Pošto je posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. izbegao u Austriju, Karađorđe je boravio u Rusiji, a onda se pridružio ustanicima protiv Turaka u Grčkoj. U julu 1817. iz Banata je neopaženo preko Dunava ušao u Srbiji i preko kuma Vujice Vulićevića pozvao Miloša Obrenovića na dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka.Ali Miloš u tom trenutku nije hteo da ratuje, pa je Karađorđe predstavljao pretnju njegovim pregovorima s Turcima, ali i njegovom ličnom autoritetu. Obavestio je i Ali-pašu Marašliju u Beogradu o Karađorđevom dolasku, koji je takođe želeo Voždovu smrt. Miloš je naložio Vulićeviću da ubije Karađorđa.Vujica se s Karađorđem sreo u Radovanju kod Velike Plane 25. jula. Zajedno su večerali, a pred zoru Vulićevićev sluga Nikola Novaković ubio je Karađorđa sekirom jer se verovalo da Karađorđa metak neće! Zatim mu je jataganom odsekao glavu i ubio Karađorđevog pratioca Nauma. Za to vreme Vujica je ležao glave pokrivene kabanicom!Sutradan se uputio u Beograd noseći Milošu odsečenu Karađorđevu glavu i stvari: odelo, sablju, orden ruskog cara i bisage, u kojima su našli 4.000 dukata, kao dokaz da je zadatak obavio. Na mestu gde je prvi put s tim stvarima zastao da se odmori Vilićević je docnije podigao crkvu nazvanu Pokajnica. Deo para za njenu izgradnju priložio je i Miloš na nagovor svoje žene Ljubice. Njoj i Milošu Karađorđe je bio venčani kum.Vujica Vulićević završio je život prezren i osuđen od naroda zbog ubistva kuma. U krajnjoj sirotinji, poslednje dane proveo je u rodnom selu Azanja, gde se teško razboleo. Prema nekim izvorima, 1828. otrovao ga je jedan Karađorđev rođak. Vujičini unuci rano su pomrli, ne ostavivši potomstvo.Nikola Novaković je 1850. poludeo i udavio se u reci. Sin mu je umro mlad, a ćerka je, takođe, poludela.Karađorđevo obezglavljeno telo prvo je bilo zakopano u Radovanju, a zatim ga je kneginja Ljubica 1819. sahranila u kripti ispred oltara u topolskoj crkvi. Danas počiva u Mauzoleju na Oplencu.Biografija- Rođen 18. marta 1780. u Gornjoj Dobrinji kod Požege, a umro 26. septembra 1860. u Beogradu.- Zbog pokazane hrabrosti u Prvom srpskom ustanku, Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu. Posle propasti ustanka Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez.- Miloš je 23. aprila 1815. u Takovu stao na čelo Drugog srpskog ustanka. Učestvovao je u najvažnijim bitkama i lično vodio pregovore s Turcima. Nije birao način da učvrsti svoj položaj i izbori što veću autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast među Srbima je uklanjao. Zato je naredio da se Karađorđe ubije.- Upornom diplomatijom i uz mnogo političkog takta, Miloš je 1830. zadobio poseban sultanov akt o delimičnoj unutrašnjoj samoupravi, takozvani Hatišerif.- Knez Miloš je vladao autokratski, stalno odbijajući da ograniči i deli vlast, zbog čega je protiv njegove vlasti podizano nekoliko buna.- Tokom svoje vladavine knez Miloš je postao najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najbogatijih na Balkanu. Nasledio ga je sin Mihailo.- Sahranjen je u Sabornoj crkvi u Beogradu.Sutra: Miloš je imao osmoro vanbračne dece
