DOBRE DUŠE SUDANA: Sećanja na piramide, vrtoglave derviše i zvezdano nebo nad pustinjom

Prešao sam osam hiljada kilometara od krajnjeg severa do krajnjeg juga Sudana i zavoleo sudansku pustinju i te ponosne, hrabre i čestite ljude koji su me naučili šta znači gostoprimstvo. Četiri i po hiljade godina burne prošlosti o kojima svet malo zna približili su mi dobrodušni Sudanci, koji u mojoj duši i danas svetle kao zvezde nad širokom beskrajnom pustinjom.

Nastala je u dahu, na početku novog građanskog rata koji je raselio većinu Sudanaca, kao zahvalnost ljudima koje sam tamo sreo i koje smatram najboljim ljudima na planeti, ali i kao odraz divljenja kulturnom blagu kojem nema premca. Od mog putovanja Sudanom prošlo je osam godina, pa ipak čini mi se kao da tu zemlju nikada nisam napustio. Sada je u pustinji rasuto 20 miliona izbeglica i tri miliona neuhranjene dece, dok su sve škole i većina bolnica zatvorene već dve godine. U Sudanu se trenutno odigrava jedna od najvećih tragedija na planeti posle Drugog svetskog rata.

Književno veče održano u SKC, u knjižari Delfi, proteklo je u znaku sećanja na piramide, vrtoglave derviše i zvezdano nebo nad pustinjom. Sudanci su dva veka upravljali starim Egiptom, podarivši svetu osam faraona i čak 240 piramida - najviše na planeti. Sudan je tokom srednjeg veka bio najveća pravoslavna država posle Vizantije, s milion kvadratnih kilometara teritorije, više nego što danas imaju Francuska i Španija zajedno.

Petoro junaka moje knjige prisustvovalo je promociji, a ja sam ih pozvao da kažu poneku reč i da na bini budu sa mnom. Njihovi životi neraskidivo su povezani sa Srbijom - jedni imaju srpske korene, dok su drugi neko vreme radili u Sudanu. Bez njih ne bi bilo moje knjige. Obogatili su ceo moj život prijateljstvom, dobrotom koja pleni i junaštvom.

Bogatstvo podataka

O kvalitetu mog dela govorila je urednica Lagune Dubravka Dragović Šehović: „Viktor je pravi umetnik pisanja putopisa, toliko je tu zanimljivih informacija, istorije, ali pre svega snažnih priča i emocija divnih ljudi s čistom dušom. Ovo štivo oplemenjuje“, kazala je, a ja sam joj zahvalan na stručnosti, višegodišnjoj saradnji i na prijateljstvu.

Prošle godine smo zajedničkim zalaganjem objavili knjigu „Kenija - damari divljine“. Sada radimo na knjizi o Grenlandu.
Profesor dr Darko Tanasković, orijentalni filolog, islamolog i diplomata, čovek nesporne stručnosti, moj uzor, postideo me je nizom poređenja s velikanima. Moje sudanske doživljaje i opise uporedio je s putopisima Rastka Petrovića i Zuke Džumhura. Nisam siguran koliko sam zaslužio takve pohvale, ali sasvim sigurno su ih zaslužili moji Sudanci - ljudi čije sudbine opisujem, kao i izvanredna istorija njihove zemlje, koja je u više navrata bili centar svetske civilizacije.

„Pred nama je ceo i sav Sudan. Kroz Lazićeve žive opise etapa i postaja na putu kroz Sudan dobijamo pravo bogatstvo podataka o prošlosti i sadašnjosti ove velike zemlje koju istorija nije milovala... Svaki pisac zna koliko je važno, a nimalo lako, pronaći primeren i rečit naslov svom delu. Viktor Lazić je u tom pogledu postigao pun pogodak. Ortakluk dobrih duša i sjajnog putopisca predstavlja najskladniju koautorsku sinergiju“, napisao je u recenziji knjige Darko Tanasković.

Tuga zbog rastanka

Publici se emotivnim govorom obratio i počasni konzul Ahmed Mouti, glavni junak mog dela, čija je kuća uništena u nedavnim ratnim događanjima. Ahmed i njegova porodica su bili domaćini stotinama Srba koji su prethodnih decenija dolazili u Sudan.

- Sudan je zemlja u koju dolaziš sa suzama, jer je siromašna a priroda je surova. Iz nje odlaziš takođe u suzama, tužan što se rastaješ s dobrim dušama - rekao je Ahmed.

Okupljenima je s telefona pustio poruku Srpkinje Biljane, udate za sudanskog doktora Fejzala, koja je zajedno s mužem deo moje knjige. U njihovom braku rođeno je osmoro dece, a sada imaju više od dvadeset unuka i praunuka.

- Samo u tom jednom sudanskom domaćinstvu Srbija ima pedesetak svojih ljudi - istakao je Ahmed, kome je majka Srpkinja.
Književno veče smo završili muzičkim nastupom Milice Milović, članice Udruženja Adligat, kantautorke koja uz gitaru peva na velikom broju različitih jezika. Ovom prilikom je pripremila sudanske pesme, a knjižarom Delfi orila se i pesma - „Stani, stani, Ibar vodo“, koju sam svojevremeno slušao tokom posete Kartumu.

Verujem da su svi prisutni, čak i oni koji nemaju nikakve dodirne tačke sa Sudanom i koje je na ovo književno veče dovela znatiželja ili prijateljstvo sa mnom, poneli sa sobom deo plemenitosti sudanskih dobrih duša.