Ispred brenda "Story Lepa & Srećna" današnja konferencija, prva ovog tipa, posvećena je gorućim problemima kada je zdravlje žena u Srbiji u pitanju. Problemi koji će biti predstavljeni, kroz četiri odvojena panela, odnose se na oboljenja kao što su rak dojke, rak grlića materice, ženska kardiologija...
Jedna od današnjih tema je i vakcinacija kao efikasna borba protiv raka grlića materice, dok će poslednji segment konferencije biti posvećen prevenciji i edukaciji kao ključnim rešenjima ovih ozbiljnih problema koji se tiču zdravlja žena. Moderator današnje konferencije, Želimir Bojović iz Adria Media Group, poručio je da ovo nije tema koja bi trebalo da se tiče samo žena.
FOTO: Dragana Udovičić
"U trenutku dok mi razgovaramo, neke žene širom Srbije vode svoju borbu. Svi smo zainteresovani da u ovoj zemlji bude što manje bolesnih. Hvala svima koji su procenili da je ovo važna tema", naveo je Bojović.
FOTO: Dragana Udovičić
Među eminentnim lekarima iz Srbije koji su govorili na današnjoj konferenciji i probali da probude svest žena o važnosti da redovno brinu o svom zdravlju, prisutnima su se obratili i potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, državni sekretar Meho Mahmutović i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije Darko Laketić, dok je ministar zdravlja Zlatibor Lončar bio sprečen zbog opravdanih obaveza u Vladi Srbije.
FOTO: Dragana Udovičić
Žaklina Milenković, glavna i odgovorna urednica magazina "Story Lepa & Srećna", na početku konferencije je istakla da ovaj lajfstajl magazin dosta prostora posvećuje upravo temama zanimljivim ženama.
FOTO: Dragana Udovičić
"I zdravlje je aktuelna tema i jedna od najčitanijih rubrika u našim novinama", rekla je Milenković.
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović istakla je da, kao majka jednog dečaka, često apeluje na njegove drugarice da brinu o svom zdravlju i poručila svim ženama da nije sramota otići kod lekara.
FOTO: Dragana Udovičić
"Obraćam se kao predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, kao žena, kao majka. Nekoliko stvari želim da poručim i zamolim da sve što radimo - radimo zajedno. Društvo ne može da se razvija ako nema zdrave žene, pre svega. Država je tu da stvori uslove, da učinimo sve da imamo što više zdravog, radno sposobnog stanovništva, a na svima nama je da napravimo određene korake i da imamo određene rezultate. Ono što me je zabrinulo jeste rast maloletničkih brakova i maloletničkih trudnoća. Po nezvaničnim podacima koje smo dobili, godišnje 16.000 devojčica ostaje u drugom stanju. Mi koji se nalazimo u koordinacionim telima moramo tome da posvetimo posebnu pažnju. Kao mama dečaka koji ima 14 godina moj apel roditeljima je da razgovaraju sa svojom decom o svemu. Kada budu videli od svojih roditelja da nije sramota otići na redovne preglede, imaćemo dobre rezultate", uverena je ministarka Mihajlović.
Državni sekretar Meho Mahmutović istakao je da u svakom zdravstvenom sistemu temelj čini prevencija, posebno kada je u pitanju zdravlje naših majki, ćerki, sestara, supruga, baka...
FOTO: Dragana Udovičić
"Žena je stub naše porodice. Pre nekoliko dana smo objašnjavali koliko je bitno proširiti znanja o zdravstvu. U narednom periodu će kroz sistem obrazovanja biti mnogo više umetnutih tema kada je zdravstvo u pitanju. Prevencija će pomoći da se broj žena obolelih od raka dojke i raka grlića materice drastično smanji. U Srbiji oko 1.200 žena godišnje oboli od raka grlića materice, oko 400 umre. Zajedno treba da radimo i na edukaciji lekara koji rade u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti i na edukaciji žena o neophodnosti javljanja na pregled koji je potpuno bezbolan. Imamo dobre doktore i opremu, ali ono što je naša želja je da oni imaju što manje takvih pacijenata. Kada je rak dojke u pitanju, za dva ciklusa koja su organizovano sprovedeni, oko 150.000 žena je pregledano. Treba zajedno da radimo da odziv bude veći. Treba takođe raditi na edukaciji žena. Svi zajedno moramo da radimo na proširenju svesti pacijentkinja da je preventivni pregled bitan za njih i naš zdravstveni sistem. Hvala vam što brinete o zdravlju naše populacije, jer je ono osnov za zdravu Srbiju koju želimo da vidimo u Evropskoj uniji", poručio je Mahmutović.
FOTO: Dragana Udovičić
FOTO: Dragana Udovičić
Predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije Darko Laketić ocenio je da su, nažalost, maligne bolesti poprimile karakter epidemije i da su upravo zato redovan pregled i samopregled od suštinskog značaja.
FOTO: Dragana Udovičić
"Organizovali smo javno slušanje na temu HPV imunizacije pre izvesnog vremena i to predstavlja kvalitativni iskorak u osnaživanju borbe protiv raka grlića materice. Skrininzi i prevencija moraju biti kontinualni, a rezultati će vremenom biti vidljivi. PAPA test jednom godišnje je najbolji test za ustanovljenje promena na grliću materice pre nego što se pojavi rak. HPV infekcija se prenosi seksualnim putem, ali je potpuna zaštita nemoguća čak ni korišćenjem kondoma, zato će akcenat ubuduće biti na imunizaciji. Današnje poruke moraju da se odnose i na društvo, i na zajednicu, i na pojedinca", istakao je Laketić.
FOTO: Dragana Udovičić
Nakon uvodnih obraćanja usledila je polučasovna kafe pauza uoči početka prvog panela.
PANEL I
Prvi panel konferencije, pod nazivom “Rak dojke i grlića materice - pošasti savremenog doba”, otvoren je kratkim video klipom o dva tipa karcinoma koji su vodeći uzroci smrti među ženskom populacijom u Srbiji. Moderator je Sandra Mališić iz Adria Media Group.
FOTO: Dragana Udovičić
Prvi se učesnicima obratio profesor Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, koji je objasnio je da je rak dojke najčešći zloćudni tumur u ženskoj populaciji na svetu, pa i u Srbiji.
FOTO: Dragana Udovičić
"Dojka je simbol ženske lepote i seksualnosti. Od sedamdeset i neke godine smrtnost od raka dojke je rasla do 2004. godine jednako sa porastom učestalosti raka dojke. Učestalost raka dojke raste u celom svetu. Radi se o hroničnim nezaraznim bolestima na koje se može uticati zdravim životom, pre svega, eliminicijom gojaznosti, alkoholizma...Godišnje imamo više od 4.000 novoobolelih od raka dojke. Kod nas je manje obolelih nego u severnoevropskim zemljama. Međutim, kod nas je smrtnost veća nego u drugim zemljama. Na 2. smo mestu po broju umrlih, jer smo malo radili na primarnoj prevenciji. Tek 2013. godine je tadašnji premijer Ivica Dačić potpisao uredbu da je obavezan skrining. Tek smo se pre 4 godine setili da je skrining neophodan. Da bi skrining raka dojke u Srbiji funkcionisao, neophodno je da se formira 100 skrining jedinica sa adekvatnim brojem radiologa i tehničara. Tada će smrtnost da padne. Odziv je sada veoma loš, do 20 odsto. Od 4.600 novoobolelih, tek oko 400 slučajeva je otkriveno skriningom, a to je malo, samo 5 odsto. Odgovornost je na svima, ne samo na lekarima. Postoje i privatne zdravstvene ustanove, kad bismo ih umrežili sve u Srbiji, odmah bismo imali adekvatan broj skrining jedinica. Skriningom ne može da se spreči rak dojke, već da se rano otkrije i to je onda izlečiva bolest. Ne postoje redovi, jer je odaziv mali. Godišnje umre 1.600 žena od raka dojke u Srbiji u trećem milenijumu. To je nacionalna sramota! Ako neko ima dobrog lekara i tehničara skrining može da se uradi i u javnom sektoru. Na državi je da to iznese. Nije dovoljno ljude pozivati telefonom, već morate da imate pisani trag, jer ljudi poziv zaborave. Kad govorimo o novcu, mi sada mnogo više novca trošimo na lečenje neizlečive bolesti", naveo je Džodić.
FOTO: Dragana Udovičić
Sa njim je saglasna i sledeća panelistkinja, doktorka Snežana Rakić, direktorka GAK Narodni front, koja ističe da na klinici koju vodi već dugi niz godina funkcioniše Konzilijum za maligne bolesti, u saradnji sa Institutom za onkologiju.
FOTO: Dragana Udovičić
"Odlika svih organizovanih zdravstvenih sistema je prevencija. Jednom godišnje su obavezni ginekološki pregledi. U zemljama u okruženju pacijenti sa uputom mogu da obave pregled i u privatnim ustanovama. Ukoliko ne ispoštujete regule, nemojte očekivati da će vam država pokriti troškove operacije. Prema podacima našeg konzilijuma, granica se spušta, pojavljuju se i žene od 25 do 35 godina. To znači da su uzročnici agresivniji nego što su bili ranije. Sa tom populacijom sada treba odraditi ogroman posao. To je nekada bila bolest žena u srednjim godinama, sada se to vraća u rano reproduktivno doba. Bar 1 - 2 slučaja se pojavi godišnje kada rak grlića materice dijagnostikujemo u trudnoći", upozorila je Rakićeva.
FOTO: Dragana Udovičić
U nastavku je doktorka Vesna Kesić, ginekološkinja GAK KCS i predsednica Podgrupe za skrining raka grlića materice Republičke komisije za skrining, objasnila razliku izmedju prevencije i skrininga.
FOTO: Dragana Udovičić
"Prevencija znači sprečiti nešto, u ovom slučaju bolest. Postoje primarna prevencija, sekundarna i tercijalna. Primarna je vakcinacija, sekundarna je skrining i tercijalna su operacije. Sistematski pregled je nešto na šta svaka žena ima pravo jednom godišnje. Godišnji pregled je odraz svesti svakog od nas. Skrining podrazumeva napor zdravstvenog sistema jedne zemlje da pozove što više žena na pregled. U Srbiji svaka 5. žena ima svest o tome da treba jednom godišnje da ide na pregled. Bolesti o kojima pričamo nemaju početne simptome., Dakle, pozivamo žene koje su nesigurne ili su iz ruralnih područja da dođu na pregled. On podrazumeva mamografiju dojke i Papa nikolau test. Kada bismo pozvali sve žene na pregled jednom godišnje, učestalost bi se smanjila 93 odsto, a na 3 godine učestalost bi se smanjila 92 odsto. Dakle, ako makar na 3 godine uradimo pregled, mi ćemo pomoći, jer ta kancerogeneza traje i po 10 godina. Obaveza države je da na svaki način uvede skrining", apeluje Kesićeva.
Doktor Vladimir Urban iz KBC "Dragiša Mišović" objasnio je da je mamografija jednostavna metoda za izvođenje.
FOTO: Dragana Udovičić
"Može da se obezbedi i ženama koje nemaju u blizini neki zdravstveni centar. Karcinom dojke u najranijim fazama može da se otkrije jedino na mamografiji. Može da se uhvati kada je karcinom veličine 2-3 milimetra, a tada je izlečenje stopostotno", naveo je Urban.
Doktor Urban koji je i stipendista Avon Fondacije govorio je o svojim iskustvima iz SAD gde je prošle godine proveo mesec i po dana na na usavršavanju.
- Avon mi je omogućio da u sklopu svog programa idem u San Francisko u njihovoj opštoj bolnici koja pripada univerzitetu vidim savremene metode koje se primenjuju u dijagnostici dojke, od kojih neke u Srbiji ne postoje. Tako da sam imao prilike da vidim i ono što mi u Srbiji radimo, ali i one o čemu sam slušao i čitao na predavanjima ikongresima, ali nisam imao prilike da vidim uživo u svakodnevnoj praksi. Drugo, na univerzitetu u San Francisku radi profesor Edvard Ciklus, koji je jedan o najvećih svetskih autoriteta iz radiologije kada je reč o otkrvanju raka dojke. Imao sam prilike da slušam njegova predavanja. Osim boravka u SAD u okviru Avon programa bili smo nekoliko dana u Vašingtonu, gde smo imali predavanja i obilazili njihove zdravstvene ustanove koji se bave prevencijom karcinoma dojke. Inače, Avonov program je do sada bio na svake dve godine i ove godine je 20 lekara iz celog sveta imalo prilike da se usvrašava, a iz Srbije je bilo dvoje, osim mene. docent Zdravković sa Bežanijske kose - podvukao je doktor Urban.
PANEL II
Na drugom panelu pod nazivom "Ženska kardiologija", a koji je moderirala Jelena Vukić iz Adria Media Group, prof. dr Branislava Ivanović, predsednik Kardiološke sekcije Srpskog lekarskog društva, istakla je da kardiovaskularne bolesti u Srbiji zahtevaju veliku pažnju.
FOTO: Dragana Udovičić
"Prema podacima Batuta iz 2013. godine, od kardiovaskularnih bolesti je umrlo 56 odsto ljudi. Dominantne su po pitanju mortaliteta u Srbiji. Arterijska hipertenzija je najčešći faktor rizika. Stara kontracepcija je bila uzrok rizika. Što se tiče hipertenzije kod žena, poseban problem je hipertenzija u trudnoći. Žene koje su imale hipertenziju u trudnoći su pod većim rizikom od nastanka hipertenzije u starijem životnom dobu", objasnila je Ivanovićeva.
FOTO: Dragana Udovičić
U nastavku je kardiolog Marija Zdravković, direktorka KCB Bežanijska kosa, podsetila da žene više dobijaju infarkt miokarda u poslednjih desetak godina, a kao poseban problem je navela pomeranje te granice.
FOTO: Dragana Udovičić
"Naše žene, kad dobiju infarkt, nešto su mlađe od žena u Evropi. Glavni problem kod nas je niz okolnosti. Neka se svako zapita da li imamo odgovarajuću telesnu težinu, koliki nam je nivo holesterola, šećer, krvni pritisak, da li pušimo... Od onih koji imaji povišeni krvni pritisak, svaki treći ne zna da mu je povišen. Ono što bih naglasila je stres. Žene su pod posebnim stresom, jer se od nas očekuje da budemo i uspešne u poslu, i posvećene majke, ćerke, žene... To je posao za četiri žene. U tom stresu, jer ne želimo da pokažemo da to ne možemo, javlja se zdravstveni problem. Tu je i problem fizičke neaktivnosti. Imamo lošu kontrolu masnoće posle infarkta miokarda. Pola sata fizičke aktivnosti dnevno, posebno se odnosi na žene, izvršiće redukciju stresa, usporiće starenje krvnih sudova, regulisaće telesnu masu", navodi Zdravkovićeva.
FOTO: Dragana Udovičić
Prof. dr Branislava Ivanović, predsednik Kardiološke sekcije Srpskog lekarskog društva
- Žene više zanemaruju svoju bolest. Ja sam, ako bih pošla od sebe prvo majka, lekar, učitelj...Žene se neredovno javljaju na preglede, to je u ženskoj prirodi. Ne uzimaju redovno terapiju. Veliki je značaj prekida pušenja, pogotovu kod žena koje uzimaju kontraceptive.
FOTO: Dragana Udovičić
Dr Marija Zdravković, direktorka KCB Bežanijska kosa i kardiolog
SPECIFIČNOSTI SRČANOG UDARA KOD ŽENA U ODNOSU NA MUŠKARCE
- Statistika pokazuje da su žene drugačije od muškaraca. Sva 3. žena nema jasam bol u grudima u slučaju nastanka srčanog udara. Žene često imaju malaksalost, bol u jednoj ili obe ruke, hladan znoj, ili kažu "danas ne mogu da idem, ne znam šta mi je", a mi kad uradimo EKG vidimo da je reč o srčanom udaru. Žene se često ustežu da kažu da im nije dobro. U celoj jugoistočnoj Evropi je pokazano da žene redje dolaze to stenta. Pošto su ženski krvni sudovi uži, onda se taj stent teže postavlja. Čak i kad je najbolje postavljen, nije savršeno postavljen. Kod muškaraca može bolje da se pozicionira. Žene za 1/5 manje idu na rehabilitaciju. Žene su, kako vreme protiče, neredovniji u uzimanju terapije. Muški pol je u ovom slučaju revnosniji. Svaka od nas ima 10 put veću verovatnoću da će imati komplikaciju kardiovaskularnog oboljenja nego karcinoma dojke.
- Smrtnost pacijenata sa srčanom slabošću je ravna smrtnosti pacijenata sa terminalnom malignom bolešću. Od skoro se radi i u KBC Bežanisjka kosa magnet srca. Srbija ima izuzetno dobre kardiologe, po tome smo poznati u svetu. Srbija će u aprilu ugostiti vodeće stručnjake iz te oblasti. U kardiologiji sekunde nekada rešavaju...
FOTO: Dragana UdovičićDr Danijela Tasić
- Postoje faktori na koje sami možemo da utičemo. Važne su redovne kontrole i pregledi kod izabranog lekara kako bi se prepoznali faktori rizika- Izbegavajte liftoeve, idite pešaka. U kupovinu idite šetnjom a ne autom. Možemo da utičemo na ishranu. Ako smanjimo unos soli, smanjićemo arterijski krvni pritisak. Bitno je i da se hidriramo.
KADA ŽENE TREBA DA SE JAVE KARDIOLOGU
Da ne bude da se javljamo kardiologu tek kada dobijemo srčani udar, 20 godine su doba kada treba da vidimo koji su naši faktori rizika, kada treba da uradimo EKG, odreedimo nivo holesterola i šećera u krvi...Moramo da utičemo, kako god možemo, da preveniramo bolesti.
ZAŠTO JE ULOGA MINERALA TOLIKO BITNA
- Magnezijum blagorodno utiče na naš srčani mišić. On je mineral koji je dobar i za smanjenje napada migrene. SZO je uvrstila da je dnevno potrebno od 330 do 380 miligrama magnezijuma dnevno.
FOTO: Dragana Udovičić
Dr Dragana Vujičić, pomoćnik u Ministarstvu zdravlja
Dr Vujačić je pozdravila postojanje savetovališta za dijabetes u institucijama za zdravstvenu zaštitu.
- U saradnji sa medicinskim fakultetom vraćena su Savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja. Na taj način pacijenti na jednostavniji način dolaze kod lekara. Najefikasnije je lečiti bolest u početku, ako može i prevenirani, a najteže je lečiti komplikacije.
- Srbija je zemlja sa razvijenom PCI mrežom (mreža primarne perkutane koronarne intervencije). Treba da se uspostavi sistem 7/24 kako bi svaki pacijent koji se zatekne na teritoriji Srbije mogao da bude zbrinut tom metodom.
Drugi panel počinje u 14.15 časova.
III Panel Vakcinacija - efikasna borba protiv raka grlića materice
Sponzori današnje konferencije koja se održava u hotelu Crowne Plaza a u organizaciji Adria Media Group su: Avon, Mg Mivela, MediGroup.
U prva dva panela bilo je reči o pošastima savremenog doba raku dojke i grlića materice, kao i o ženskoj kardiologiju, dok je sledeći panel posvećen vakcinaciji, kao efikasnoj borbi protiv raka grlića materice.
FOTO: Dragana Udovičić
Dr Meho Mahmutović, državni sekretar Ministartva zdravlja
FOTO: Dragana Udovičić
- U primarnu prevenciju spada vakcinacija dece i mi imamo kroz zakon pripremljen pravilnik koje su vakcine obavezne i kada dece treba da ih prime. Otkriće, uopšte, vakcinacije je jedno od većih medicinskih dostignuća. Svaka antivakcinaciona priča nije zasnovana na naučnim dokazima. Neobavezujuća ali preporučljiva vakciona je i ona protiv HPV virusa. Imate efikasno oružje protiv malignog oboljenje. Prošle godine s Batutom sproveli pilot studiju gde je bilo obuhvaćeno 500 dece vakcinacijom. Želimo roditeljima da objasnimo da su to pozitivne vakcine i za devojčice i za dečake koji mogu da budu prenosioci. Pričamo o nečemu što može da spasi život. Da radimo na edukaciji lekara, da se bavimo i vakcinacijom i skriningom, da edukujemo roditelje...da očuvamo zdravlje stanovništva.
- Svi treba zajedno da radimo, vlada, minstarstvo, nevladin sektor, mediji svi zajedno želimo zdravu naciju.
FOTO: Dragana Udovičić
Prof dr Saša Kadija, ginekolog, zamenik načelnika Ginekologije i akušerstva u KCS
- Danas je izolovano preko 120 vrsta HPV virusa i spadaju u jedne od najrasprostranjenijih. Računa se da je oko 70 odsto populacije imalo kontakt sa HPV virusom. Žene koje dodju u kontakt s virusom mogu da ga odbace uz pomoć imuno sistema.
- HPV virus izaziva i karcinom penisa. Bez obzira što je učestalost ovih bolesti mnogo manja od učestalosti raka grlića materice, definitivno je da i dečake treba vakcinisati između 9 i 12 godine.
BEZBEDNOST HPV VAKCINE:
- Uvod za primenu vakcine je trajao po nekima i 15 godina. Sprovedena su istraživanja na sedam velikih studija koja su obuhvatila oko 60.000 ispitanika. Dokazano je da je vakcina apsolutno bezbedna, i dugoročno i kratkoročno gledano. Svakako je efikasna i apsolutno bezbedna. To se odnosi na tu četvorovalentnu vakcinu.
- Vakcinacija po definiciji sprečava oboljenje od određene bolesti i, da, apsolutno imam pozitivan stav u odnosu na to. Vakcinu mogu da prime ne samo devojčice kako piše u Pravilniku o imunizaciji već i žene. Sve to ne zamenjuje godišnji ginekološki pregled.
FOTO: Dragana Udovičić
Verica Jovanović, Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"
- Batut sprovodi sve mere koje su veoma značajne za suzbijanje malignih bolesti.
- Roditelj može da odbije vakcinaciju jer traži potpunu informaciju na osnovu koje bi doneo odluku. Vakcinacije se primenjuje od 2006. godine u 19 evropskih zemalja. Kada je u pitanje uključivanje roditelja, njima se predstavljaju stručna dokumenta.
- U pogledu promocije imunizacije Batut i Ministarstvo zdravlja će zajedničkim aktivnostima obeležiti sve one bitne datume koje se obeležavaju prema kalendaru zdravlja. April je prema kalendaru SZO mesec imunizacije i brojne aktivnosti će biti sprovedene u Srbiji.
- Želim da podsetim sve dame da je 20. marta nacionalni Dan za borbu protiv raka dojke.
FOTO: Dragana Udovičić
Gordana Plemić, Udruženje građana "Roditelj" (njihovu kampanju "Vakcina sprečava. Srbija protiv raka grlića materice" podržalo i Ministarstvo zdravlja i Batut.
- Pokrenuli smo tu kampanju pre svega radi podizanja svesti šta prevencija znači. Mediji su odigrali značajnu ulogu. Time bih se zahvalila i Adria Media Group. Kada je reč o tome kako se informišu roditelji, apelujem i kao roditelj da se treba informisati, oceniti i videti odakle te informacije dolaze, posebno kada je internet u pitanju... Prošle godine u junu smo sproveli istraživanje majki o HPV vakcinaciji. U tom trenutku je 53 odsto majki bilo spremno da vakcinišu svoje dete. 30 odsto je imalo potrebu za dodatnim informacijama, a ostatak su roditelji koji uopšte nisu bili spremni da vakcinišu svoju decu.
- Nastavićemo kampanju i u ovoj godini i održavaćemo tribine u školama. Kada krene HPV imunizacija pojačaćemo svoje dosadašnje aktivnosti da bismo došlo do što više žena.
Počeo IV panel, Prevencija i edukacija - ključ rešenja problema
FOTO: Nada Mandić
FOTO: Dragana Udovičić
Dr Zoran Radovanović, direktor KC Niš
- Jedan odsto muškaraca ima karcinom dojke. Jedan let na relaciji Beograd - Frankfurt je ekvivalentan jednom zračenju skenera! Danas je smanjena doza zračenja. U Nišu postoji pokretni digitalni mamograf kojim smo uradili 19.000 pregleda. Od 2009. do danas je u Nišu pregledano više od 150.000 žena. Spasili smo sigurno 1.000 žena. Detekcija tumora dojke počinje ako žena tokom samopregleda napipa promenu na dojci ili u pazušnoj jami. Ukoliko ima promena žena ide kod hirurga, pa kod patologa, pa onda kod onkologa. Zračenje koje se dobija prilikom svih pregleda nije opasno.
FOTO: Dragana UdovičićDr Milana Đukanović, specijalista ginekologije i akušerstva MediGroup
- Važnost ginekološkog pregleda je u tome što je on jedna bezbolna, jednostavna metoda kojom može da se otkrije karcinom ili predkancerogene promene. Jedna žena dnevno u Srbiji umire od karcinoma grlića materice. Sandra Bjelac, psihoonkolog.
- Psihoonkologija je relativno mlada nauka. To je multidisciplinarni pristup kako ljudima koji su oboleli od malignih bolesti, tako i članovima njihove porodice, kao i ljudima koji se bave osobama obolelim od malignih bolesti.
FOTO: Dragana Udovičić
Dr Predrag Sazdanović, direktor KC Kragujevac
- Zahvalan sam AMG na fantastičnoj konferenciji i nadam se da je ovo samo početak. Mišljenja sam da bi trebalo da uvedemo neku vrstu obaveznosti pregleda. Prvo da krenemo sa finom, kulturnom, varijantom, a onda da krenemo sa metodom obaveznosti. Nama u Srbiji fali jedan narodni učitelj, Vasa Pelagić, koji će da nam kaže: "operite ruke kada uđete u kuću jer ste doneli infekciju".
FOTO: Dragana Udovičić
Dr Zoran Radovanović, direktor KC Niš je skrenuo pažnju i na važnost dostupnosti zdravstvenih usluga. On se osvrnuo i na negativnu kampanju koja je pratila vakcinaciju protiv morbila.
- Stravične posledice onoga što su pričali protiv vakcine za morbile, osetićemo tek kasnije. Imaćemo "morbile za poneti".
FAKTORI OD KOJI ZAVISI IZLEČENJE OD KARCINOMA
- Na studijama od preko 100.000 žena koje su imale karcinom nije bilo psihološkog efekta da se predaju, već borba s bolešću. Karcinom dojke i grlića materice kod žena i debelog creva i prostate kod muškaraca je izlečiv ako se otkrije na vreme. Mnogo je bitno da žena, jer danas o njima pričamo, ima svest da je bolest tu.
FOTO: Dragana UdovičićDr Predrag Sazdanović, direktor KC Kragujevac
- Kako da poboljšamo reproduktivno zdravlje? Suočeni smo sa poplavom infertiliteta. Pre 10 - 15 godina to je bilo na nivou sporadičnih slučajeva. U Kragujevcu smo se bavili vršnjačkom edukacijom, po pitanju polno prenosivih bolesti (kao faktoru infertiliteta) i neželjenih trudnoća. Preko infertiliteta smo se oslonili i na edukaciju o nečemu što bi se sutra zvalo onkologija. I to su osnove preventivne medicine - edukacija. Možda bi trebalo da se krene sa nekim predmetom u školi koji bi sve to objašnjavao. Mi sada pričamo o skriningu, to nije ništa drugo nego sistematski pregled, nego ga mi zovemo tako popularno. Devojčice stupaju u seksualne odnose prerano, to je fakat. Čuli smo da su kondomi dostupni, mislite da deca znaju kako se to koristi? Ne znaju, da se ne lažemo. Svaka pametna žena ima svog ginekologa i svog advokata.
FOTO: Dragana UdovičićSandra Bjelac, psihoonkolog
- Kada pričamo o preventivnim pregledima treba da imamo u vidu da ljudi beže od Instituta za onkologiju - kao zgrade! Ljudi različito reaguju na stresne situacije. Različiti su načini na koji se razgovara sa ljudima, ali taj prvi kontakt koji se sa njima uspostavlja je veoma važan. Možemo da radimo i na prevenciji mentalnih oboljenja. Nije svaka reakcija za tretman ali nije ni svaka za zanemarivanje. Zna se koji su kriterijumi za postavljanje ozbiljnih dijagnoza i lečenja. Kod nas je još uvek sramota otići kod psihijatra.
FOTO: Dragana UdovičićDr Milana Đukanović, specijalista ginekologije i akušerstva MediGroup
- Nekada je bilo neprijatno ući u apoteku i kupiti kondom. Danas ga ima pored svake kase u supermarketu. Mnogi zapravo ni ne znaju šta podrazumeva standardni ginekološki pregled. On podrazumeva uzimanje Papa Nikolau testa. Radimo i kolposkopiju (bojenje grlića kojim pokušavamo da otkrijemo predkancerogene promene). Ciljna grupa su nam žene u generativnom periodu.
- Institut za GAK je radio studiju zašto žene ne odlaze na preglede pa su se kao odgovori izdvojili lenjost, nedostatak vremena i strah. Mislim da je strah tu primaran.
FOTO: Dragana Udovičić
- Na pitanje kada treba započeti edukaciju mladih u vezi sa malignim bolestima, i samopregledom dojki, dr Sazdanović je rekao:
- Peti, šesti, sedmi razrered, osmi je kasno.
Konferencija je zavšena, HVALA!
(Nada Mandić, EPK)
