icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

RECITE NE PLASTICI: Predstavlja 70 odsto otpada, razgrađuje se 1.000 godina!
Foto: Shutterstock, Promo

Odgovorna potrošnja i proizvodnja Cilj broj 12 Agende Un za Održivi razvoj do 2030.

RECITE NE PLASTICI: Predstavlja 70 odsto otpada, razgrađuje se 1.000 godina!

Održivi razvoj

EKOLOGIJA Kako bi stala na put zagađenju plastikom, Evropska komisija predložila je da se zabrani korišćenje jednokratnih plastičnih proizvoda, koji predstavljaju 70% otpada

Da li ste znali da je za proizvodnju plastične flaše potrebno oko jedne četvrtine litra nafte, a da se za proizvodnju plastičnih proizvoda koje koristimo troši oko 8 odsto godišnjih rezervi nafte, što odgovara potrošnji nafte na celom kontinentu Afrike?! Na svetu je proizvedeno više plastičnih proizvoda u poslednjih 10 godina nego u celom prošlom veku.

 

foto: Printscreen


Ovi zabrinjavajući podaci, koje je objavio Svetski ekonomski forum (The World Economic Forum), očigledan su pokazatelj visokog stepena zagađenosti planete plastikom. Plastici je potrebno i do 1.000 godina da se razgradi u prirodi, a ono što je alarmantno je i da može dospeti u ljudski organizam, putem plastične ambalaže u koju se pakuju hrana i piće, kao i konzumacijom morskih plodova (riba, školjki, rakova...), u čijim telima se sve češće pronalaze mikročestice plastike.


Kraj slamčicama


Kako bi stala na put zagađenju plastičnim otpadom, Evropska komisija je u maju ove godine predložila da se na teritoriji Evropske unije zabrani korišćenje jednokratnih plastičnih proizvoda (plastičnih slamčica, tanjira, pribora za jelo, štapića za uši...). Ovo su tek neki od proizvoda koji su se našli na listi predloga kao najveći zagađivači evropskih obala i voda. Na spisku su i kašičice za mešanje kafe i držači za balone. Jednokratni plastični artikli predstavljaju ukupno 70 odsto otpada u vodama Evrope.

 

foto: Shutterstock


Ujedinjene nacije su ovaj problem uvrstile u cilj broj 12 Agende UN za održivi razvoj 2030, čime su se obavezale da će do 2030. godine značajno smanjiti generisanje otpada i obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje.


Cilj primene novih mera je da se otpad koji čine pomenuti plastični proizvodi prepolovi, čime bi bila izbegnuta šteta po životnu sredinu, za koju se procenjuje da bi do 2030. iznosila 223 milijarde evra.

 

Koje proizvode

EVROPSKA KOMISIJA PLANIRA DA ZABRANI

 

štapići za uši

slamčice

plastične posude za hranu

plastični tanjiri

plastični pribor za jelo

plastične čaše

držači za balone

plastične kašičice za kafu

foto: Arhiva

Srbija prati EU?


Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, kaže za Kurir da je Evropska unija u svom najnovijem paketu zakona cirkularne ekonomije predvidela vrlo oštra pravila po pitanju proizvodnje plastike i reciklaže plastičnog otpada.

 

- I Srbija ide u korak s tekovinama EU u primeni mera i aktivnosti na smanjenju i kasnijem potpunom ukidanju plastičnih proizvoda, pre svega za jednokratnu upotrebu, kao što su štapići za uši, slamke i štapići za pića, ali i plastični tanjiri, čaše i pribor za jelo. Širom Evrope, u tržnim centrima plastične kese uopšte više nisu dostupne i to je put kojim je i Srbija krenula u rešavanju problema plastičnog otpada - kaže Radović i dodaje da će se, pored smanjenja korišćenja ovih proizvoda, raditi i na smanjenju količine plastike koja se koristi kao ambalaža za različite proizvode - od hrane do dečjih igračaka.

 

- Za većinu navedenih proizvoda već postoje alternativni materijali koji zadovoljavaju karakteristike zaštite proizvoda, a nisu plastika. Jasno je da bez plastičnih proizvoda ne možemo, tako da je jedan od predloga EU da do 2030. godine sva proizvedena plastika bude 100 odsto reciklirana. Do tada će se raditi na uvećanju udela na tržištu plastike sa osobinama biorazgradivosti - kaže Radović.


Zagađivač plaća


Kad je reč o plastičnim posudama za brzu hranu, Evropska unija upućuje države članice na poštovanje principa „zagađivač plaća“. Preduzeća koja se bave proizvodnjom ovih dobara moraće da snose troškove upravljanja otpadom i čišćenja, a na etiketama pojedinačnih proizvoda (sanitarni peškiri, vlažne maramice, baloni) biće obavezno isticanje instrukcija za njihovo odlaganje, navođenje negativnog uticaja koji imaju na životnu sredinu i upozorenje o prisustvu plastike.

 

Adrija medija grup, brinemo o prirodi

ŠTAMPAMO NA 100% RECIKLIRANOM PAPIRU


Već osam godina dnevne novine Kurir i magazin Sensa štampaju se na 100% recikliranom papiru. U naše kancelarije uveli smo i kante za reciklažu papira, plastike i čepova. Sav prikupljeni otpad se prosleđuje udruženjima ‚‘Čep za hendikep“ i ‚‘Živimo zajedno“, koja sav prihod ostvaren prodajom ovog otpada ulažu u unapređenje položaja ljudi sa invaliditetom i osoba sa smetnjama u razvoju.


Neophodnost ovih artikala niko ne poriče, ali Evropljani se pozivaju na prelazak ka održivijim alternativama, a za njihovo pronalaženje i razvijanje namenjeni su određeni podsticaji. Očekuje se da bi zamena najčešće korišćenih jednokratnih plastičnih proizvoda inovativnim zamenskim proizvodima mogla da stvori oko 30.000 radnih mesta na lokalnom nivou.

 

- I dalje ćete moći normalno da organizujete piknik, popijete koktel ili očistite uši - izjavio je Frans Timerman, potpredsednik Evropske komisije, koji se nada da će predlog o zabrani plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu biti pozitivno ocenjen od strane Parlamenta EU i zemalja članica. On očekuje da ćemo rezultate videti pre maja 2019.

 

Primeri dobre prakse Delez

U KUPOVINU SA CEGEROM ZA ČISTIJI KOMŠILUK

 

Naplata plastičnih kesa, već godinama prisutna praksa u zemljama Evropske unije, od pre nekoliko meseci počela je i u Srbiji. Mada je cena simbolična, svakome ko je stao u red u bilo kojoj radnji u kojoj se naplaćuju kese kristalno je jasno da više od polovine kupaca ima svoj ceger, torbu ili višekratnu kesu. Ako se zna da su, do uvođenja ove naplate, građani Srbije u proseku trošili dve milijarde kesa godišnje, jasno je da ćemo budućim generacijama ostaviti daleko čistiju okolinu. Kompanija „Delez Srbija“ je u aprilu otpočela s ovom odgovornom praksom u svom lancu „Shop&Go“, a od početka jula priliku da budu ekološki odgovorni imaju i kupci u „Maxiju“ i „Tempu“.

 

- Naplata plastičnih kesa je podstakla kupce da koriste manje kesa i tako budu odgovorniji prema prirodi. Na ovaj način smo svi zajedno u prilici da budućim generacijama ostavimo čistije i lepše okruženje, a to je zajedno s promenom svesti građana o važnosti ove teme, legat koji mi kao društveno odgovorna kompanija želimo da ostavimo društvu - kaže Mirjana Jovašević, direktorka za korporativne komunikacije i održivo poslovanje kompanije „Delez Srbija“.

 

foto: Mario Marković


Smanjenje količine plastičnog otpada u prirodi jeste jedan od gorućih ekoloških problema, a odlukom da se u kupovinu ponese ceger ili da se kesa višestruko koristi,svako od nas može da pokrene ciklus promena kojima će pozitivno uticati na prirodnu okolinu.


Reciklira se samo 9%


Kad je reč o reciklaži, više od 70% proizvedene plastike završi na otpadu, u okeanima i u prirodi, oko 30% je i dalje u upotrebi, a samo oko 9% plastike se reciklira.

 

foto: Profimedia


Kristina Cvejanov, predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada, kaže za Kurir da, za razliku od zemalja Evropske unije, gde brojne organizacije protiv zagađenja vode intenzivnu kampanju da se smanji ili potpuno zabrani upotreba plastike za jednokratnu upotrebu, u Srbiji se ekološke organizacije slabo bave ovom temom.

 

- Verovatno iz razloga što su pre svega projektno organizovane, pa teme njihovog interesovanja uglavnom zavise od interesa donatora. Drugi razlog jeste i taj što Srbija još uvek nije ni blizu da implementira rešenja za smanjenje zagađenja u oblasti upravljanja otpadom koja u Evropskoj uniji postoje već decenijama, pa negde i nije logično da se bez toga pristupi uvođenju tako drakonskih mera kao što je zabrana jedokratne plastike - kaže Cvejanov i dodaje da je u zemlji gde se još uvek najveći procenat otpada odlaže na nesanitarne deponije i gde se zakopava opasni otpad apsurdno pričati o zagađenju plastičnim cevčicama.

 

- Ono što ima smisla jeste raditi na podizanju svesti potrošača da izbegavaju plastične proizvode za jednokratnu upotrebu. Ne mora država da nam nešto zabrani da bismo shvatili da treba da smanjimo hiperpotrošnju jednokratne plastike, svako ko se malo osvrne oko sebe videće štetu koja ona pravi životnoj sredini, od drveća okićenog kesama do reka preplavljenih plastičnim bocama - zaključuje Kristina Cvejanov.

 

 

foto: Ikea

Ikea

DO 2020. BEZ PLASTIKE ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU


IKEA će do 2020. godine ukloniti sve plastične proizvode za jednokratnu upotrebu iz svih robnih kuća širom sveta. To podrazumeva proizvode poput slamčica, tanjira, čaša obloženih plastikom i vrećica za đubre. Želeći da doprinese pozitivnijem uticaju na ljude i planetu, IKEA će ove proizvode zameniti održivijim alternativama. Već decenijama kompanija IKEA na svim tržištima na kojima posluje umesto tankih plastičnih kesa koje ugrožavaju životnu sredinu nudi poznatu višenamensku FRAKTA torbu. Ta praksa se sprovodi i u Srbiji.

- Ovu politiku uveli smo da bismo doprineli smanjenju količina teško razgradivog otpada i da bismo, koristeći torbe više puta, svi zajedno doprineli očuvanju životne sredine. Naši potrošači u Srbiji obično vrlo rado prihvataju da budu deo ove inicijative. Verujem da svi mi, praveći male korake kao pojedinci, u zbiru zajedno dajemo veliki doprinos - objašnjava Jovana Mehandžić Đurđić, menadžerka za održivi razvoj IKEA za jugoistočnu Evropu.

 

 

Kurir / Dijana Glogonjac

 

Foto: Mario Marković, Ikea, Promo, Printscreen, Shutterstock, Profimedia, Arhiva

 

 

 

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.