Stižu pljuskovi, grad i nepogode, formira se opasna oluja, a temperatura naglo pada! Ovi delovi Srbije prvi na udaru
Pljuskovi se očekuju danas na severu, a u utorak nepogode u Loznici, Valjevu, Šumadiji. Šanse za grad su do 80 odsto, redovno pratiti upozorenja RHMZ, ističe Ivan Ristić
Posle paklenih vrućina i temperature od 40 stepeni u hladu, Srbiju upočetkom nedelje očekuje drastičan preokret vremena! Meteorolozi najavljuju olujne vetrove, jake pljuskove, mogući grad i pad temperature i do 15 stepeni.
Republički hidrometeorološki zavod najavljuje da će se iznad većeg dela naše zemlje sutra, a na jugu i istoku i utorak zadržati pretežno sunčano i veoma toplo vreme s temperaturama od 32 do 40 stepeni.
- Veoma retka pojava kratkotrajnog pljuska i grmljavine moguća je danas u Vojvodini i zapadnoj Srbiji. Padavine su izvesnije u noći ka utorku, kada pljuskovi lokalno mogu biti i obilniji uz jak vetar, uglavnom na severozapadu zemlje, a utorak s premeštanjem talasa osveženja sa severozapada ka jugoistoku oblačnost će slabiti i jugoistočne predele Srbije zahvatiti tek u utorak uveče, ali pretežno bez padavina.
- Drugi prodor sa severozapada uslediće u noći između utorka i srede uz kratkotrajnu kišu, ali i uz osetniji pad temperature, pa će u sredu i četvrtak dnevne vrednosti u većini mesta biti od 22 do 27 stepeni, uz pojačan severozapadni vetar. Od petka pretežno sunčano i svakim danom sve toplije - najavljuje RHMZ.
Ivan Ristić kaže da možemo da očekujemo pad temperature i do 15 stepeni.
- Modeli već danas najavljuju pljuskove na severu zemlje, ali jači front stiže sutra i već u večernjim satima ima uslova za pljuskove i nepogode prvo na severu i zapadu, a na udaru nevremena su Loznica, Valjevo, Šumadija, kao i mesta kod granice s Hrvatskom. Šanse za grad su do 80 odsto, tako da bi redovno trebalo pratiti upozorenja RHMZ. Zanimljivo je to da modeli ne najavljuju nepogode za jug i jugoistok zemlje, ali hladni front s kišom dolazi i dole u sredu - navodi Ristić i objašnjava da letnje nepogode uvek bivaju posle ekstremnih vrućina jer dolazi do stvaranja oblaka kumulonimbusa na granici hladnog i toplog vazduha:
- Vreo vazduh se uzdiže, a hladniji se spušta ispod granice, što donosi kišu i grad. Posle kraćeg osveženja od narednog vikenda ponovo sledi porast temperatura, pa nas u trećoj dekadi ponovo čeka vreli afrički talas.
Hailz Srbija, startap kompanija za fizičke nauke o atmosferi, najavljuje da će prvi put ove godine Srbija najverovatnije sutra biti u najvišem riziku od ekstremnog olujnog nevremena.
- Za sada, region severno od Save i Dunava i oblast do 50-70 km južnije od Save i Dunava su trasa premeštanja oluja u jugozapadnoj struji. Jako i ekstremno vertikalno smicanje vetra preko velike oblasti, s prisutnom nestabilnošću, omogućiće formiranje dugoživećih olujnih sistema, koji bi prelazili stotine kilometara brzinom od 70 do 100 km/h prema Rumuniji - navodi kompanija i ističe da će izražena dolina inicirati oluje zapadnije od Srbije i da se očekuje mešavina velikih superćelija i linijskih konvektivnih sistema na daljem putu prema Rumuniji:
- Uslovi podržavaju orkanske udare vetra do 140 km/h u okviru lineranih sistema i džinovski grad, na manjoj površini, od 10 cm u prečniku u slučaju izolovanih superćelija, koji može biti nošen vetrom.
Glavobolja i pospanost zbog promene vremena
Zbog najavljene nagle promene vremena i pada temperature dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, kaže da se kod pojedinih osoba mogu javiti glavobolja i pospanost.
- Predstojeće svežije dane treba posmatrati kao uključenu klimu u samoj prirodi. Ova pauza je svima dobrodošla kao kratki predah u odnosu na afrički talas koji nakon toga sledi. Ljudi ne treba da brinu, prijaće svima, ali razlika od 15 stepeni nije mala, to je atak na centar za termoregulaciju jer taj pad treba istolerisati. Ljudi ne treba da imaju prevelike napore i fizička ulaganja, već treba da uživaju i obnove organizam - savetuje dr Šehić i dodaje:
- Pojedine osobe mogu osetiti pospanost, dremljivost ili usporenost zbog pada temperature i atmosferskog pritiska i eventualno glavobolju, najčešće u predelu temena, što je sve posledica adaptacije na novonastale klimatske promene.
