Poštovani gospodine Soroš, pišem vam ovo jer shvatih da vi ne znate da su mediji u Srbiji kao uostalom i vašoj zemlji sedma sila a ne deveta rupa na svirali ili nedajbože 12 rupa na saksiji, ali ne pišem vam ovo zbog rupa i saksija, već zbog medija i stanja u njima koje ne možete popravljati tako što ćete, po vašoj oceni pojedine počastiti sitnišem koji ponižava i vas i njih!
Ja lično nemam ništa protiv da donirate i pomažete one kojima je to neophodno ali priznaćete, bruka je za jednog tako gigantskog tajkuna i investitora da srpsko civilno društvo ponižava sa napojnicama nedovoljnim ni za jutarnju kafu!
Naime za četiri godine donirali ste četiri miliona evra u stotine različitih medija, nevladinih organizacija, predstavnika civilnog sektora, ali malčice ste udelili i sudijama i tužiocima, zapravo njhovim udruženjima, ovo poslednje bi vam se moglo brzo isplatiti ako me tužite zbog ovog pisma!
Gospodine Đole Srbija je odavno otvoreno društvo i zato ja mogu pisati otvorena pisma. Da li ćete ga vi još više otvoriti vašim bakšišom podobnima ne znam, ali znam da kada smo imali mega otvoreno društvo, a to beše onda kada ste vi i vaše investicije u Srbiji bespravno i divlje razvlačile kablove po našoj zemlji, društvo je bilo toliko otvoreno i slobodno da su čak i svi lopovi bili na slobodi!
U to vreme Srbija nije imala čak ni demokratiju, imala je samo pasulj i to onaj koji se daleko čuje, a danas…. Danas je sve drugačije, Srbija je na dobrom putu, to nisam rekao ja, već Džozef Bajden, Angela Merkel, Vladimir Putin… Srbiju danas ne možete destabilizovati, htedoh reći pomoći, ni sa četiri milijarde, a komoli sa četiri miliončića i to za četiri godine! A znate li zasto dragi moj Đole? Zato Đole, jer su Srbi shvatili da moraju sami pronaći svoj put i izboriti se za njega! Koliko još Srba treba da izgine da bi se ljudi poput vas opametili? Mi smo se već opametili i ne pada nam na pamet da se ponovo međusobno delimo i prebrojavamo a vi gledajte, naravno ako ste u mogućnosti, da donacije povećate i da ih sto bolje upotrebite!
Sa četiri miliona evra mogli ste sagraditi u Srbiji 40 škola, 120 ambulanti ili 10 bolnica, ali zbog čega bi Srbiju pomagali na takav način kada je jeftinije kupovati pogubljene ljudske duše koje se pre ili kasnije moraju prisetiti ujka Đoleta! Ja lično razumem da Saši Prangiji trebaju pare, on bi recimo mogao od vaše donacije da kupi čak četiri nova pištolja sa sve burencetom za ruski rulet, ili recimo moja prijateljica Borka, ona bi mogla da sa donacijom plati još sudskih taksi kako bi tužila i dekontaminirala otvorene žive programe na televizijama na kojima se čuje različita reč i da ne nastavljam, jer bih mogao do sutra da pretpostavljam kako bi primaoci mogli trošiti ta skromna sredstva.
I na kraju poštovani gospodine Đole, ja otvorena pisma pišem u skladu sa uspostavljenim slobodama u našoj zemlji, ne treba za to neka posebna hrabrost, uostalom i vi i ja ponekad idemo u toalet, to je mesto gde se i najhrabriji useru, ali vam ja obećavam da to neću raditi van toaleta, a zanima me kakvi su vaši planovi u vezi sa ovim!
Pozdravljam vas i nadam se da ćete ovo moje pismo razumeti na pravi način!
Željko Mitrović
