Tokom ove zime i i pred grejnu sezonu vrlo se lako mogao uočiti sve veći broj tabli, pa čak i bilborda koji reklamiraju gde se može kupiti pelet, kotlovi na biomasu ili drvna sečka. Proizvođači potvrđuju da je potražnja za drvnom biomasom za grejanje sve veća, a stručnjaci koji se bave ovom oblašću, ukazuju da se sve više domaćinstava, koja su van sistema centralnog grejanja, odlučuje da umesto fosilnih goriva za grejanje koristi pelet i ogrevno drvo. „Broj korisnika peleta u Užicu se utrostručio, dok je broj korisnika ogrevnog drveta koji drva nabavljaju na vreme podignut za 20%“, kaže Đorđe Marić, šumarski inženjer, saradnik projekta BioEn – "Promocija održive upotrebe bioenergije i alata i instrumenata energetske efikasnosti u zgradarstvu u Zlatiborskoj oblasti", koji se sprovodi uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.
Građani koji su se odlučili da svoje kuće i stanove greju na drvnu biomasu, kažu da se investicija prelaska na ovu vrstu grejanja isplati. Dragan Papić kuću od 200 metara kvadratnih već 6 godina greje peletom. Za kupovinu kotla, instalacije, 17 grejnih tela i rad majstora bilo mu je potrebno 6000 evra. „Od kada smo uradili izolaciju, po sezoni trošimo oko 5 do 6 tona peleta koji se u maju i junu , kada se završi grejna sezona, može naći i po ceni od 150 evra po toni,“, kaže ovaj Užičanin i napominje da je veoma važno voditi računa o kvalitetu pelete koji se kupuje. „Mi koristimo ivanjički, čiji je sastav 90% bukovina 10% čamovina. Angažovanost oko loženja ne može da se poredi. U skladište za pelet ubacite 150 do 200 kilograma, čišćenje rešetki i pepeljara traje 15 do 20 minuta, i to je sve ukupno pola sata nedeljno. Pored toga, kuća je uvek topla, jer je temperatura automatski podešena“.
Sa njim se, kada je konfor grejanja na drvnu biomasu u pitanju, potpuno slaže i Milutin Ćosić, koji već treću grejnu sezonu koristi pelet za grejanje tri izolovana stana od 220 metara kvadratnih. „Ranije smo za grejanje koristili struju i drva, kupovao sam isključivo suva sezonu unapred i bio sam zadovoljan. Ali, oko toga ima mnogo posla i kad dođeš kući nikad nije toplo. Pelet jeste malo skuplji, trošimo oko 1000 evra godišnje na kupovinu 6 tona, ali su rukovanje i konfor neuporedivi“, kaže Ćosić i kao njegovo sugrađanin Papić naglašava da je veoma važno kakav se pelet i kada kupuje, jer cene, kao i kvalitet, variraju.
Grejanje na biomasu, kao i grejanje na drva, za mnoge građane imaju još jednu prednost – i u kući i u okolini smanjuje se zagađenje. Drvo kao energent ima slične prednosti kao pelet, kada je zagađenje u pitanju. Ali, u individualnim domaćinstvima koja se greju na drva, pokazuju istraživanja, troši se 10 do 20 odsto više ogreva nego što bi trebalo jer se drvo za ogrev ne nabavlja, skladišti i ne koristi na adekvatan način. Pre svega, problem je upotreba drveta sa velikim procentom vlage. Jedna od aktivnosti Regionalne razvojne agencije Zlatibor, koja sprovodi BioEn projekat, jeste i edukacija o efikasnoj upotrebi ogrevnog drveta. „;Mnogo toga smo uradili na tom polju, ali ipak napredujemo malim koracima jer nije lako da ubedite bilo kog domaćina, čija porodica već vekovima loži, da vi kao ’gradski čovek’ o tome znate više,“ kaže uz osmeh Miloš Radojević, viši savetnik za životnu sredinu RRA Zlatibor .
BOKS:
VLAŽNO DRVO –SKUPLJE GREJANJE
Uzimajući u obzir potrebna ulaganja, u cilju efikasnog i jeftinijeg grejanja na drva važno je da se:
- ogrev nabavlja na vreme, najbolje po završetku grejne sezone za narednu
- drvo adekvatno skladišti do grejne sezone
- poštuju pravila loženja - ne zapunjavati ložište, pustiti drvo da potpuno sagori pa dodati drugo ...
- pri nabavci novih kotlova vodi računa o optimalnim kapacitetima
- nabavljaju energetski efikasniji uređaji za sagorevanje čvrstih goriva
- izvrši energetska sanacija (izolacija, prozori i vrata...) objekata, u meri u kojoj je to moguće i na taj način optimalizuje potreba za energijom.
(Kurir)
