KURIROV FELJTON: Osveta za teror naprednjaka

Nakon propasti Timočke bune, u Srbiji su na vlast došli naprednjaci Milutina Garašanina. Bila je to prva stranka koja je „srasla“ sa državom, u kojoj su stranački i državni interesi smatrani za jedno isto - a vladavina takvih stranaka obično završava u teroru. Ali posle njihove četvorogodišnje vladavine čvrstom rukom, Srbija je katastrofalno poražena u ratu s Bugarskom, pa je Milan je morao da pristane na vladu liberala i radikala.„Bio je to veliki trijumf opozicije! I radikali i liberali, posle tolikih progona, robija i opozicionih muka, najzad su osetili da je vlast - slast!“, beleži jedan hroničar. „Liberalno-radikalska veselja bila su u stvari pijanke. I kad bi se ljudi jednom napili, njima nije bilo dosta da viču novim ministrima - živeli. Oni su osećali potrebu da izbiju još ponekog naprednjaka - bez toga njihovo veselje nije bilo potpuno!“Garašaninov glavni odborNaprednjački režim vladao je terorom, pa je i osveta bila žestoka. Ubijeno je čak 140 naprednjaka! Vladajuća pak štampa ovo je nazivala „narodnim odisajem“ posle teških godina naprednjačke vlasti. Naredne dve godine naprednjaci su u potpunoj defanzivi.U takvoj atmosferi - ispostaviće se: u zlo doba! - naprednjački vođa Milutin Garašanin zakazao je za 14. maj 1889. godine u Beogradu glavni zbor svoje stranke. To je trebalo da bude njihov odgovor onima koji su za to da naprednjaka više nema u zemlji i da su im radikali „seme zatrli“.Skup je počeo u devet ujutro u bašti Velike pivare, zdanju na uglu današnjih ulica Balkanske i Gepratove, a prisustvovalo mu je oko 2.000 pozvanih gostiju. Po završetku, učesnici su se razišli, a u Velikoj pivari ostao je Garašanin sa stotinak ljudi na ručku.

Tek što su seli za postavljene stolove u bašti, zasuli su ih kamenjem mangupi i prosjaci koje su iz Savamale doveli radikali. Garašanin i ostali spas su potražili u zgradi pivare, a njihovi progonioci, umesto da nastave za njima, zaseli su za stolove i pojeli im ručak. Tek posle toga navalili su na zgradu s motkama i kamenicama!Tada su pred kafanu stigli i upravitelj varoši sa pandurima, a malo docnije i sam ministar unutrašnjih dela Kosta Taušanović. Posle dužeg ubeđivanja, naprednjaci su pristali da napuste zgradu i preko Finansijskog parka i današnjom ulicom Kneza Miloša krenu ka Terazijama... „Naprednjaci su išli korak po korak uz strahovitu larmu gomile, neprestano gađani kamenicama, koje su, prema rečima jednog očevica, padale na njih kao da ih neko posipa žitom.“ Žandarmerija, koja ih je pratila, nije se mnogo trudila da ih odbrani...Na Terazijama je došlo do tuče. Naprednjaci su se branili kako su mogli, potezali su bodeže i pištolje, a kad je jedan mladić među napadačima pogođen, masa je povikala: „Ubi ga Garašanin!“ Vođu naprednjaka linča su svojim telima spasli partijski drugovi, a sutradan se sa porodicom sklonio u kasarnu.Saopštenje radikalaBeogradska gostionica „Kasina“ bila je najveće sklonište naprednjaka iz unutrašnjosti. Onovremeni novinari opisuju: „U jednom trenutku rulja je provalila vrata ‚Kasine‘, polupala sav nameštaj, jela i pila, a zatim jurišala na sprat. Jedan naivni popa je odozgo gledao ovu hrišćansku bruku, počeo je da silazi sa sprata i grdi razjarenu masu. Onda jedan cipov dovati popa, skoči mu za vrat, uhvati za bradu i počne na siromahu jahati...“Protest je okončan uveče, a radikalske vlasti optužile su naprednjake.

Kurir