SULE SE ODREKAO TRANSPLANTACIJE JETRE DA SPASI MLAĐEG OD SEBE: Spremili me, a onda je lekar rekao da je jedan život ugožen! Ako je tako, nek mu je sa srećom!

Nije problem nikakav. Ako je tako, nek bude njemu sa srećom, odradite njega, reći će Suad Trbović Sule (61) u UKCS Srbije, spreman za ulazak u salu i transplantaciju jetre, i time šansu za život bez problema prepustiti nekom drugom, mlađem.

- Probleme s jetrom imam pet godina. Ovde su me svi otpisali, pa sam u Kliničkom centru u Beogradu ležao jednom 45 dana, drugi put mesec. Jetra mi je skroz propala i pre tri godine sam stavljen na listu za transplantaciju - priča za Kurir Sule.

Prvi životni poziv imao je, kako kaže, pre malo manje od godinu dana.

- Rekli su da imaju donora, da moram doći što pre. Odvezao sam se s komšijom koji brine o meni. Uveče su mi odradili sve pripreme, bio je i konzilijum. Posle sat vremena dolaze lekari i kažu da ima mlađa osoba, kojoj je život ugrožen. Rekoh: "Nije problem nikakav. Ako je tako, nek bude njemu sa srećom, odradite njega" - kazuje.

Bio je i drugi poziv, pre neka četiri meseca:

- Imao sam neko gušenje i trošio sam antibiotike, pa su mi rekli da ne mogu ništa da mi rade. Zasad nema novog poziva. I tako, čekam...

A dok čeka, dobri ljudi ne čekaju da pomognu. Ceo Priboj, a i šire, organizovao se u akciji za svog Suleta. Predvodnik - dobro poznati humanitarac. Dragoje Bojić, odnedavno penzioner, te kao takav član Udruženja veterana posebnih jedinica policije, nadaleko poznat kao neko ko se 85 novčanih nagrada u karijeri odrekao u korist dece. Sada se odrekao svoje kolekcije metalnih autića, koje je godinama pasionirano skupljao.

- Sa Suadom sam odrastao u komšiluku, četiri godine je stariji. Duša od čoveka. U Priboju svima omiljen. Braća Nebojša i Đorđe Cincović u poslednje tri godine vode brigu o njemu. Kuća mu je trošna. Porodica Cincović mu je adaptirala krov i prostoriju u kojoj trenutno živi. Ali kupatilo je u katastrofalnom stanju, nehigijenski uslovi - reći će nam Bojić.

Država će, veli, obezbediti transplantaciju i lečenje.

- A mi pokrećemo ljude da skupimo novac za adaptiranje tog njegovog prostora i da ima za lekove koji nisu na recept. Gerontološke sestre dolaze, skuvaju mu, pospreme po kući, bar tu je miran - kazuje Bojić, s kojim pričamo telefonom dok zatvaraju prodajnu izložbu, a s njim je i sam Sule, koji nam i ovo kaže:

- Ne mogu sve od socijalne pomoći. Ako opet zovnu za transplantaciju, a nema ko odmah da me vozi za Beograd, taksista će mi, bogomi, od Priboja uzeti 150 evra.

Za tili čas sve bi. Startap centar Priboj dao je prostor, Bojić svoje autiće, kojih je bilo više od 400. Mnogi su još doneli autića, igračaka...

- Delili smo sve to deci i od srca, koliko je ko mogao, davao je priloge - priča Bojić.

A srce je svačije bilo veliko.

- Skupili smo 340.280 dinara, 1.360 evra i 70 KM - veli.

Imaće Sule pristojno kupatilo. A nadamo se i transplantaciju i konačno novi život...