BEOGRAD - Ekonomista prof. dr Miodrag Zec kaže da je formiranje poljoprivredne politike u Srbiji delikatna stvar između ostalog i zbog različitosti agrara u delovima zemlje."U Vojvodini danas imamo latifundijski sistem.
Devastirano je seljaštvo, a sada su propali i veliki kombinati i nastale su latifundije", ocenio je Zec, dodajući da je u užoj Srbiji je, zbog brdsko-planinskih odlika, sasvim drugačija situacija.
On je naveo i da je Srbija ušla u Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU čime je "platila" približavanje Evropskom uniji ali da još uvek nije dobila adekvatnu nadoknadu za to kroz podršku iz evropskih fondova.
"Kod nas postoji velika želja da imamo poljoprivredne subvencije kao na zapadu, ali kao da niko ne postavlja pitanje ko treba da plaća subvencije. A plaća ih stanovništvo, a ako je stanovništvo siromašno ono ne može da plaća tolike subvencije", navodi.
Sagovornik RTV-a dodaje da, ako se želi voditi politika subvencija, onda se mora znati i koji je izvor za to.
"A izvor može biti samo je jaka industrija i bogato stanovništvo", ukazuje.
Zec naglašava da je poljoprivreda je važna za svaku zemlju iz različitih razloga i da je stoga dosta konflikata oko poljoprivredne politike u celom svetu.
"Prvi razlog je što narod ima jednostavnu osobinu da ipak mora da jede. Dalje, poljoprivreda je, za razliku od industrije, definisana prirodnim ciklusima i ne može se jednostavno povećati obim proizvodnje u kratkom roku. Poljoprivreda se po još jednoj delikatnoj osobini razlikuje od industrije – u njoj su prinosi padajući. U tom smislu jedna zemlja ne može biti ekonomski razvijena ako je samo poljoprivredna. Ogromna je razlika između kile krompira i kile ajfona", ukazuje Zec.
On naglašava i strateški značaj poljoprivrede: skoro svaka zemlja ponekad upadne u određene strateške ili političke probleme, poput sankcija, kao što je to sada slučaj sa Rusijom, a pre 20 godina sa Srbijom.
"Zato svaka zemlja mora da ima poljoprivrednu proiozvodnju, bez obzira da li je prirodno bogata resursima za to", dodaje.
