Srbiji u septembru će prvi put sesti u školske klupe, a u školama je već uveliko krenulo testiranje zrelosti deteta za upis.

Polazak deteta u školu je velika stvar i za roditelje, koji neretko imaju i tremu kako će se njihov mališan snaći na testovima kod školskog psihologa, odnosno pedagoga. Mama jednog od predškolaca za Kurir je ispričala kako samo testiranje izgleda i koji su to zadaci koje mališani rešavaju.

- Testovi nisu teški, ali ih ima puno. Pedagoškinja je testiranje započela upoznavanjem s detetom. Pitala ga je kako se preziva, s kim živi, voli li vrtić i zašto. Nakon toga su usledili zadaci. Jedan od zadataka je bio brojanje unapred i unazad. Tražila mu je da broji od jedan do 10, od pet do 12 i unazad od 12 do sedam - priča ova majka.

Drugi zadatak je bio da navede suprotne termine, pa je tako dete trebalo da navede šta je suprotno rečima uzak, visok... Testiralo se i detetovo razumevanje teksta, pa mu je tako pedagoškinja čitala određene rečenice, a onda mu postavljala pitanja u vezi s tim kako bi proverila da li je pažljivo slušalo i razumelo. I što je veoma važno da roditelji znaju - dete ne mora da zna da čita!

- Takođe je kod sebe imala neke, kako je sin rekao - cevčice, pa mu je pokazala jednu, a onda tražila od njega da pokaže koja je uža od te, koja je šira, veća, manja... Bio je i zadatak da upamti oblike koji su na crtežu i da ih potom nacrta, kao i da prepozna oblike koji nisu završeni, to jest da prepozna da su na crtežu riba i sto, iako crtež nije bio kompletiran - priča majka, koja je bila srećna kad je čula da je njeno dete ne samo dobro uradilo testove već i da je ceo proces shvatio kao zanimljiv kviz.

Ni roditelji ni deca ne bi trebalo da imaju "frku" od ovog testiranja, jer čak i da mališani ne daju tačne odgovore na većinu pitanja, to ne znači da nisu zreli za polazak u školu, kaže za Kurir školski psiholog i pedagog Jelena Kenić i dodaje da zadaci jesu važni, ali je mnogo važnije da je dete opušteno, da zrelo komunicira, da ume da razmišlja i da ima dovoljno razvijenu pažnju...

- Ovo su standardizovani testovi, ali oni su samo pomoćno sredstvo u razgovoru sa ispitivačem, koji proverava ne samo znanje, već na prvom mestu kako se dete ponaša, da li i kako razmišlja o odgovoru, da li se priseća stvari i povezuje ih sa svojim iskustvom, na koji način se izražava... Procenjuje se i kako se dete ponaša u situaciji kada razgovara na nepoznatom mestu sa nepoznatom osobom. Deca koja su zrela znaju da prihvate svaku situaciju i znaju kako treba da se u njoj ponašaju - kaže ona i dodaje da to možda izgleda jednostavno ali - nije.