BEOGRAD - „Evo, i posle 16 godina tuga ne prolazi! Nema tog vremena koje će da me izleči, boli kao i prvog dana...“Ovako za Kurir priča Gordana Miljković (59), majka Slaviše Miljkovića (21), jednog od sedmorice gardista Vojske Srbije koji su poginuli kad su NATO bombe pogodile KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu 20. maja 1999. Pored sedmorice gardista, bombe su usmrtile i troje pacijenata.- Ne smemo nikada da zaboravimo tragediju koja se desila ovde, ni ovu decu koja su nevina stradala. Ne zamerite mi moje suze sada, ovde, za detetom se svaki dan plače - rekla je Miljkovićeva paleći sveće.Vence su, pored rodbine gardista i pacijenata, na spomen-obeležje juče položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC „Dragiša Mišović“, kao i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.- Podjednako je veliki bol i tada kao i sada, 16 godine posle pogibije. Ove mlade ljude niko ne može da vrati, ali je naša dužnost da ih se sećamo s ponosom i da to prenesemo na buduće generacije - rekao je Nikodijević.U napadu koji se desio 50 minuta iza ponoći, pored Miljkovića, stradali su i vojnici Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić, kao i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.(J. P.)
