Milenko je svojom odlukom odlučio da leti pravo u smrt, želeći da prekine besmisleno žrtvovanje svojih kolega koji su u poluispravnim avionima bili nemoćni da se susprotstave brojnijem i tehnički nadmoćnijem neprijatelju, koji je nemilosrdno razarao Srbiju.
Rat je tada potpukovnika Milenka Pavlovića zatekao na mestu komandanta 204. lovačko avijacijskog puka,koji je osim MiG-21 u svom sastavu imao i 16 lovaca MiG -29 od kojih se samo 14 moglo suprostaviti savremenim lovcima NATO. Iako su letelice imale slab radar, a domet raketa bio čak tri puta manji svi plioti 127 lovačke avijacijske eskadrile " Vitezovi" su izvršavali hrabro i bespogovorno svoje borbene zadatke.
Prvog dana NATO bombardovanja u vazduhu su pogođena dva aviona MiG-29, a dva dana kasnije 26. marta eskadrila i puk su zabeležili prve gubitke. U poteri za lovcima NATO na nebu iznad Bijeljine stradao je major Zoran Radosavljević. Posle stradanja majora Radosavljevića Komanda ratnog vazduhoplovstva VJ donela je odluku da u susret neprijateljskim letelicima poleti samo jedan MiG -29 koji su u poluispravnom stanju sa dotrajalom elektronikom bili laka meta.
Potpukovnik Milenko Pavlović znao je da svaki let nosi takav rizik.
U rano jutro 4. maja 1999. naređena je pripravnost broj 1, za dva MiG-29 od kojih se jedan nalazio na Batajnici u kome je dežurao major Ivan Sitar, a na Surčinu u drugom migu major Ljubomir Đurđević, dok je Pavlović dežurao na izmeštenom komandnom mestu u Staroj Pazovi.
Oko 11 sati došlo je do smene na jednoj od letelica, kada je majora Sitara zamenio major Dragan Vladisavljević. Sat vremena kasnije, nešto posle 12 sati sa komandnog mesta Korpusa PVO stigla je naredba da major Vladisavljević poleti. Međutim, njemu je na poletanju otkazala radio-veza pa je on bio primoran da zameni letelicu. U međuvremenu, sa komandnog mesta puka stigao je pukovnik Pavlović koji je seo u jednu od ispravnih letelica i poleteo u 12.37 sati. Kada je MiG-29 dostigao visinu od 3.000 metara, pripadnici VOJIN koji su se nalazili na dežurstvu usmerili su ga prema rodnom Valjevu gde je u toku bilo dejstvo NATO letelica po fabrici Krušik i skladištu ubojnih sredstava Prišević.
Kada se preibližio rejonu Valjeva, Pavloviću je na letelici otkazao generator naizmenične struje što je dovelo i do gašenja radara. Pavlović ipak se nije predao i odustao već je hrabro uleteo u neravnopravnu borbu sa navodno čak 16 neprijateljskih aviona koji su se u tom trenutku našli na nebu iznad Valjeva. U neravnopravnoj borbi MiG-29 koji je bio bez radara pogođen je sa čak tri rakete ispaljenih prema nekim podacima sa lovaca tipa F-16, od kojih je jedan pogodila kabinu u kojoj se nalazio Pavlović. Ostaci letelice Milenka Pavlovića pali su u reon sela Petnica.
Stanovnici Valjeva pričaju i danas da se nad gradom oko podneva čula grmljavina aviona, ali niko nije u tom trenutku mogao da predpostavi da se na nebu odvija prava drama da njihov zemljak potpukovnik Pavlović sam u MiG-29 protiv gomile NATO lovaca. Građane je uplašila stravična eksplozija, a zatim su mnogi Valjevci videli olupinu letelice kao strmoglavo padaju prema zemlji. Mnogi su pomislili da je lovac Vojske Jugoslavije oborio NATO avion zbog čega je nastao aplauz. Međutim ushićenje je ubrzo preraslo u tugu kada se saznalo da je to bio jugoslovenski MiG -29 .
Posle dužeg vremena došlo se i do prvih detalja o tom obaranju. Naime saznalo se da je Milenkov let trajao 12 minuta. Pukovnik Pavlović se nije katapultirao, a mnogi koji ga poznaju veruju da Milenko nikada ne bi napustio svoj avion.
Od završetka rata 1999 prošlo je punih 17 godina. Pukovnik Pavlović koji je sam poleteo hrabro u susret NATO lovcima nikada za svoj čin nije proglašen herojem. Jedino šta je država uradila za njega bilo je unapređenje u čin pukovnika i odlikovanje Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena i posthumnom dodelom Zlatnog letačkog znaka. Potpukovnik Milenko Pavlović sahranjen je 6. maja 1999 na Đurđevdan na Bežanijskom groblju.
Svake godine 4. maja u znak sećanja na pukovnika Milenka Pavlovića njegova porodica, kolege, rodibina i poštovaoci na spomenike u njegovom rodnom selu, Gornjem Crniljevu kod Osečine, i u Valjevu polažu cveće i vence u zak sećanja na heroja. Venci se polažu takođe i na spomenik u selu Bujačiću kod Valjeva, gde su pali ostaci aviona kojim je on pilotirao.
(EPK)
