Međutim, malo je poznato da je ova pesma nastala u potkozarskom selu Bjelajcima. Ispevala ju je Persa Ristić.
Ona je domaćica i učesnik narodnooslobodilačke borbe iz ovog sela. U intervjuu iz 1982. godine ispričala je da se seća dobro svih ofanziva, posebno one kozaračke, kada je od Nemaca i ustaša oterana u Slavoniju.
Početkom oktobra 1942. godine vratila se iz Slovenije. Ponovo je stigla u rodne Bjelajce. Zatekla je pustoš na sve strane, popaljene kuće, izginulo stanovništvo ili oterano u logore. Persa se seća:
"Nas nekoliko žena koje smo preživele, obilazile smo njive, pašnjake na kojima nije požnjevena pšenica i pokošeno seno. Skupljajući vlati dozrelog žita, skupljali smo kosti izginulih meštana i boracau vreme letnje ofanzive 1942. godine na Kozari. U tom teškom vremenu prvi put smo zapevale pesmu:
"Grob do groba u zelenom žitu, a Kozara zaklinje se Titu. Druže Tito, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo", rekla je ona tada.
Tako je ova pesma krenula od mesta do mesta, od bitke do bitke.
Tekst: M. M, obrada: Yugopapir (Nada, jul 1982.)
