Bez obzira koliko godina imate, ne zanemarujte bol u grudima: Najmlađem pacijentu čuvenog dr Mićovića niko nije verovao da ima bolove u grudima! Oprez

Bez obzira koliko godina imate - ne zanemarujte bol u grudima i javite se lekaru!

- Najmlađi pacijent kojeg sam operisao i koji je imao jako tešku koronaru bolest, a usput i mitralnu manu, imao je 27 godina. Nijedan doktor mu nije verovao da ima bolove u grudima, da ima anginu pektoris - priča dr Mićović na Tik tok nalogu sava_memorial_hospital upozorivši na značaj praćenja signala koje telo šalje.

- On je jedan vrlo fini momak, koji je čitao puno, znao je dosta i prepoznao je simptome, ali mu niko nije verovao dok mu jedan kardiolog nije ponudio da urade test optrećenja. Nakon tog testa sve je bilo jasno! - kaže doktor.

Pacijentu su uradili koronarografiju, nakon čega je poslat u bolnicu i operisan.

- Nadam se da je i dalje dobro. Suština je bila u jako visokom holesterolu u krvi, koji je on nosio nasledno, a to nije tretirano na vreme. Da je tretirano na vreme, verovatno ne bi bio operisan u 27. godini - kaže on.

O koronarnoj bolesti

Do koronarne bolesti dolazi kada se oštete ili obole glavni krvni sudovi (srčane arterije) koji snabdevaju srce krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama. Najčešći razlog za nastanak koronarne bolesti su plakovi u arterijama koji sadrže holesterol ili upale.

Kada se plak nataloži, on suzi srčane arterije, smanjujući dotok krvi u srce. Na kraju procesa, smanjen dotok krvi može da izazove bol u grudima (anginu pektoris), kratak dah ili neke druge znake i simptome koronarne bolesti. Potpuno začepljenje može izazvati infarkta.

Koronarna bolest se razvija polako te se može desiti da ni ne primetiti problem sve dok ne nastane značajno začepljenje ili dođe do infarkta.

Simptomi

Ako se vaše srčane arterije suze, one više ne mogu da snabdevaju srce krvlju koja je dovoljno bogata kiseonikom - naročito kod jakog kucanja srca, na primer kada vežbate.

U početku, smanjen dotok krvi ne mora da izazove nikakve simptome bolesti srca i srčanih arterija. Međutim, sa nastavkom taloženja plaka na srčanim arterijama, mogu se pojaviti znaci i simptomi koronarne bolesti među kojima su: 

• Bol u grudima (Angina pektoris). Možda ćete osećati pritisak i stezanje u grudima, kao da Vam neko sedi na grudnom košu. Ovaj bol, koji se naziva anginoznim, obično nastaje iza grudne kosti ili na levoj strani. Anginu pektoris najčešće izaziva fizički napor ili emocionalni stres. Bol obično nestaje nekoliko minuta pošto prestanete da obavljate stresnu aktivnost. Kod nekih ljudi, a naročito kod žena, bol može da bude kratkotrajan ili oštar, a javlja se na vratu, ruci ili leđima.
• Kratak dah. Ako srce ne može da ispumpa dovoljno krvi da zadovolji potrebe organizma, može da se pojavi otežano disanje (kratak dah) i izuzetno velika iscrpljenost.
• Infarkt. Potpuno začepljena srčana arterija izaziva infarkt. Među klasičnim znacima i simptomima infarkta su snažan pritisak u grudima i bol u ramenu ili ruci, ponekad propraćeni otežanim disanjem i znojenjem.

Uzroci

Smatra se da koronarna bolest nastaje oštećenjem ili povredom unutrašnjeg sloja srčane arterije, nekada već u ranom detinjstvu. Oštećenje mogu da prouzrokuju različiti faktori među kojima su:

1. pušenje
2. visok pritisak
3. visok holesterol
4. dijabetes ili insulinska rezistencija
5. fizička neaktivnost

Kada se unutrašnji zid arterije ošteti, masne naslage (plakovi) koje se sastoje od holesterola i drugih ćelijskih produkata koje se smatraju otpadom imaju tendenciju taloženja na mestu oštećenja,a deo su procesa koji se naziva ateroskleroza. Ukoliko dođe do pucanja plakova, krvne ćelije koje se zovu trombociti će se zalepiti za to mesto pokušavajući da zakrpe tu arteriju. Ovaj ugrušak može da začepi arteriju i time dovede do infarkta.

Prevencija

Iste životne navike koje mogu da Vam pomognu u lečenju koronarne bolesti, takođe mogu i da spreče njen nastanak. Time što ćete voditi zdrav život, pomoćićete svojim arterijama da budu jake i da na njima nema plakova. Da bi ste poboljšali svoje zdravlje možete i da:

• Prestanete da pušite
• Držite pod kontrolom bolesti kao što su hipertenzija, visok holesterol i dijabetes
• Ostanete fizički aktivni
• Jedete hranu sa niskim sadržajem masti i soli i da Vam je ishrana bogata voćem, povrćem i inegralnim žitaricama
• Održavata zdravu telesnu masu
• Smanjite stres i držite ga pod kontrolom