Najnovije vesti

Tržišta na uzici centralnih banaka, ko ih se sada plaši?
Foto: Profimedia

Financial Times: Pripitomljavanje

Tržišta na uzici centralnih banaka, ko ih se sada plaši?

Financial Times
08:32h
Najbolji primer jakog uticaja centralnih banaka pokazao se pri promenama prognoza globalnog ekonomskog rasta, izazivajući čak i nagli pad prinosa za svega nekoliko minuta (fleš kreš) na ogromnom tržištu državnih obveznica vlade SAD

Finansijska tržišta, kao i kineske godine, imaju karakteristike životinja. Ona imaju instinkt stada i njihovi učesnici mogu, prateći vođu, očekivati trend rasta na tržištu - „tržište bika „, ili trend pada na tržištu - „tržište medveda“. (Ove dve životinje su uzete kao simboli za pravac trenda, imajući u vidu način na koji napadaju svog protivnika - bikovi dižu rogove u vazduh prilikom napada, dok medved udara šapama od gore prema dole). Finansijska tržišta nekad zastrašuju vlade, a nekad su iracionalno precenjena, ili pak bojažljiva kao miševi. Koja raspoloženja životinja karakterišu tržišta na početku 2015?Na prvi pogled, ona izgledaju manje ili više zdrava. Cene akcija na razvijenim tržištima su na kraju godine bile blizu rekordnih vrednosti, dok su se međunarodna kretanja kapitala vratila na nivo poslednji put zabeležen pre dužničke krize u evrozoni, navodi se u izveštaju koje je nedavno objavio Institut za međunarodne finansije (Institute of International Finance). To je pozitivno za ekonomski rast ukoliko se kapital efikasno raspodeljuje - ili je pak razlog za brigu ukoliko su veća, a manje postojana kretanja investicija više izložila zemlje spoljnim potresima.Inovacije na tržištu su i dalje prisutne. Trend na koji treba obratiti pažnju u 2015. godini je uspon „koko“ (coco), ili uslovno konvertibilnih obveznica (hibridnih instrumenata koji se pod određenim uslovima mogu pretvoriti u vlasnički kapital), koje mogu biti izvor pozamašnih gubitaka ukoliko se emitent suoči s poteškoćama. One postaju sve popularnije među evropskim bankama kao vid obezbeđivanja sigurnosnih finansijskih jastučića za buduće krize. Sledeći logičan korak bi bio da vlade počnu da izdaju „koko“ obveznice.Međutim, tržišta su i dalje omađijana. Više nego ikad pre, osetljiva su na poteze centralnih banaka. Na vrhuncu kriza koje su se desile posle 2007. godine njihov pristup razvoju događaja postao je još više jednostran, kao u kiklopa, jer su se investitori pretežno bavili izolovanim događajima, i posebno odlukama tvoraca monetarne politike. Raspoloženje je bilo takvo da su se investitori ili odlučivali za manje rizične investicije s nižim prinosom (risk off), ili za one koje sa sobom nose veći rizik, ali i viši prinos (risk on). Registrovan je porast u indeksima korelacije koji mere stepen u kom su različite finansijske investicije u hartije od vrednosti porasle ili pale zajedno.Izgleda da je u 2014. godini došlo do sloma fenomena „ro-ro“ (akronim za Risk-on, Risk-off). HSBC indeks korelacije „ro-ro“ je, na primer, bio u opsegu tipičnom za period pre 2007. godine. No, pad u korelacijama ne znači da su tržišta bila išta manje hipnotisana. Štaviše, do pada u korelacijama je došlo upravo zbog njihove povodljivosti. „Viks“ (Vix), indeks koji meri očekivanu volatilnost cena američkih akcija, takođe poznat kao Volstritov „merač straha“, bio je u proseku na najnižem nivou od 2006. godine. Kad je volatilnost niska, korelacije beleže pad jer sve stoji.Najbolji primer jakog uticaja koji su centralne banke zadržale desio se sredinom oktobra. Iznenadna promena raspoloženja po pitanju izgleda za globalni ekonomski rast izazvala je talas potresa, uključujući „fleš kreš“ (flash crash) - nagli pad prinosa za svega nekoliko minuta - na ogromnom tržištu državnih obveznica vlade SAD. Međutim, spokoj se brzo vratio pošto su predstavnici Saveznih rezervi SAD (FED) i Banke Engleske umirili javnost izjavama da se nikakvo pooštravanje monetarne politike neće skoro desiti.Dešavanja u oktobru pokazala su da su tržišta i dalje osetljiva na panične ispade. Bankari su tvrdili da je metež na tržištu državnih obveznica vlade SAD uzrokovan promenama u propisima koje su učinile da funkcionalna tržišta, koja efikasno spajaju kupce i prodavce, budu skuplja, što je dovelo do naglih prodaja.U međuvremenu, tvorci globalne politike su shvatili da je nagli rast u globalnim kretanjima kapitala stvorio životinju koja lako može preći iz stanja prividne stabilnosti u stanje krize. Finansijski sistem se uglavnom ponaša kao „amortizer, uređaj za osiguranje mreže koji ravnomerno raspoređuje rizik na sve strane“, primetio je Endru Haldejn (Andrew Haldane), glavni ekonomista Banke Engleske, u svom nedavnom govoru. Međutim, veliki udari mogu dovesti do fundamentalnih promena, rekao je Haldejn. U takvim okolnostima mreža se „pretvara u zonu sistemske nestabilnosti... I sada se ponaša kao odašiljač udara, koji širi pritisak kroz mrežu“.Centralne banke će stajati iza najvećeg dela tržišne aktivnosti u 2015. godini. FED planira da poveća kamatnu stopu, prvi put od 2006. godine. Banka Japana nastavlja sa svojim agresivnim kvantitativnim popuštanjem (QE), ili opsežnom kupovinom hartija od vrednosti. Očekivanja da bi Evropska centralna banka mogla uskoro pokrenuti sličan QE program dovela su do rekordno niskih prinosa na vladine obveznice zemalja evrozone, dok njihove cene rastu.Ukroćena od strane centralnih banaka, zapadna tržišta su, kao posledicu toga, izgubila mnogo od svojih lavovskih sposobnosti da preplaše političare. Poznato je da je Džejms Karvil (James Carville), savetnik bivšeg predsednika SAD Bila Klintona (Bill Clinton), želeo da u sledećoj inkarnaciji bude tržište obveznica zato što ono „može da zastraši svakoga“. Svetski investitori očigledno vrše veliki pritisak na Rusiju i Grčku. Širom evrozone, međutim, vlade mogu pozajmljivati po istorijski niskim cenama, a podstrek strukturalnim reformama je nestao.Ralph Atkins

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...