Vael, jedan od skoro 180.000 izbeglica koji su ove godine došli u Grčku, rekao je da su on i njegova porodica, kada su se ukrcavali na brod, ostavili sve – osim smartfona, telefona sa naprednim funkcijama.
Razlog ne leži u pomodarstvu, već im je telefon dragoceno sredstvo za razmenu iskustava, traženje pomoći, komunikaciju sa porodicama koje su ostavili iza sebe, ali i za poziv obalskoj straži kad uđu u teritorijalne vode Grčke.
“Naši telefoni i punjači su nam najdragocenije dobro na putovanju, dragoceniji čak i od hrane”, rekao je 32-godišnji Vael iz Homsa, koji je telefon tokom puta brodom uvio u plastičnu kesu “da bi ga zaštitio od vode”. Izbeglice koriste grupe na društvenoj mreži Fejsbuk gde članovi razmenjuju fotografije svog putovanja, ali ibrojeve telefona prevoznika, savete o tome kojim putem da idu, kao i proenu troškova.
Aplikacija Vocap (WhatsApp) im pomaže da kontakiiraju obalsku stražu da ih pokupi kada stignu do grčih teritorijalnih voda, dok preko Vibera obaveštavaju porodicu da su dobro stigli.
Na grčkom ostrvu Kos sada nije retkost videti Sirijce kako se na plaži slikaju telefonima, ili kako piju kafu u barovima u kojima mogu da pristupe internetu.
„Slikali smo svaku etapu našeg putovanja da bismo slali porodicama”, rekao je Vaelov rođak Raed. Ovaj 30-godišnjak smatra da su društvene mreže od ključnog značaja za izbeglice koje nemaju legalni način da dođu do Evrope.
„Sirijci na Fejsbuku jedni drugima pružaju pomoć savetima”, rekao je Raed koji je u Siriji ostavio ženu i obolesnu šestomesečćnu ćerku. Njegova namera je da stigne u Nemačku i da zatraži porodično okupljanje.
„Razgovaramo o tome koja zemlja najviše odgovara čijim potrebama. Nemačka je na primer dobra za porodična okupljanja. U Švedskoj odmah dobijaš papire”, rekao je on, dodavši da to pomaže svakome da „ima cilj”. Za Berlin o kojem je saznao iz slika i članaka kaže da je „lep rad čiji stanovnici imaju prava”.
Osim Libana u kojem je s porodicom živeo u bedi kao izbeglica godinu i po, Raed nikada nije izašao iz Sirije pre puta preko Turske i Grčke.
Znate li neki hotel u Beogradu?
Na Fejsbuku ima više desetina grupa koje posećuju Sirijci. Primeri u „Azil i imigracija u Evropi” ili „azil u Švedskoj, Holandiji Norveškoj Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji i Švajcarskoj”.
Jedan razgovor je pokrenuo korisnik koji od drugih traži savet: „Zdravo svima, znate li u kojoj nemačkoj pokrajini treba da se prijavim policiji? Gde se najbrže dobija boravišna dozvola?”.
Neko drugi pita” Ako dobijem boravišnu dozvolu u Nemačkoj, da li ću imati pravo da putujem u Liban?”.
„Brzo, brzo! Treba mi hotel u Beogradu, da li neko može da mi preporuči?”
Neko pita da li je za put dovoljno 2.500 dolara, dok mu drugi odgovara „naravno, kreni, ja sam prošao sa 900 dolara”.
Said, 20-godišnji student informatike iz okupiranog grada Dare severostočno od Damaska kaže da izbeglice jedni drugima pružaju pomoć.
„Želimo da pomognemo našim sirijskim prijateljima da ih ne pokradu prevoznici. Ukoliko neko nađe prevoznika sa niskom cenom, njegov broj telefona brzo se širi”, naveo je on.
Said je mirovni aktivista koji smatra da je jednako važno opisati put ka Evropi kao i obavestiti o nasilju u njegovoj zemlji.
„Tamo smo slikali svake demonstracije, svaki masakr. Nećemo sada prestati da delimo naše priče. Imigracija je sada deo naše priče”, rekao je on.
(EurActiv.rs)
