Leskovčani i južnjaci, spremite se! U porodilištu je sad i soba za oca! Ušli smo u renoviranu bolnicu. Senzori, solarni paneli, centralna intenzivna...

Čudo u Leskovcu - tako vele pacijenti koje smo zatekli u renoviranom delu Opšte bolnice. Ista ona koja drugim delom, koji još čeka na obnovu, pokazuje neverovatnu razliku. Toliku da porodilište ima i sobu za oca, pa Leskovčani i ostali južnjaci koji bi da gledaju rođenje sopstvenog deteta imaju sav komfor. A nama je čudo da bolnica ima čak 85 lekara na specijalizaciji i da su ovde još ubeđeni da će se svi oni i vratiti da rade u Leskovcu, a ne ostati u nekom većem gradu i centru.

- Vidite, sve je na tač - zadovoljno prislanja ruku Dimitrijević.

Otvaraju se vrata neurologije. Sobe sa kupatilom, po tri kreveta najviše.

- Evo i klime - pa na displeju zidu podešava doktor temperaturu.

Ni traga od starog. Koje i sama iskusih sticajem okolnosti. Pre dve godine, to jedno noćenje u Leskovcu na putu za dalje pretvorilo se u bolničko ležanje. Pretposlednja soba, na dnu hodnika. Lekari i sestre su bili divni, zaista. Ali... Rasklimani krevet i ona stara olinjala ćebad sa šarama, u dnu. Natkasna oguljena, tako poznata slika iz bolnica, mrsko ti da išta na nju staviš. Toalet, znate već kakav, negde tamo, u hodniku. Trpiš koliko možeš. Kraj kreveta lavor u koji sam dušu izbacila. I stalak sa infizijom na koju sam prikačena. Pakao od vrućine, gola sam voda, komarci pojedoše... I na sve to, u suton eto ga muž pod prozor, nesvestan situacije, pokušava da mi ubaci omiljeno jelo za večeru. Od muke ne mogu ni da se smejem. Čim je skener pokazao da je u redu i čim uspeh da stanem na noge, šaka lekova u ruke i izlazak na sopstveni zahtev. Doviđenja.

Ispostaviće se do sada. I opet tokom puta na dalje. Ali, ovaj put s namerom.

- Sad možeš i da padneš u nesvest, ima ful apartman - dobacuje Nemanja foto-reporter.

Neurologija tek treba da primi pacijente. Ali hirurgija je već useljena. Muka je ove tri žene sastavila u istu sobu. Ipak su vesele. I još ne veruju gde leže.

- Čudo u Leskovcu! To vam je ovo. Kao da sam otišla u Los Anđeles - veli Radica Mitrović (75), kao da je stvarno i bila u Los Anđelesu.

Zbija šale žena koja je drugi put operisala dojku.

- Rekao mi je doktor da sam najhrabriji pacijent, jer sam nasmejana - reći će.

Cimerka Zaga često je ovde. Iako joj je smeštaj sad prelep, ističe da su joj najvažniji ljudi, te mora da pomene one koji su je spasli - dr Suzanu Levi, dr Predraga Perovića i glavnu sestru hirurgije Biseru Urošević. Do prozora još jedna Leskovčanka - Vesna Stojanović. Pre osam godina ležala u bolnici.

- Nemam reči, i za uslove i za osoblje - veli.

Penjemo se dalje. Kroz ogromno staklo hodnika gledamo u solarne panele napolju. Održiva energija u Leskovcu.

- Vidite, i nema više mazuta, sad smo na gas - pokazuje nam glavni tehničar Aleksandar Jovanović.

Neonatologija čaka prve pacijente, a unutra sve novo, pa i inkubatori za male heroje i sve što ide uz to. Sredili su i porodilište. Pet porođajnih sala. Odvojenih. Ali i soba za oca - s merakom da prisustvuje porođaju.

- To je zapravo soba za pratioca, može da bude i neko drugi, mada smo napisali da je za oca jer obično očevi prisustvuju. Ali, nisu se našto ni interesovali. Imali smo i ranije improvizovano, pa kad se porađa više žena istovremeno, nije mogao da prisustvuje. Sad je urađeno po svim standardima - priča dr Dimitrijević, koji ističe i da u starom delu 13 operacionih sala čeka sledeću fazu renoviranja. Ali i da je u onoj na oftalmologiji, koja je sad nova-novcata, urađena prva operacija.

Centralna intenzivna nega - prvi put u Leskovcu! Sve na jednom mestu i sve nivo. Podseća na one iz Batajnice i Kruševca iz vremena korone - puna novih kreveta i aparata. Sad imaju i mobilni rendgen, 16 mobilnih ultrazvukova, od kojih su dva ovde...

- Imamo i kadra. Za razliku od mnogih, ne kuburimo ni sa anesteziolozima, čak ih je 17 i još troje na specijalizaciji. Ukupno 85 lekara nam je na specijalizaciji. Siguran sam da će se svi vratiti u Leskovac, jer su se do sada svi vraćali - kaže dr Dimitrijević i dodaje da su neke sestre i tehničari iz dijaspore izabrali leskovačku bolnicu.

Sredili su i kardiologiju, urologiju, akušersko, transfuziju, kuhinju u podrumu.

- Sledeća stavka je Služba urgentne medicine i centralna sterilizacija, što ovih dana počinjemo da sređujemo. U urgentnoj odmah radimo i angiosalu za hitne slučajeve, a kasnije ćemo drugu, na spratu za zakazana snimana - veli dr Dimitrijević, a kroz glavu mi promiču slike te urgentne, one gužve i bake u krevetu gotovo prilepljenim s mojim. Još pamtim svaki cvet s njene košulje.

- Nego, ćeri, da ti kažem - bila je uporna pre dve godine baka i pored toga što je povraćala.

I dok su mi se želudac i glava vrteli ukrug, trudila sam se da budem ljubazna. Mislila sam kako mukica sigurno nema nikoga da je sasluša. A onda odustala. Ni za sebe nisam imala snage. Glavu ka prozoru.

Računaju da će za tri meseca završiti urgentnu, a onda idu dalje u bolnici koja ima 795 kreveta i druga je opšta po veličini u Srbiji. Užice im beži za 10 kreveta.

- I za godinu - godinu i po Leskovac će imati kompletno renoviranu bolnicu sa najmodernijom opremom. Tek to je razlog više da lekari i sestre ostaju ovde. A pacijenti nek sami sude - reći će dr Dimitrijević dok nas ispraća.