Svako domaćinstvo godišnje potroši papir od šest drveta, a reciklažom samo jedne tone starog papira od seče se spasava čak 17 stabala. Reciklažom jedne plastične flaše čuva se energija dovoljna da sijalica radi šest sati, dok prerada jedne konzerve štedi energiju potrebnu za rad televizora od tri sata.
Papir, flaše i konzerve samo su neki od proizvoda koje deca koriste od malih nogu, pa je važno učiti mališane od najranijih uzrasta da recikliraju i na taj način im razvijati ekološku svest i potrebu da čuvaju planetu od zagađenja, štede energiju i prirodna bogatstva.
Najveći izazov
MANJAK NAMENSKIH KONTEJNERA
Iako je još 2009. uspostavljen pravni okvir za razvoj sistema upravljanja otpadom, u Srbiji se reciklira samo pet do 10 odsto otpada, dok se u Evropi reciklira oko 60 odsto. Upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih i najskupljih izazova za Srbiju u procesu pristupanja EU. Situaciju otežava i to što u našoj zemlji za sada namenski kontejneri za reciklažni otpad postoje samo u većim gradovima i nema ih dovoljno, čime su umanjeni i efekti primarne selekcije otpada u domaćinstvima.
Značaj širenja informacija i stvaranje svesti o održivom razvoju i prirodnim stilovima života prepoznale su i Ujedinjene nacije, koje su taj zadatak uvrstile u cilj broj 12 Agende UN za održivi razvoj 2030. Tako su se članice UN, među kojima i Srbija, obavezale da će do 2030. znatno smanjiti generisanje otpada i obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje.
U tom smislu značaj edukacije dece o ekologiji prepoznaju i u Agenciji za zaštitu životne sredine, čiji direktor Filip Radović ističe da se deca ponašaju onako kako smo im pokazali, i da od nas zavisi da li će i kakve navike da usvoje.
- Važno je kod mladih stvoriti naviku da recikliraju, a takvi običaji ponašanja se najbolje stiču za vreme formiranje karaktera kod najmlađe populacije. To su pokazala iskustva zapadne Evrope, zbog čega je važno inkorporirati ekologiju kroz obrazovni sistem, ali i za to dati deci lični primer - kaže Radović za Kurir.
On dodaje da je važno i da postoje promotivne kampanje koje bi uključile poznate ličnosti, poput sportista i muzičara, a koje deca prepoznaju kao svoje idole.
Saveti za roditelje
KAKO ZAINTERESOVATI DECU
1. Stavi pravu stvar na pravo mesto
Zajedno s decom napravite korpe za sortiranje otpada. Korpe obojte veselim bojama i ukrasite ih zabavnim motivima koji simbolizuju vrstu otpada za koju su namenjeni, pa tako korpu za prikupljanje papira ukrasite pretežno plavim tonovima, korpu za plastiku žutim, a za staklo zelenim.
2. Učenje uz igru
Obavezu recikliranja možete da predstavite kao igru slaganja u odgovarajuću kutiju za osvajanje poena. Učite zajedno šta se može reciklirati, a šta ne, pa na tu temu možete organizovati i mali kviz.
3. Crtanje na obe strane papira
Ubedite decu da koriste papir već odštampan ili iscrtan s jedne strane.
4. Popravite oštećeno
Pokušajte da popravite pre kupovine novog. Ako se na rancu pojavi rupa ili je potreban novi rajsferšlus, proverite da li se prvo može popraviti ili zameniti kod krojača ili obućara.
5. Obilazak deponije
Pokažite deci kako izgleda deponija. Na taj način ćete im lakše objasniti koliko je važna reciklaža i ponovna upotreba stvari.
Svojevremeno je Ministarstvo za zaštitu životne sredine pokrenulo inicijativu za uvođenje ekologije kao posebnog predmet u osnovne škole, ali je po svemu sudeći procenjeno da bi to dodatno opteretilo već gradivom preopterećene učenike.
Iz Ministarstva prosvete poručuju da se na nivou osnovnog obrazovanja i vaspitanja teme u vezi sa reciklažom i ekologijom obrađuju u okviru nastavnih predmeta Svet oko nas, Priroda i društvo i Biologija, zatim u okviru izbornog predmeta Čuvari prirode, a mogu se realizovati, u skladu sa školskim programom u okviru projektne nastave, slobodne nastavne aktivnosti i vannastavne aktivnosti, kao i u okviru časova odeljenskog starešine.
- Kada je reč o uvođenju ekologije kao posebnog predmeta, o eventualnoj inicijativi stručno mišljenje daje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kao i Nacionalni prosvetni savet, u okviru svojih nadležnosti - navode iz ministarstva za Kurir.
A pored lekcija, mnoge škole u saradnji s društveno odgovornim kompanijama ili nevladinim organizacijama sprovode različite kampanje za širenje eko-obrazovanja, poput sakupljanja plastičnih čepova, aluminijumskih limenki, plastičnih flaša, baterija ili pak u akcijama sadnje drveća ili čišćenja zelenih površina u dvorištima za igru.
ČINJENICE
RECIKLAŽA
reciklaža jedne konzerve štedi energiju potrebnu za rad televizora od tri sata ili za uštedu dva litra benzina
reciklaža jedne tone papira spasava od seče čak 17 stabala drveta, ali i štedi oko 2,5 tona ulja, 26 tona vode i oko tri kubna metra deponije
energija ušteđena od reciklaže jedne staklene flaše može pokretati sijalicu od 100 vati oko četiri sata; takođe, uzrokuje 20 odsto manje zagađenosti vazduha i 50 odsto manje zagađenja vode nego kada se napravi nova boca od sirovih materijala
reciklaža jedne plastične flaše može sačuvati dovoljno energije da osvetli sijalicu od 60 vati do šest sati
staklenoj boci je potrebno više od 4.000 godina da se raspadne, čak i više ako se nalazi na deponiji
na hiljade morskih stvorenja umire tako što greškom proguta plastične kese koje liče na meduze
PRIMERI DOBRE PRAKSE
Eurobank
ODGOVORNE NAVIKE PRENETI I DECI
Pozitivan odnos prema ekologiji treba da bude neizostavan segment odrastanja svakog mališana.
Da bi shvatili značaj reciklaže, važno je da i roditelji prepoznaju neophodnost prenošenja znanja i svesti o potrebi zaštite životne sredine - kroz igru, razgovor i, najvažnije, kroz lični primer. Bolji kvalitet života u budućnosti može se dostići prepoznavanjem važnosti selekcije otpada i reciklaže, a potom prenošenjem te prakse deci.
Kao društveno odgovorna kompanija Eurobank posebnu pažnju posvećuje zaštiti životne sredine i sprovodi niz ekoloških inicijativa i programa. U cilju očuvanja prirodnih resursa i smanjenja generisanog otpada banka sakuplja otpadni papir, karton, plastiku i tonere, koje šalje na reciklažu. Kako bi podigla svest zaposlenih o značaju reciklaže, Eurobank je u svojim poslovnim prostorijama istakla preporuke koje se odnose na reciklažu. Jedan od ciljeva takvih akcija je da se istim principima zaposleni vode i u svojim domovima, prenoseći odgovorne navike i svojoj deci.
Ball Beverage Packaging Europe
DA LI STE ZNALI - OD 500 RECIKLIRANIH LIMENKI MOŽE SE NAPRAVITI JEDAN BICIKL!
Sve češće pričamo o reciklaži, kroz zakone i ciljeve Evropske Unije, ali reciklaža je stil života, uobičajen model ponašanja koji bi trebalo da bude usvojen od malih nogu. Prednosti reciklaže su ogromne, a da bismo ih shvatili, najbolje je da se odmalena upoznajemo sa reciklažom.
Upravo to je prepoznao Ball Beverage Packaging Europe, jedan od svetskih lidera u proizvodnji ambalaže od aluminijuma. Otako su počeli da posluju u Srbiji, konstantno rade na promociji značaja reciklaže, pre svega reciklaže limenki. Kroz rad neprofitne Fondacije Recan, koju je Ball osnovao, do sada je realizovan veliki broj programa, u koje je uključeno 2,5 miliona ljudi, preko 500 škola, brojni vrtići, pet fakulteta...
Svesna da su deca naša budućnost, Fondacija Recan se posebno posvetila akcijama za najmlađe. U školama godinama uspešno realizuju edukativni program, u saradnji sa Ambasadorima za održivi razvoj i Pokrajinskim sekretarijatom za životnu sredinu. Već devet godina Fondacija Recan pruža podršku projektu „Limenkica ulaznica“. Više od 65.000 mališana, u 54 opštine Srbije, uživalo je u skoro 200 pozorišnih predstava.
Svi programi namenjeni najmlađima su edukativni i zabavni i cilj im je da se učvrsti svest o stilu života u kojem je reciklaža deo svakodnevice.
Kurir / Sanja Đorđević
Foto: Shutterstock, Vladimir Jević, Beta
NE PROPUSTITE
