"DA BI SPRALI KRV, ODNELI SU IM SVOJE NOVOROĐENČE I STAVILI ISPRED VRATA" Krvna osveta: Tragedija koja nema kraja - Da li ova tradicija može biti iskorenjena?
"I danas ima elemenata da se krvna osveta kvalifikuje kao teško ubistvo i preti doživotna kazna"
Krvna osveta je deo tradicije koju pravni sistemi država pokušavaju da ukinu, a ona se uprkos tome i upravo protivno njima, nastavlja unedogled.
Na temu krvne osvete za Kurir su govorili Nađa Tulić, psiholog, Predrag Savić, adokat, Jugoslav Petrušić, međunarodni agent, kao i Boris Knežević, lider Četničke omladine.
- I danas ima elemenata da se krvna osveta kvalifikuje kao teško ubistvo i preti doživotna kazna. U Crnoj Gori nisu ubijali samo zbog ubistva, već i zbog preljube, poljske krađe... Dinastija Petrovića i duhovni vladari su pokušavali to da iskorene - kaže Savić.
Savić navodi da je 1815. godine sveštenik koji je obavljao funkciju sudije izrekao 15 hiljada smrtnih presuda zbog krvne osvete, ali i dalje krvna osveta nije iskorenjena.
- Mnogi teoretičari i profesori prava se bave ovom temom. Jedan od njih gleda na krvnu osvetu na nešto što doprinosi izirenju između naroda, ali se razlikuje mnogo od ostalih stavova teoretičara - kaže Savić.
Tulić kaže da je ova pojava sada manje transparentna i manje se o njoj govori, ali kaže da i sama radi sa ljudima koji u svom nasleđu imaju krvnu osvetu, pa i danas žive sa posledicama istih.
- Nije lako reći čoveku, kada je izgubio nekog sebi bliskog, da se ne sveti i da oprosti. Mislim da svaki čovek koji ubije drugog čoveka gubi deo svoje duše, ta krvna osveta uzima dušu oba aktera - kaže Tulić.
Ona navodi da ovo dovodi do čudne dinamike jer svaka žrtva u isti mah postaje i zlostavljač.
- Mi u sebi osećamo lojalnost prema svom porodičnom sistemu, ali kada se nešto nastavlja generacijama vama više nije blisko šta se dešavalo generacijama unazad, samo znate da to tako treba. Sve izgubi smisao, a mnogo je krvi na rukama i boli u dušama - kaže Tulić.
Knežević i sam ima iskustva sa krvnom osvetom, a kaže da se posledice svakako osećaju:
- Skoro sam izgubio brata, 2016. godine, kao i oca koji je nažalost umro. Meni je deda umro prenego sam se ja uopšte rodio, teška je situacija, opet to preživljavam. Otac nas je na bratovoj sahrani zamolio da ne nastavljamo dalje, pošto imam još braće. Imali smo razgovore posle bratovog ubistva, ne znam - kaže on.
Knežević kaže da uglavnom u njegovoj porodici slušaju savete najstarijeg, što bi bio njegov otac, ali kaže da jedan od njegove braće ne podržava ideju da se to oprosti.
- Pošto je otac preminuo, sada treba da poslušamo najstarijeg brata. Ta krvna osveta se nije dogodila zato što je moj deda tek tako nešto uradio, čuvao je granicu Jugoslavije kod Prizrena. Čuvao je srpska sela - kaže Knežević.
Kneević kaže da se dosta toga krilo u njegovoj familiji, a da otac ni njemu nije ispričao sve:
- Nikada mi nije bilo jasno zašto ja menjam prezime, zašto menjam osnovne škole, srednje škole. U 2008. godini je moj otac naprsno prodao radnju i rekao idemo u Beograd, tada niko nije znao zašto - kaže on.
Petrušić kaže da se smrtna kazna javlja u svim zajednicama, pa kaže da su se u jednom primeru plemenske vođe pobile i onda izvršili genocid na 600 hiljada ljudi zbog razmirnica koje traju više od 1000 godina.
- Oko 1945. godine, u mojoj familiji Petrušići, po onome što su pričali stari, ubili su nekoga od Perovanovića. Da bi se oprala da krv, porodica Petrušić je odnela njima novorođenče i stavila ispred rada. Oni su tu prihvatili kumstvo - kaže Petrušić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
