"IGRE GUŠENJA POSTAJU SVE BRUTALNIJE" Opasan trend naterao desetine dece da potraže pomoć - Dečak iz Beograda bio primoran da jede životinjsku hranu sa acetonom
"Trendovi često uključuju skakanje, a mediji su često pisali i o igrama gušenja koje nikako da prođu, već postaju samo brutalnije"
Koliko znate o tome šta vaše dete radi na internetu? Ko su mu prijatelji na mreži? U kojim izazovima učestvuje i da li ste sigurni da zna da prepozna opasnost?
Društvene mreže danas nisu samo mesto za razonodu, igru i zabavu, nekada mogu biti prostor u kojem deca vrlo lako postaju mete. Od pritisaka vršnjaka i sajber nasilja, do opasnih izazova koji samo naizgled deluju bezazleno, a neki od njih imaju i tragičan ishod.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Bojana Šlajmer, psiholog, Blažo Marković, predsednik Sindikata policije i policijskih starešina Srbije i predsednik pokreta "Novi ljudi ljudi - nova snaga Srbije", Saša Borojević, analitičar, kao i Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu.
- Jako puno trendova je sada aktuelno, a najviše kod dece od petog do osmog razreda. Vreme koje deca provode u digitalnom svetu se povećalo poslednjih nekoliko meseci, a pitanje je na koga su se deca ugledala i koga su pratila na internetu. Sada posebno treba voditi računa jer uskoro ide letnji raspust, kada deca neće ići u školu . kaže Jonev.
Ona objašnjava da su dominantni negativni izazovi sa društvene mreže TikTok, pa je objasnila:
- Trendovi često uključuju skakanje, a mediji su često pisali i o igrama gušenja koje nikako da prođu, već postaju samo brutalnije. Prošle godine u novembru je počeo jedan izazov, a nažalost i dalje traje, deca imitiraju leteće supermene. U roku od 12 sati 80 i nešto dece je potražilo pomoć u Bosni, dok je oko desetak potražilo pomoć u Srbiji. Cilj je da se izazove skok, ali deca nisu u sposobnosti da to urade bez uvežbavanja - kaže ona.
Jonov navodi i zabrinjavajuć podatak da snimci tih skokova koji se završavaju u padu i zaista ozbiljnim povredama često postanu viralni.
- Deca iz Srbije provode po sedam sati dnevno na telefonu, po poslednjim istraživanjima. Po tome, algoritam je i mama, i tata. Deca ne mogu da kupe sami telefone, deca mlađa od sedam godina. Broj pregleda kada snimaju maltretiranje ili tuču, vidite broj lajkova i komentara, shvatite da živimo u nasilnom društvu i da je nasilje postalo in - navodi Borojević.
On dodaje da u igrici Robloks, koja je popularna među decom, ima plasiranih scena ubistva trudnica, kao i dosta nasilja.
- Na jednom snimku se vidi dečak iz beograda kako ga u kupatilu teraju da jede hranu za životinje pomešanu sa acetonom. Roditelji su odneli snimak u policiju, a dečak je pri razgovoru sa policijom rekao da je u pitanju samo igra, te da su se sjajno zabavljali - kaže Borojević.
Šlajmer kaže da deca često nisu spremna da prihvate šta sve rizik vodi sa sobom, a posledice su velike:
- Nisu svesni posledica svog ponašanja, a prilikom izazova drugari nagovaraju osobu da počini negativan socijalni akt. Onda ga hvale zbog tog ponašanja, pa osoba nastavlja sa tim ponašanjem i povećava rizične situacije. Dete je lako nagovoriti na izazove na društvenim mrežama, a problem je kako da dete prepozna rizik - kaže Šlajmer.
Marković tvrdi da je najveća odgovornost svakako na roditeljima.
- Strašno je šta se sve može uraditi na internetu. Roditelji će se sada zabrinuti koliko traje ovaj razgovor, posle toga će otići na posao i li da završe obaveze, a deca opet ostaju u sobi, prepuštena internetu. Veštačka inteligencija ništa pametno neće doneti Srbiji - kaže Marković.
Jonev kaže da moramo pripremiti decu za sve što dolazi, ali da je jako bitna prevencija:
- Škole su bitan faktor, ali definitivno moramo raditi na deci u smislu osnaživanja. Ima mnogo dece koja su žrtve internet nasilja, ali postoji i ogromna grupa saučesnika koji svojim lajkovima podržavaju negativno ponašanje na internetu - kaže Jonev.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
