„Freklog“ (fracklog) je lako pamtljiv neologizam za bušotine širom SAD koje su izbušene, ali još uvek nisu opremljene za proizvodnju nafte iz škriljaca.Za one koji se jednostavnije izražavaju, one su „izbušene, ali nisu proizvodno opremljene“, „čekaju na završno proizvodno opremanje“. U stvari, ove bušotine tek treba frakturirati i na njih instalirati proizvodnu opremu da bi nafta mogla da poteče.Interesovanje za ovaj „freklog“ počelo je da raste prošlog meseca kada je „I-Ou-Dži risorsiz“ (EOG Resources), najveći američki proizvođač nafte iz škriljaca, saopštio da će „namerno odložiti“ proizvodno opremanje nekih svojih bušotina.Neki analitičari su mišljenja da će ova taktika, rasprostranjena širom sektora, biti od važnosti kasnije u toku godine. Oni zastupaju gledište da, čim se cene američke sirove nafte malo oporave, kompanije će pokrenuti proizvodnju iz ovih neopremljenih bušotina, na taj način opet uvećavajući ponudu na tržištu. Ovo bi moglo da osujeti bilo kakav oporavak cena.Možda ima istine u ovome. „I-Ou-Dži“ očekuje da će ove godine povećati broj neopremljenih bušotina za 85, dok je „Anadarko petroleum“ (Anadarko Petroleum) rekao da će izbušiti, ali ne i proizvodno opremiti 125 bušotina.„Apeči“ (Apache) je najavio da će odložiti opremanja nekih bušotina za proizvodnju, ne precizirajući njihov broj, dok je „Česapik enerdži“ (Chesapeake Energy) saopštio da planira da stvori „nešto malo zaliha“ u obliku neopremljenih bušotina u ležištima uljnih škriljaca Igl Forda (Eagle Ford).Za neke proizvođače odlaganje proizvodnog opremanja ima smisla. Troškovi završnog proizvodnog opremanja bušotine mogu činiti između jedne polovine i tri četvrtine ukupnih troškova, tako da je ovo usporavanje proizvodnog opremanja efikasan način da se smanji investiciona potrošnja.Izražen kontango u fjučersima sirove nafte, koji implicira da će cene za sledeću godinu biti značajno veće nego za trenutnu prodaju, predstavlja još jedan podsticaj da se nafta ostavi u zemlji i eksploatiše u nekom trenutku u budućnosti.Kako se aktivnost naglo usporava, cena završnog opremanja bušotine bi takođe mogla biti niža kasnije u toku godine, kako kompanije koje obezbeđuju frakturiranje i druge usluge spuštaju svoje cene.Međutim, još nije jasno koliko je zapravo rasprostranjena ova praksa odlaganja opremanja bušotina za proizvodnju.Američki proizvođači nafte iz uljnih škriljaca se međusobno veoma razlikuju i teško je uopšteno govoriti o njihovim strategijama. Posebno je opasno izvoditi zaključke na osnovu poslovanja velikih i finansijski zdravih kompanija kao što su „I-Ou-Dži“ i „Anadarko“.Verovatno je da mnogo proizvođača ima određene finansijske obaveze koje moraju da ispune ili zajmove koje moraju da otplate, pa prema tome ne mogu sebi da priušte isti luksuz i ne koriste potencijal nalazišta. Moguće je da neki od njih imaju i obaveze prema kompanijama koje izvode bušenje, što podrazumeva i vremenska ograničenja u vezi sa postavljanjem postrojenja za eksploataciju. Ako su već platili ta postrojenja, nema razloga da ih ne koriste.U tom smislu, drugi vodeći proizvođači nafte iz uljnih škriljaca, među kojima su „Maraton oil“ („Marathon Oil“), „Vajting petroleum“ (Whiting Petroleum) i „Hes“ (Hess), izjavili su da uopšte ne planiraju da odlažu početak eksploatacije. Konsultantska kuća „Vud Mekenzi“ („Wood Mackenzie“) očekuje da će broj bušotina širom SAD koje nisu opremljene za proizvodnju zapravo biti niži krajem godine u odnosu na 3.000, što je trenutna procena.Prema tome, očekivanja da će američki proizvođači nafte iz škriljaca zabeležiti rast samo na osnovu izbušenih, ali ne i opremljenih bušotina mogla bi da budu pogrešna.Pa ipak, broj bušotina koje čekaju da budu opremljene za proizvodnju beleži nagli rast u Severnoj Dakoti, gde se nalazi Baken, formacija škriljaca izuzetno bogatih naftom.Ed Crooks
