Energetska tranzicija strateški je prioritet Srbiji i neophodan je prelaz iz sistema u kom se dominantno koriste neobnovljivi izvori energije u sistem koji je zasnovan na korišćenju obnovljivih izvora energije, ali u ovom planiranju nužno je uključiti i socijalne aspekte.
Ovo su samo neki od poruka drugog panela "Održiva (Re)konstrukcija: Energetska tranzicija i put ka najboljem energetskom miksu", koji je održan o okviru Samita "Energetska bezbednost u regionu", koji je organizovala "Adrija medija grupa" pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike i rudarstva.
O strategijama za razvoj energetike do 2025. godine, energetskoj tranziciji i tržištu bioenergenata govorili su izvršni direktor operatora distributivnih sistema JP "Srbijagas" Milan Zdravković, direktor Sektora za strategiju JP EPS Aleksandar Jakovljević, direktor Direkcije za investicije Elektroprivrede Republike Srpske Željko Ratković, generalni direktor "Simensa" Udo Ajhlinger, portfolio menadžer "Energetika UNDP" Maja Matejić i državna sekretarka u Ministarstvu energetike Mirjana Filipović.
- Strategija razvoja energetike do 2030. godine predstavlja gomilu izazova. Sve je to tehnički lepo, ali postavlja se pitanje koliko nas sve to košta i koliko ta tranzicija uzima maha u ekonomskom smislu, ali neophodno je da izračunamo koji je to energetski miks koji mi kao država i kao društvo možemo da ispratimo. Trudimo se da ispoštujemo sva pravila koja pred nas stavljaju Evropska komisija i Energetska zajednica. Potrebno je sagledati socijalnu dimenziju energetskih tranzicija - rekla je Filipovićeva.
Milan Zdravković iz "Srbijagasa" istakao je da želi da se domaće kompanije ravnopravno takmiče u ovoj oblasti. - Mislim da moramo biti realni - kada govorimo o energetici, ovde nije reč samo o jednoj dimenziji. Tu ima i ekonomije i geopolitike. Srbija kao zemlja koja teži da postane član EU, svoje planove u energetskom i klimatskom pogledu moraće da usklađuje sa zahtevima Evrope. Do 2030. godine mislim da se ćemo biti usklađeni sa regulativom EU, ali i sa tehnološkim trendovima - rekao je Zdravković, dok je Željko Ratković iz Elektroprivrede RS podsetio da je razvoj elektroenergetike na ovim prostorima počeo pre 130 godina.
- Ti energetski objekti su se pravili pored kasarna ili nekih privrednih objekata. Elektroenergetika se ovde razvila posle Drugog svetskog rata. E, sad je pitanje šta dalje. EU ide ka obnovljivim izvorima. Osnovna komponenta svega je sigurnost snabdevanja - rekao je Ratković.
Aleksandar Jakovljević iz EPS izjavio je da Srbija, kao zemlja koja teži da postane član EU, svoje planove u vezi sa energetskom politikom moraće da usklađuje sa evropskim propisima. Maja Matejić, portfolio menadžer za oblasti energetike UNDP, naglasila je da privredni rast ne može da se dešava po cenu povećana potrošnje energije i da mora da se pravi strategija ekonomskog razvoja.
Aleksandar Jovović Premalo zelene energije
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i moderator drugog panela Aleksandar Jovović sumirao je stanje u srpskoj energetici. - Naša energetika trenutno je zasnovana na fosilnom gorivu, delimično uvozno zasnovana, imamo pristojno učešće velikih hidroelektrana i relativno malo učešće obnovljivih izvora energije iako je stanje poslednjih godina znatno bolje, pogotovo u sektoru vetra. Postoji pojačan otpor malim hidroelektranama, problem visokih emisija gasova u oblasti termoenergetike, ali i veliki broj strateških dokumenata koji zaista ozbiljno definišu budućnost Srbije u ovoj oblasti - rekao je Jovović.
Udo Ajhlinger, generalni direktor "Simensa" Energetika utiče na BDP
Korišćenje obnovljivih izvora, dolazak novih gasovoda u Srbiju, kao i regulatorne promene svedoče o tome da se čitav sistem pokreće, a što je posebno važno za održivi razvoj zemlje, ocenio je Udo Ajhlinger, generalni direktor "Simensa". - Godina 2030. je u energetici praktično sutra i vidimo sistem koji se pokreće u svim aspektima, kao i kapitalna ulaganja koja menjaju čitavu igru, i to važi za ceo region. Energetika utiče i na čitavo društvo i na BDP. Veoma je važno u energetskoj strategiji da imamo prave izvore za snabdevanje društva električnom energijom i da eliminišemo negativne pokretače. Nije to samo ugljen-dioksid, već prođite kroz grad i videćete, recimo, klime na starim zgradama, samo tu možete da uštedite 40 odsto električne energije. Srbija ima ugalj koji može da se sagori na dobar i efikasan način, ali moramo uzeti u obzir i obnovljive izvore energije - rekao je Ajhlinger.
Brojke
- 6 ministara ugostila je "Adrija medija grupa"
- 2030. godine ćemo uskladiti svoje propise s regulativama EU
- 130 godina je prošlo od početka razvoja elektroenergetike u regionu
(Kurir.rs/Jelena Pronić)
