"Nismo mi tražili Košare, Košare su tražile nas!" Priče vojnika u emisiji "Ni pet ni šest" o časti, poreklu i hrabrosti na najtežem ratištu!
"Nismo obraćali pažnju na to kolika nas sila napada, već koju svetinju branimo, tada, sa 19 godina"
Bitka na Košarama ostaje jedno od najpotresnijih i najznačajnijih poglavlja novije srpske istorije – tema o kojoj se i danas govori s dubokim poštovanjem, ali i sa osećajem da još uvek nije u potpunosti ispričana. Iako je od završetka sukoba prošlo više od dve decenije, njena puna istorijska i vojna analiza tek predstoji. Stručnjaci veruju da će u budućnosti biti adekvatno sagledana i uvrštena u međunarodne udžbenike, kako zbog odnosa snaga, tako i zbog izuzetne hrabrosti i patriotizma pripadnika Vojske Jugoslavije koji su branili granicu tadašnje savezne države.
Povodom obeležavanja datuma završetka bitke, javnost još uvek ima privilegiju da iz prve ruke čuje svedočanstva preživelih učesnika – ljudi koje mnogi s pravom nazivaju herojima, iako oni sami kažu da su istinski heroji njihovi saborci koji su pali na Košarama i Paštriku. Njihova priča ostaje trajni podsetnik na žrtvu, odanost i snagu volje.
O ovoj temi su u emisiji "Ni pet ni šest" govorili: Dragan Ferlan, komandant Čete u odbrani Košara, Ljubinko Đurković - komandant odbrane Košara, Vojislav Vukašinović – vojnik u odbrani Košara i Dejan Blagojević – pripadnik padobranske jedinice u odbrani Košara.
Ferlan je istakao da mu je poreklo mešovito – italijansko, slovenačko, crnogorsko i srpsko – te da su ga porodične vrednosti i vojni poziv, koji je nekada bio velika čast, oblikovali i usmerili ka služenju otadžbini.
- Moje poreklo je šareno. Znači kad kažem šareno u smislu da kroz naše vene teče krvi jednih i drugih, znači nije jednoobrazno. Naš pokojni deda je 1933. godine iz Slovenije došao u Srem sa svojom porodicom. Tada je moj otac imao samo godinu dana kad su oni došli. Moja majka je rođena u Kosovskoj Mitrovici u rudarskoj porodici gde je otac bio rudar u Trepči i ona je tako upoznala mog oca - kaže Ferlan i dodaje:
- Kad je moj otac završio fakultet i otišao da radi da predaje u srednjoj tehničkoj školi u Kosovskoj Mitrovici, da predaje fiziku i matematiku, oni su se upoznali i tako su se i venčali. A majčino poreklo je delom crnogorsko i delom srpsko, a očevo poreklo je delom italijansko, delom slovenačko. Prvo smo bili u vojnoj gimnaziji pa smo otišli na vojnu akademiju, bila je čast tada biti oficir. Ta čast je i danas prisutna ali su okolnosti malo drugačije. Zavoleli smo taj poziv.
Vukašinović ističe da je bio deo poslednje generacije vojnika koja je položila zakletvu na Kosovu, učestvovao u borbama tokom cele 1998. godine i učestvovao u pripremi vojnika za rat, naglašavajući da mu koreni potiču s Kosova.
- Ja sam samo jedan od mađih učesnika bitke na Košarama, jedan od te čelične vojničke martovske partije za koju svi kažu da je iznela taj rat na svojim lećima. Nismo obraćali pažnju na to kolika nas sila napada, već koju svetinju branimo, tada, sa 19 godina. Ta martovska partija je poslednja generacija koja je položila zakletvu na Kosovu. Znači, marta 1998. Pa onda, borbe protiv šiptarskih terorista, cele 1998. godine, kroz borbene grupe, u Drenici, u Metohiji, i posle uvođenje svih ostalih vojnika koji su prolazili obuku u Srbiju i dolazili na prostor Kosova i Metohije - kaže Vukašinović i dodaje:
- Mi smo ih uvodili i pripremali za ono što je usledilo 24. marta 1999. a to je uvođenje u rat. Moji su poreklom sa Kosova, tačnije jedno selo pored Zvečana. otac je radio kao terenač, tako da smo sva tri brata rođena na različitim mestima, ali su sedamdesetih godina se naselili u Matarušku banju pored Kraljeva.
Đurković ističe da je odbranu Košara činio homogen sastav vojnika, pri čemu je trećina redovnog i rezervnog sastava bila sa Kosova i Metohije.
- Jedna trećina vojnika na redovnom služenju vojnog roka bila je sa prostora Kosova i Metohije. I rezerva koja je pozvana isto su se uklapali u taj procenat. Stalni sastav bio je sa cele teritorije Srbije, računajući i jedan mali broj vojnika koji su došli sa teritorije Krajine, odnosno Republike Srpske Krajine i iz Crne Gore. Mi smo iz Crne Gore imali na Košarama oko 40-ak vojnika, četvorica su poginula na Košarama. Jedan homogen sastav je branio Košare, bilo je svih vojničkih struktura - kaže Đurković.
Blagojević ističe da su borbene grupe formirane brzo i organizovano, kombinovanjem mladih vojnika i iskusnih ratnika, bez iznenađenja:
- Mi u tom trenutku nismo tražili košare, košare je tražilo nas, a kod nas mobilizacija u brigadi funkcionirše tako da ako se pozove jedan vojnik, pozivaju se još deset, tako da u najkraćem roku je bio sakupljen određeni broj vojnika i napravljene su borbene grupe. Borbene grupe su upravljene tako što su tu birani mladi oficiri, mlada vojska i vojnici sa velikim ratnim iskustvom. Ti vojnici sa velikim ratnim iskustvom faktički su vodili u borbeni stroj mladu vojsku, mlade oficire. Mi smo na početku bili stacionirani na makedonskoj granici. Nama nije bilo iznenađenje, ne postoji faktor iznenađenja za nas - zaključuje Blagojević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
