Srpska princeza je deci zabranila da govore ruski, a ovo je razlog: Neverovatan put lepe Jelene Karađorđević - od raskošnih dvorana do ćelije sa prostitutkama!

Malo je ljudi, ne samo u srpskoj, već i u svetskoj istoriji, čiji su životi isprepletani sa tolikim prelomnim događajima - dva balkanska rata, Prvi svetski rat, februarska i oktobarska revolucija u Rusiji, Drugi svetski rat i komunistička revolucija u Jugoslaviji.

Priču o njoj i njenom životu ispričao je Milan Bogojević, srpski pisac i publicista na Tiktok profilu "tragom istorije".

- Jelena Karađorđević je rođena 4. novembra 1884. godine u Rijeci Crnojevića. Bila je sestra budućeg kralja Aleksandra I i princa Đorđa. Unuka crnogorskog kralja Nikole Petrovića - priča on.

Jelena je detinjstvo provela u senci velikih istorijskih promena. Bez majke je ostala već sa šest godina, a kao desetogodišnjakinja sa ocem i braćom se seli u Ženevu gde se školovala i brinula o porodici. U krugu bližnjih zvali su je nežno - Jaba:

- Taj nadimak joj je ostao do kraja života. Zašto baš "jaba" niko nije znao. Verovatno je izvedena iz reči "jabuka", jer je bila kao dete jako lepa i mila. Samo je otac zvao malom napasti i malom vatrom, govoreći da je od njega nasledila preku prirodu i upornost.

Posle školovanja u prestižnom ženskom institutu Smolni u Petrogradu, Jelena se često kretala između Beograda, Rima i carske Rusije. Upravo u Rimu ju je sudbina spojila sa ruskim knezom Jovanom Konstantinovićem Romanovim, a ruski car Nikolaj II je njihovu iznenadnu veridbu opisao kao "bljesak munje".

Venčali su se 1911. godine u Petrogradu, uz prisustvo carske porodice, a car Nikolaj lično joj je ponudio da ga oslovljava nadimkom "Niki" - što je ljubazno odbila:

"Otac bi me ubio, jer bi to bio znak malog poštovanja", rekla je, a prenosi Bogojević. Kralj Petar, koji je sedeo sa druge strane stola, odobravao je čerkin odlazak. Za svadbu je čak morao da pozajmi novac da je opremi i tu je bilo muka.

Ali umesto bezbrižnog dvorskog života, Jelena je već sledeće godine obukla uniformu milosrdne sestre:

- Samo nekoliko meseci nakon venčanja izbija prvi balkanski rat. Jelena napušta dvog i dolazi u Srbiju kao milosrdna sestra. Iako je bila na trećoj godini medijskog fakulteta u Rusiji, ostala je u Srbiji i tokom drugog balkanskog rata, gde je danonoćno radila na frontu pored otca i brata. 

Po završetku ratova vratila se u Rusiju i rodila sina Vsevoloda, čiji je kum na krštenju bio sam car Nikolaj II.

Sudbina je Jelenu vezala i za pad carskog režima.

Oktobarska revolucija donela je krvoproliće Romanovima - njen muž Jovan, kao i mnogi članovi porodice, brutalno su ubijeni od strane boljševika.

Jelena je zatvorena u Permu, gde je pet meseci provela u ćeliji sa dvanaest prostitutki i prestupnica koje su je, vremenom, prihvatile i čak joj poklonile buket makova na godišnjicu braka - znak nade usred beznađa.

- Dva meseca pre toga njen suprug je već bio mrtav, ali ona to nije znala - priča ovaj publicista.

Samo zahvaljujući energičnoj diplomatskoj intervenciji srpskog ambasadora Miroslava Spalajkovića, Jelena je oslobođena krajem 1918. godine, na temperaturi od minus 20 stepeni - u letnjoj haljini. Odbila je sve što su joj nudili boljševici - čak i odeću carske porodice, koju je vratila dva dana po oslobađanju.

Prihvatila je jednu bundu, ali je dva dana kasnije, nakon što je puštena, vratila. Nije želela ništa od njih. 

Ostatak života provela je u Francuskoj, daleko od dvorova i politike. Pokušala je da se vrati u Srbiju, ali je sve u domovini suviše podsećalo na Rusiju i bol prošlih godina.

Deci je zabranila da govore ruski. Odbijala je i pomoć - čak i kada joj je princ Tomislav Karađorđević nudio finansijsku podršku. Ponos joj to nije dozvoljavao.

Knjeginja Jelena Karađorđević Romanov preminula je 16. oktobra 1962. godine u francuskom gradu Nici.

Njena priča ostala je u senci velikih imena i događaja, zaboravljena i retko pominjana, iako je njen život bio pravi roman u kojem se prepliću istorija Balkana, Rusije i Evrope.