TRN U NOZI: Milomir Glavčić - najstariji živi srpski dobrotvor

Srbiju sam napustio davne 1947. godine u potrazi za poslom i boljim životom. Od tada sam rodnu zemlju nosio u srcu, a moje Srbe godinama pomagao. Zato sam uvek želeo da radim i zaradim, ne samo za sebe nego i za druge. Najveća sreća i radost oduvek mi je saznanje da se neko tamo, u mojoj Srbiji, daru kojim sam ga pomagao raduje. Ta njegova radost je duševna hrana za mene. Tako je bilo oduvek, a tako je i danas, u mojoj 101. godini, napisao je Milomir Glavčić (1925) za Muzej knjige i putovanja, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

Zato smo odlučili da u Muzeju knjige i putovanja posvetimo jedan kutak njegovom životu i radu, njegovim humanitarnim delima.

Omiljena frula

Gospodin Glavčić nam je poslao svoju omiljenu frulu, nekoliko fotografija i pisama koji su sad uključeni u stalnu postavku - da brojnim posetiocima naših muzeja pričaju njegovu priču, da podučavaju nove naraštaje, pošto na hiljade đaka i studenata svake godine poseti naše muzeje u Beogradu.

Kada su ovi predmeti stigli u Beograd, zbirka dobrotvora Milomira Glavčića svečano je otvorena u prisustvu mnogobrojne publike. Kantautorka Milica Milović na gitari je izvodila omiljene Glavčićeve pesme, a potpredsednik Adligata Adam Sofronijević istakao je da od Milomira Glavčića učimo kako se voli Srbija i onda kada se u njoj nije živelo više od pola veka i kada je ona gotovo uvek bila na drugoj strani globusa.

- Izgraditi most, vrtić, materijalno pomagati ljudima koje ne poznajemo, „samo“ zbog činjenice da su pripadnici našeg naroda, najviši je izraz patriotizma i ukazuje na put kako uspešni pojedinci mogu da podele deo svojih uspeha sa zajednicom kojoj pripadaju poreklom - deo je govora Adama Sofronijevića.

Život i rad gospodina Glavčića predstavio je njegov prijatelj u Srbiji, novinar Miša Dugalić.

Detinjstvo i mladost Glavčić je u predratnoj Jugoslaviji proveo u bedi i siromaštvu. Veoma rano je ostao bez oba roditelja Siroti dečak na šegrtovanju u Beogradu je preživeo bombardovanje 1941, a zatim i nemačku okupaciju. Po povratku u rodno selo priključuje se četničkom pokretu generala Draže Mihailovića. Nakon što je rat završen regrutovan je u JNA. Prebegao je u Grčku, preveslavši s prijateljem Slovencem Prespansko jezero. Učestvovao je u grčkom građanskom ratu na strani kraljevske vojske. Preko grčkog izbegličkog logora u Solunu i preko Italije krajem četrdesetih godina prošlog veka dospeva u Kanadu, gde i danas živi. Njegov život, mladalačke muke i lutanja, a zatim i sticanje ogromnog bogatstva, opisao je u autobiografiji „Trn u nozi na dugačkom putu“, štampanoj u ograničenom tiražu, čiji je primerak Glavčić poslao za svoju zbirku u Adligatu.

U Kanadi je uložio znatna sredstva za gradnju crkve i bolnice u Najagra Folsu, a u rodnoj Srbiji pomogao je gradnju mosta preko Ibra u Kraljevu, kojim nije samo spojio obale ove reke već i dve države - Kanadu i Srbiju, o čemu svedoče i obeležja na ovoj građevini. Kraljevo i Najagra Fols i danas su gradovi prijatelji, upravo zahvaljujući ovom darežljivom čoveku i mostu koji je zahvaljujući njemu podignut.
Glavčić je finansirao gradnju crkava, obdaništa, domova kulture, biblioteke, asfaltiranje puteva, obnavljanje osnovnih škola. Bolnicama u Kraljevu i Raški darovao je medicinske aparate i sanitetska vozila. Pomagao je i pomaže i bližim i daljim rođacima, ali i stotinama nepoznatih porodica. Njegovim imenom su na području Raškog okruga nazvane ulice, jedan bulevar, vrtić, kulturni centar. Dobitnik je brojnih priznanja i najviših državnih i crkvenih odličja. U Kanadi su, u znak poštovanja, na dan njegovog 99. rođendana Nijagarini vodopadi bili obojeni bojama srpske zastave.

Poštanska marka

Zahvaljujući Milomiru Glavčiću, 2015. potpisana je i prva Povelja srpsko-kanadskog prijateljstva u savremenoj istoriji, što je značajan korak u unapređenju bilateralnih odnosa dve zemlje, posebno na planu kulturne razmene i ekonomske saradnje i investicija. Prošle godine je Pošta Srbije izdala poštansku marku s Glavčićevim likom.

- Životni put bio mi je dugačak i trnovit. Ali noga je izdržala s trnom u tabanu - Glavčićeva je poruka.
Ta noga i taj taban, pa čak i taj trn, simbol su dobročinstva i humanosti koje pamtimo.