Srbija je druga na listi najboljih doručaka na svetu: Evo koje jelo nam je donelo srebrnu medalju, a kako se i drugi kotiraju!

Taste Atlas je objavio listu 100 najboljih doručaka sveta, a Srbija se našla na izuzetno visokom drugom mestu, zahvaljujući čuvenoj komplet lepinji.

Pored komplet lepinje, na listi se našao i burek sa sirom, koji je zauzeo 27. mesto i time potvrdio status još jednog omiljenog doručka sa Balkana.

Sa teritorije Srbije pominje se i gibanica, koja se našla na 75. poziciji, dok je Bosna i Hercegovina zablistala sa klasičnim mesnim burekom koji je dospeo čak na 8. mesto.

U regionalnom kontekstu, veoma visoko su rangirane i pazarske mantije, koje se često pominju kao jedno od najboljih pekarskih jela, iako se na ovoj listi pojavljuju u kontekstu top-pečenja.

Na listi su se našla i jela iz Hrvatske i Slovenije, ali sa znatno nižim plasmanima, što potvrđuje dominaciju srpske i bosanske kuhinje kad je doručak u pitanju.

Ukupan utisak je da su tradicionalna jela sa naših prostora visoko cenjena u svetu, što dodatno motiviše očuvanje i promociju domaćih gastronomskih vrednosti.

Prvo mesto zauzeo je "kahvalti" (kahvaltı), turski specijalitet koji u prevodu baš znači "doručak".

Doslovno, reč je sastavljena od "kahve" (kafa) i "altı" (ispod/pre), što u bukvalnom prevodu znači "ono što ide pre kafe" - jer se u tradicionalnoj turskoj kulturi prvo doručkuje, pa tek onda pije kafa.

Turski "kahvalti" je poznat po bogatom izboru hrane, poput: različitih sireva, maslina, paradajza i krastavaca, meda i pekmeza (voćni sirup), jaja (posebno "menemen" - jaja s paradajzom i paprikom), raznih vrsta hleba i pita, pa čak i suhomesnatih proizvoda.

Na trećem mestu je libijski "sfinz". To je vrsta prženog hleba ili uštipka, veoma popularna u libijskoj jevrejskoj zajednici, ali i širom Libije. Pravi se od jednostavnog dizanog testa, oblikuje se kao krug (ponekad sa rupom u sredini), a potom se prži u ulju. Poslužuje se posut šećerom ili umočen u med, ponekad čak i sa slanim dodacima (kao što su sir ili masline).

Četvrto mesto je iranski "kaleh paceh" - tradicionalno iransko jelo koje se sastoji od kuvane glave i nogica ovce (ili ponekad jagnjeta). Naziv dolazi iz persijskog jezika: "Kaleh" znači glava, a "pacheh" znači nogice. Jelo se dugo kuva (često i preko 8 sati) dok sve ne omekša i ne postane želatinozno. 

Obično se servira uz vruć hleb, limun, beli luk ili sirće. Jede se rano ujutru, kao veoma hranljiv i jak doručak, posebno zimi. Iranci veruju da jača telo, posebno kosti i zglobove, jer sadrži dosta kolagena.

Na petom mestu je francuski kroasan. Kroasan je vrsta peciva od lisnatog testa, poznat po svom polumesecastom obliku i hrskavoj, slojevitoj strukturi.

Reč "kroasan" dolazi iz francuskog jezika - "croissant", što znači "polumesec" (od francuskog glagola croître - rasti, jer podseća na mladi mesec).

Krosan se pravi od bogatog testa koje sadrži brašno, puter, mleko, kvasac, šećer i so.