U februaru se na obalu Španije nasukalo telo kita u čijoj je utrobi pronađeno 30 kg plastičnog otpada. Dok su ranija istraživanja već ukazala da jedući ribu i morske plodove unosimo mikroplastiku u organizam, najskorije istraživanje pokazalo je da milijarde ljudi na zemlji piju vodu iz česme u kojoj su nađena mikrovlakna plastike.
Ovi zabrinjavajući podaci ukazuju na rasprostranjenost zagađenja plastikom. Moto ovogodišnjeg Svetskog dana planete Zemlje, koji je obeležen u nedelju, 22. aprila, glasi ‚‘Kraj zagađenju plastikom‘‘, kako bi se skrenula pažnja javnosti na preveliku potrošnju plastične ambalaže koja nije razgradiva. Plastici je potrebno do 1.000 godina da se razgradi u prirodi, a preko živih organizama i upotrebe plastične ambalaže dospeva u naše organizme.
Više plastike nego ribe
Od početka 21. veka proizvedeno je plastike koliko u prethodnih 100 godina, pokazuju podaci EU, a prema nekim procenama, do sredine veka tražnja plastike u svetu biće utrostručena.
- Ako ne promenimo način na koji proizvodimo i upotrebljavamo plastiku, do 2050. u okeanima će biti više plastike nego ribe - izjavio je prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, povodom usvajanja strategije za upravljanje plastičnim otpadom u januaru, sa ciljem da se do 2030. sva plastična ambalaža reciklira i ograniči jednokratna upotreba plastike.
Reciklira se samo 9%
Više od 70% proizvedene plastike završi na otpadu, u okeanima i u prirodi, utičući negativno na biodiverzitet, zdravlje ljudi i klimatske promene. Oko 30% je i dalje u upotrebi, dok se samo oko 9% bačene plastike reciklira.
Rasprostranjenost plastičnog otpada ugrožava život mora s godišnjim procenama od 13 milijardi dolara na morske ekosisteme - pokazuju podaci UN, koje su, prepoznajući ovaj problem, reciklažuotpada uvrstile u cilj broj 12 Agende održivog razvoja 2030.
Reciklaža je u sedištu promena koje su neophodne u borbi protiv klimatskih promena. Reciklaža vodi smanjenju emisije ugljen-dioksida, umanjuje eksploataciju prirodnih resursa, vredan je izvor sekundarnih sirovina za industriju, ali ima i sjajan ekonomski potencijal. EU računa da ukoliko bi se dostigao cilj recikliranja 70% otpada, moglo bi biti stvoreno oko pola miliona novih radnih mesta.
Deponije sve veće
Iako je još 2009. uspostavljen pravni okvir za razvoj sistema upravljanja otpadom, u Srbiji se reciklira samo 5 do 10% otpada, dok se u Evropi reciklira oko 60%. Upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih i najskupljih izazova za Srbiju u procesu pristupanja EU.
U Srbiji namenski kontejneri za reciklažni otpad postoje samo u većim gradovima i nema ih dovoljno. Devedeset odsto otpada u Srbiji završi na deponiji u Vinči, gde neformalni sakupljači selektuju ono što može da se reciklira. Deponije u Srbiji su svakim danom sve veće, dok fabrike za reciklažu uvoze PET ambalažu za reciklažu. Komunalna preduzeća sakupe zanemarljiv procenat.
Primarna selekcija u domaćinstvima nije efikasna bez sekundarne da dodatno sortira otpad. Razlog za ovakvo stanje je nedovoljno razvijeno sakupljanje, pre svega u komunalnom sektoru.
Mihail Mateski, predsednik UO Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada i direktor „Greentecha“, kaže da najveći broj građana još uvek nema mogućnost da odvaja otpad iz domaćinstva.
- Prema podacima reciklera PET ambalaže, samo 20 odsto boca koje se u Srbiji recikliraju sakupila su komunalna preduzeća, 80 odsto sakupe neformalni sakupljači - kaže Mateski.
Filip Abramović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine, kaže za Kurir da je cilj da prvenstveno zaštitimo životnu sredinu, a da otpad iskoristimo kao resurs.
Kraj plastičnim kesama
- Suštinski problem reciklaže u Srbiji nije trajno rešen. Sve kreće od primarne selekcije otpada, a obaveza je lokalnih samouprava da to organizuju. To podrazumeva razdvajanje u okviru samih domaćinstava, na reciklažni i komunalni otpad, koji bi zatim trebalo da ide na sekundarnu separaciju u reciklažne centre - kaže Abramović i dodaje da EU očekuje od Srbije da dostigne određene propisane procente, kao i kvote, tokom pregovora o pristupanju EU.
Pored razvijanja reciklažne industrije, pogotovo primarne selekcije otpada, uvođenja depozitnog sistema (kaucija) za sve tipove ambalaže, neophodno je i da stanovništvo ograniči upotrebu plastične ambalaže. Prema procenama, prosečan stanovnik Srbije potroši dnevno do sedam plastičnih kesa, dok stanovnik EU potroši dve.
Ministarstvo životne sredine najavilo je prošle nedelje da će Srbija do kraja godine zabraniti upotrebu tankih plastičnih i uvesti obaveznu naplatu biorazgradivih kesa, čime će primeniti sve mere evropske direktive o plastici, a početkom prošle nedelje počelo je naplaćivanje kesa u objektima kompanije „Delez“.
Brinemo o prirodi
ŠTAMPAMO NA 1 00% RECIKLIRANOM PAPIRU
Već osam godina dnevne novine Kurir i magazin Sensa se štampaju na 100 odsto recikliranom papiru.
U naše kancelarije uveli smo i kante za reciklažu papira, plastike i čepova. Sav prikupljeni otpad se prosleđuje udruženjima „Čep za hendikep“ i „Živimo zajedno“, koja sav prihod ostvaren prodajom ovog otpada ulažu u unapređenje položaja ljudi sa invaliditetom i osoba sa smetnjama u razvoju.
PRIMERI DOBRE PRAKSE
Delez Srbija
LIDERSKA POZICIJA OBAVEZUJE NA AKCIJU
Kompanija „Delez Srbija“, lider u maloprodaji u našoj zemlji, kontinuirano posluje primenjujući principe održivog poslovanja.
Brojne su aktivnosti pokazatelji iskrenog usmerenja ka dobrobiti zajednice: odgovorno upravljanje viškovima hrane, reciklaža otpada, kontinuirano smanjenje emisije CO2 (ugljen-dioksida), ali poslednja akcija izazvala je najviše odjeka u javnosti. Kompanija „Delez Srbija“ počela je sa naplatom kesa u „Shop&Go“ prodavnicama od 16. aprila s namerom da na taj način zajedno s kupcima doprinese da se smanji njihova potrošnja i zaštiti životna sredina. Za dva dana smanjena je upotreba plastičnih kesa od 30 do 50 odsto!
Menadžer za korporativne komunikacije „Delez Srbija“ Nikola Papak istakao je da početak naplate plastičnih kesa predstavlja stratešku odluku u skladu s odgovornim poslovanjem.
- Kao lider na tržištu, prvi smo od maloprodajnih lanaca u Srbiji inicirali naplatu kesa. U Srbiji građani u proseku troše sedam plastičnih kesa dnevno, odnosno 2.555 godišnje, što je više od dve milijarde kesa godišnje. Nažalost, veliki broj tih kesa završi u prirodi, na obalama reka, u parkovima, šumama. To su alarmantni podaci. Drago nam je što je naša akcija naišla na pozitivan odjek u javnosti i među kupcima, koji su masovno počeli da se opredeljuju za cegere.
Prema podacima ankete koju su sproveli Mladi istraživači Srbije, više od 90 odsto građana je svesno da plastične kese štete prirodi, a njih 76 odsto se izjasnilo da će ova mera naplate pozitivno uticati na to da potrošači počnu da nose cegere u kupovinu - kaže Papak.
Delta holding
SAČUVANO 60.000 STABALA I 100 MILIONA LITARA VODE
Skoro 60.000 stabala je sačuvano, a ušteđeno više od 100 miliona litara vode i 14 miliona kilovata električne energije, zahvaljujući reciklaži papirne i kartonske ambalaže koju je za svoje klijente u 2017. sproveo „Delta Pak“. Osnovna uloga ovog ovlašćenog operatera za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom je da spoji organizacije koje plasiraju ambalažu na tržište i reciklere, kako bi postigle zakonom definisane ciljeve i zbrinule abalažni otpad. Time se minimizira negativan uticaj ambalaže na životnu sredinu.
„Delta Pak“ posluje i kao savetnik u oblastima zaštite životne sredine, upravljanja opasnim i neopasnim otpadom, posebnim tokovima otpada, hemikalija i bezbednim transportom opasnih tereta.
Ovaj operater, koji radi u sastavu „Delta Holdinga“, svoje resurse ulaže u edukaciju stanovništva o selekciji i pravilnom zbrinjavanju otpada i druge projekte koji za cilj imaju smanjenje zagađenja životne sredine. Prethodnih godina naši stručnjaci su na beogradskim pijacama edukovali volontere, studente Poljoprivrednog, Pravnog i Ekonomskog fakulteta, o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom, zakonskoj regulativi, društvenoj odgovornosti u teoriji i praksi. Tom prilikom uradili smo studiju koja je pokazala da je oko 15 odsto otpada s pijaca ambalažni otpad, dok je oko 80 odsto bio organski otpad. „Delta Pak“ učestvuje i u izradi nacionalne strategije za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom Republike Srbije.
Tim UN u Srbiji
UNAPREĐUJEMO KAPACITETE ZA RECIKLIRANJE
Zaštita životne sredine jedna je od okosnica petogodišnjeg Okvira razvojnog partnerstva (2016-2020) između Vlade Republike Srbije i tima Ujedinjenih nacija.
Tako je jedna od aktivnosti i unapređenje kapaciteta za recikliranje kroz razvoj tehničke dokumentacije, ali i izgradnja i opremanje reciklažnog centra u Novom Pazaru, u naselju Blaževo, koji je, osim adekvatnog upravljanja otpadom i poboljšanju ekoloških uslova u zajednici, doprineo i da najugroženije kategorije stanovništva, najviše pripadnici romske zajednice, dobiju zaposlenje. U Novoj Varoši, zahvaljujući sredstvima Evropske unije i vlade Švajcarske, projektovan je i opremljen reciklažni centar, u skladu sa nacionalnom i lokalnom strategijom upravljanja otpadom. Tokom 2017, ovde je sakupljeno i balirano 59 tona papira, pola tone prozirne plastične ambalaže, 11 tona prozirnog i višebojnog najlona. Pored toga, razvijena je tehnička dokumentacija za izgradnju reciklažnih centara u Vranju i Raški.
APATINSKA PIVARA
RECIKLAŽA KAO NAČIN ŽIVOTA
Kampanjom „Reciklirajte i vi“, Pivara već punu deceniju edukuje javnost o značaju reciklaže interesantnim i edukativnim aktivnostima. U okviru kampanje, Pivara sarađuje i s Fakultetom primenjenih umetnosti, pokazujući da reciklirani predmeti mogu imati upotrebnu vrednost i da od recikliranih limenki i PET ambalaže mogu nastati vredna umetnička dela.
Apatinska pivara je i jedan od osnivača „Sekopaka“, prvog operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom, i od 2010. do danas, zahvaljujući radu tog operatera, obezbedila je ponovnu upotrebu više od 240.000 tona ambalažnog otpada, odnosno čak preko 220.000 tona svih vrsta ambalažnog otpada koji je poslat na reciklažu.
Zaposleni, osim što svakodnevno razvrstavaju otpad pre odlaganja, učestvuju i u kampanji ‚‘Čep za hendikep‘‘, prikupljajući čepove koji idu dalje na reciklažu. Od tako prikupljenog novca kupuju se ortopedska pomagala za osobe sa invaliditetom, a od 2015. do danas na taj način je prikupljeno više desetina tona krunskih i plastičnih čepova.
Takođe, u borbi protiv upotrebe plastičnih kesa, za Uskrs je potrošačima u supermarketima uz kupovinu određene količine „jelen piva“ podeljeno čak 8.000 eko-torbi.
Da je Apatinska pivara posvećena zaštiti životne sredine i smanjenju količine otpada koji proizvodi, potvrđuje i činjenica da se obavezala na to da do 2025. postane kompanija koja otpad neće odvoziti na deponije, već će ga slati na reciklažu.
Zanimljivosti
SBB Fondacija
Podstičemo racionalnije korišćenje plastičnih kesa
SBB Fondacija pokrenula je kampanju „Ne prljaj. Nemaš izgovor!‘‘ 2016. godine u cilju podizanja svesti o značaju zaštite životne sredine.
Svake godine akcije čišćenja organizuju se u više od 20 gradova širom Srbije. Do sada je donirana oprema za 21 park u 20 gradova, osmišljena edukativna predstava ‚‘Ko to tamo prlja‘‘, koju je odgledalo oko 13.000 dece. Svakom detetu se nakon predstave poklanja knjiga pod istim nazivom. Kampanju je podržalo 30 ličnosti iz javnog života.
Imajući u vidu da je jedan od većih ekoloških problema korišćenje plastičnih kesa, prošlogodišnje aktivnosti obeležilo je podizanje svesti o važnosti njihove racionalnije upotrebe. Tokom akcije podeljeno je 40.000 biorazgradivih torbi u SBB poslovnicama. ‚‘Ne prljaj. Nemaš izgovor!‘‘ se nastavlja i ove godine uz poruku da jedino dugoročnim aktivnostima i zajedničkim angažovanjem možemo da dođemo do krajnjeg cilja, a to je čistija i zdravija Srbija.
IKEA
BIRAMO MATERIJALE KOJI SE MOGU RECIKLIRATI
Održivi razvoj za kompaniju IKEA jedan je od važnih stubova poslovanja. Dugogodišnje štedljivo korišćenje resursa, uvek biranje materijala koji su bolji za životnu sredinu i mogu se reciklirati i zalaganje za unapređenje standarda poslovnih partnera kompanije IKEA i lokalne zajednice glavni su pravci i u daljem razvoju održivog poslovanja.
- Kada u tom kontekstu pričamo o otpadu, to znači da u svom dnevnom poslovanju odvajamo frakcije otpada i da se brinemo da recikliramo što je više moguće. Ponosni smo što u našim objektima u Zagrebu recikliramo 94% otpada, u Beogradu 88%, a u Rumuniji 84%. Od samog početka poslovanja, u sve tri zemlje imamo uspostavljene stroge procese i obučene ljude za upravljanje otpadom unutar naših objekata. U beogradskom objektu razdvajamo 23 frakcije otpada i stremimo da komunalni otpad smanjimo na manje od 10%. Otpaci od hrane takođe se recikliraju. S druge strane, redovno pratimo i količine otpada koje stvaramo i konstantno uvodimo mere da te količine smanjimo. Važna inovacija i promena načina razmišljanja u ovom smislu je poslovanje po principima cirkularne ekonomije. Umesto linearnog pristupa, gde nakon životnog veka proizvod postaje otpad, cirkularna ekonomija podrazumeva da umesto toga proizvod na kraju svog životnog veka postaje sirovina, te tako materija kruži. Ne samo da se ovako smanjuje količina otpada već se istovremeno koristi i manje energije i vode. Naš dalji cilj je da i na naše kupce utičemo tako da žive održivije i zdravije kod kuće. To podrazumeva deljenje primera dobre prakse i u odnosu prema otpadu, te tako našim održivim proizvodima i rešenjima koja, između ostalog, inspirišu i pomažu razdvajanju otpada i smanjenju količina otpada koje svako od nas stvara, kupcima pružamo rešenja kojima će uticaj na okolinu biti pozitivniji - kaže Jovana Mehandžić Đurđić, menadžerka za održivi razvoj IKEA za jugoistočnu Evropu.
S. SLAMNIG - M. BRANKOVIĆ - M. RADENKOVIĆ
NE PROPUSTITE
