Kurir donirao klime Dnevnom centru za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u Kosovskoj Mitrovici! Direktor Milić: Biće još akcija! Foto

Kurir je u novoj humanoj akciji - donirali smo klima-uređaje Dnevnom centru za decu i mlade sa smetnjama u razvoju "Podrži me" u Kosovskoj Mitrovici!

Preko Jarinja, pa kroz Zvečan, nad kojim je čuvena tvrđava, a na njoj i srpska zastava, stižemo u podeljeni grad na Ibru, čiji most čuvaju italijanski karabinijeri. Od dominantnog spomenika knezu Lazaru pa naviše, uskim uličicama stižemo do povelikog zdanja. Pod letnjikovcem nas čeka žena koja je sve ovo stvorila.

- Inat je moj zanat - reći će sa osmehom Ivana Rakić, direktorka Centra i majka Elene, trećeg joj deteta. Posebne. Kao što su i svi ovde. Žena koja nije odustajala i kada je sve izgledalo nemoguće.

- Najpre sam nas sve okupila. Išla sam i po zabačenim selima i od roditelja izmolila da iz kuće izvedu decu koja bela dana godinama nisu videla, jer je, zaboga, sramota imati dete sa smetnjama u razvoju - kazuje.

Sve je stvorila zahvaljujući ljudima dobre volje. Pre svih banjalučkom Odboru za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, koji i kupi plac, podiže zdanje. Jer ove ljude, njihove muke i potrebu za dnevnim boravkom nije video nijedan sistem - ni srpski ni kosovski. Žive od donacija i projekata. I mahom su svi ovde volonteri - i vaspitači, logoped, defektolog.

Klime su stigle pre nas. Spreme za ugradnju.

- Ovo je drugi put za mesec i po dana da smo na Kosovu i Metohiji. Prvi put smo bili u Šilovu, gde smo obradovali osnovce i tada smo najavili da će Kurir imati puno akcija, kojima će pomoći i olakšati život na ovim prostorima. Sad smo donirali klime za centar, i to u saradnji s našim poslovnim partnerima u distribuciji "Beokolpom" i "Štampa sistemom" - kazao je Dragan Milić, direktor Kurira, i istakao:

- U narednom periodu biće još jedna velika akcija. Pozivam sve kompanije da se pridruže i pomognu.

Ivana Rakić će reći da ju je zaista obradovala naša poseta.

- Kurir je vrlo ozbiljna kuća, i ne samo da ste nam pomogli donacijom tri klime nego će i još ljudi dobre volje čuti za nas i pomoći ovoj deci i mladima sa smetnjama u razvoju, kojih kod nas dolazi 209 s celog Kosova i Metohije. Ovde je i Srba, i Roma, Bošnjaka, Albanaca. I to od dve do 47 godina starosti. Imamo isturena odeljenja i u Zubinom Potoku, Goraždevcu i Leposaviću, ali to se svodi na jednu prostoriju bez dovoljno stručnog kadra, pa svi dolaze i u Mitrovicu - ističe Rakićeva i zahvaljuje direktoru Kurira, ali i dopisniku Kurir televizije Darku Mirkoviću, koji je preneo u Kurir da im treba pomoći.

Tri su godine kako su otvorili ovaj jedinstveni centar na Kosmetu. Mnogo toga je nedovršenog. I svačega još potrebnog. A opet, ovde je i više nego dovoljnog za sve ove posebne duše, koje sad imaju svoje mesto i svoj mir.

Hodnik pun njihovih rukotvorina. Odaja desno samo što je ispratila najmlađe, do sutra. Police pune slikovnica, igračaka, bojica...
U drugoj sobi svi veliki, svi crtaju. I ustaju da nas pozdrave. Bane se ne odvaja od svoje plišane lutke. Najstariji je ovde.

- Teške su naše sudbine - reći će nam Dragomir Eraković, otac hrabrost, koji se bezrezervno daje za sina.

Jedino je što mu je ostalo. Ćerku od tada 22 leta ubile su NATO bombe '99.

- S Banetom je počelo da se radi s velikim zakašnjenjem. Ali dosta napreduje od kada imamo boravak, primetile su to i nastavnice. Sada sastavlja rečenice. I ovde ima svoj mir, drugove, voli da dolazi - kazuje otac.

Radosno nam ustaje Indira Ibrahimi. Našminkana.

- Uvek sam doterana - širi usta u osmeh, pa će pred našom kamerom:

- Družimo se, lepo nam je, ima puno drugova i drugarica. Kad mi je nešto potrebno, pozovem Ivanu Rakić.

U drugoj prostoriji dugački sto pun domaćina. A pred njim slika one koja nije dočekala centar i da joj dani budu bar malo lakši.

- Moja ćerka, nažalost, preminula je sa 27 godina 2021. Imala je iste probleme kao i sin, kome je sad 18 godina. Kad ga dovedem ovde, kad je vidi, sve vreme "ljubi seku, ljubi seku" - priča nam Ismeta Osmanović.

Sin je za stolom, s drugarima.

- Dovodim ga često. Ivana je naša druga majka, a i svi volonteri su baš dobri. Družimo se, vode nas i na more. Idemo uskoro i u Banjaluku - priča Ismeta, koja sa suprugom deli sudbinu mnogih - život od socijalne pomoći.

Senka Tošić je baka heroj. Unuk joj je već punoletan. I na svu muku i slep.

- Rođen je u 25. nedelji trudnoće i to je ostavilo posledice. Tri meseca je bio u inkubatoru, a kad je napunio pet, majka ga je ostavila na pragu garaže u kojoj sam živela ovde u Mitrovici. Nismo imali gde drugde kad smo izbegli iz Prištine. Ni moj sin ne mari za njega - nalazi ova žena i osmeh za nas.

Ispraća nas Ivana. I još veli kako je centar ipak imao i sreće u nesreći:

- Opština nije htela da nam da ni zemljište. I sad, kad kosovske vlasti gase i otimaju sve što imadoše srpske institucije, nama ništa ne mogu. Sve su nam dali dobri ljudi - veli.

Ali dobrih ljudi nikad dosta. Mislimo o tome...