IVANA JE MORSKA STRUJA ODVUKLA NA PUČINU, PLUTAO 18 SATI: Priča obišla svet - život mu spasio događaj koji se DESIO 100 KM DALJE! Novi šok usledio kad je spasen

Koliko god da se čini da se oko nas dešavaju slučajni spletovi okolnosti, ipak priče i iskustva ljudi pokazuju da ama baš ništa nije slučajno. Upravo to da se sve dešava sa razlogom i da naš nije život prepušten na milost i nemilost niza slučajnosti pokazuje primer jednog mladića Ivana kome je "slučajnost" spasila život tokom letovanja u Grčkoj.

Ivanova priča o "slučajnosti" sa letovanja u Grčkoj

Dok je tokom letovanja u Grčkoj Ivan, koji nije baš najbolji plivač, plivao u moru, plima ga je praktično usisala i odvukla na pučinu, gde je plutao čak 18 sati. Njegovi prijatelji nisu mogli ništa da urade, samo su gledali kako polako nestaje iz vidokruga.

Niko nije mogao da ga pronađe, a nakon 24 sata od nestanka jedini logičan zaključak je da se udavio! Međutim, baš u trenutku kada će Ivan potonuti pod talase i udaviti se, ugledao je fudbalsku loptu kako se njiše na površini vode.

Uspeo je da je se dokopa, i da jedva preživi.

Ipak, tu nije kraj. Neobičniji deo priče je tek usledio kada je ova vest dospela na grčku televiziju.

Deca šutnula loptu sa litice daleke 100 kilometara

Jedna žena koja je gledala vesti i kada je videla fudbalsku loptu na ekranu, prepoznaje je i shvata da su njena deca tu loptu slučajno šutnula sa litice 100 kilometara dalje od mesta gde ju je Ivan pronašao 10 dana kasnije!

Ispostavilo se da je taj udarac spasao život Ivanu koji je bio na ivici da se udavi.

U tom trenutku, društvene mreže preplavile su Ivanove fotografije, a s obzirom na to da stotine Srba godišnje ide u Grčku, naši građani takođe su delili objave o neverovatnom slučaju ovog Makedonca.

Jedna njegova fotografija osvanula je i u popularnoj grupi posvećenoj putovanjima u Grčku "Live from Greece", gde su Srbi sa oduševljenjem komentarisali da se zahvaljuju Bogu što je Ivan dobro.

Sa druge strane, Srbi su delili i priču o toj "čudesnoj" lopti koja je Ivanu spasila život, pa je administratorka pomenute grupe celu situaciju opisala do detalja.

"Lopta koja je spasila život Ivanu izgubljena je 30. juna na ostrvu Limnos u Grčkoj. Zapravo, majka dečaka koji su izgubili loptu, prepoznala je loptu karakterističnog izgleda na televiziji. Ivan je uspeo da se zadrži na površini mora zahvaljujući njoj, jer mu je omogućila da se odmara između napornog plivanja. Prema pisanju Voria.gr, dečaci Tanos (6) i Trifon) iz Soluna bili su sa roditeljima na plaži Evgati, na ostrvu Limnos. Igrali su se sa loptom u vodi, kada im je izmakla iz ruku i morska struja je ponela ka pučini. Plivač koji je u tom trenutku našao na licu mesta, pokušao je da je uhvati, ali nije uspeo. Lopta je veličine rukometne, kožna je i polunaduvana. Nisu mogli ni da sanjaju da će ova lopta biti dar od Boga za Ivana za rođendan koji je tog dana slavio i da će mu spasiti život. Lopta je putovala deset dana da bi se našla na dohvat ruke Ivanu.

Na slici ispod vidite Ivanove roditelje sa gradonačelnicom Kasandre i loptom i na druge dve fotografije vidite porodicu koja je izgubila loptu na Limnosu", stoji u objavi administratorke iz 2022. godine.

Ipak, sve ovo dovodi do dubljeg pitanja. Ivan nije spasen zahvaljujući nekoj magiji, već se stvari odvijaju tako da smo stalno pogođeni postupcima ljudi koje možda nikada nećemo videti i nikada nećemo sresti.

"Ne kontrolišemo ništa, ali utičemo na sve"

Mladi odrastaju učeni da sve dok donose mudre odluke, sve će ispasti kako treba. A kada stvari ne ispadu kako treba, izreka koju uvek čujemo je da se sve dešava sa razlogom. O tome Brajan Klas, profesor globalne politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu piše u knjizi "Slučajnost: Šanse, haos i zašto je bitno sve što činimo". On tvrdi da ništa od ovoga nije tačno.

Kada se pogleda intelektualna istorija sveta, slučajnost je sistematski uređena. Kada pokušavamo da razumemo zašto su nam se neke stvari dogodile u životima, naš mozak je evoluirao da bi imao smisla u obrascima, zato što je prednost preživljavanja u otkrivanju obrazaca.

Stoga uvek se nailazi na sintagmi "ne kontrolišemo ništa, ali utičemo na sve".

Da li se sve dešava sa razlogom ili smo prepušteni na milost i nemilost

"Nije istina da kontrolišemo svoj životni put", tvrd profesor Brajan Klas, ali utičemo na sve. Istovremeno, iluzija kontrole koju imamo i spajanje sa narativom da sve dešava sa razlogom dovodi do toga da pogrešno razumemo svet i pravimo greške.

Mnogo stvari se jednostavno dešava. A kada pogledamo uzročni lanac događaja koji proizvode ishode, on nije uredan i jasan. Neuredan je. Govore nam da ignorišemo buku i fokusiramo se na signal, ali to je greška jer buka je mesto gde se dešavaju mnogi od najvažnijih i najznačajnijih događaja u životu.

Jedna od ključnih ideja profesora Klasa je da kada verujemo da imamo uticaj na zbivanja, ali veoma ograničenu kontrolu, počinjemo da vidimo svet drugačijim očima, počinjemo da se ponašamo drugačije i prihvatamo ograničenja onoga što možemo, a šta ne možemo da uradimo.

Kada zamišljamo da se sve dešava sa razlogom, to nas dovodi do kognitivnih grešaka. Takođe nas tera da iza događaja u našim životima upisujemo ideje koje su fundamentalno pogrešne. Naučni dokazi pokazuju da se sve ne dešava sa razlogom i stoga je potrebna filozofska promena u načinu na koji razmišljamo o svetu ako se neke stvari dešavaju proizvoljno, nasumično ili kao nusproizvod teorije haosa koja stvara lutke kakve smo svi mi od slučajnih događaja.

Želja da uredimo svet

Istorija ideja u svetu, po mišljenju profesora Klasa, u osnovi je istorija pokušaja da se složenost i nered sveta uguraju u zaista urednu i sređenu priču o tome zašto se stvari dešavaju. A ovo je delimično izvedeno iz religije gde su ljudi želeli da imaju uređen svet dat od boga. Ideja da postoji ova vrsta slučajne prirode stvarnosti potpuno je u suprotnosti sa idejom da je sve planirano od strane višeg bića.

Kako se nauka razvijala i naučna revolucija, dolazi do još jedne promene. Nije nužno da je sve u vezi sa bogom, već se sve vrti oko mehaničkih modela fizike. I u tom slučaju se mora eliminisati buka i slučajnost da bi se dobila jasna jednačina. Bilo da je to Adam Smit koji govori o ruci koja vodi našu ekonomiju ili načinima na koje je Isak Njutn predstavio promene i dao neverovatno moćne jednačine da objasni svet, uvek smo pokušavali da pronađemo objašnjenje koje deluje uređeno i racionalno.

Kurir.rs/RTS/bigthink/Blic