Najnovije vesti

KAKO OTPAD DA NE ZAVRŠI NA DEPONIJI, VEĆ U PRODUKTU ZA DOBROBIT DRUŠTVA: Cirkularna ekonomija put koji nije lak, ali obećava
Foto: Shutterstock

EKONOMIJA BUDUĆNOSTI

KAKO OTPAD DA NE ZAVRŠI NA DEPONIJI, VEĆ U PRODUKTU ZA DOBROBIT DRUŠTVA: Cirkularna ekonomija put koji nije lak, ali obećava

Održivi razvoj

Pravi način: Od obnovljivih izvora do proizvoda bez štetnih uticaja po okolinu i ljude uz maksimalni profit za dobrobit celog društva

Evropa je krenula u skoro revolucionarni pokret na svim nivoima - tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji (CE). Ta tranzicija i nama kuca na vrata. Spremimo se.

 

Pravimo više od 11 miliona tona otpada godišnje i odlažemo ga po deponijama. To je blago koje bacamo. I tu nastupa cirkularna ekonomija, koja koristi obnovljive izvore da dizajnira proizvode bez štetnih uticaja po okolinu i ljude i pravi poslovne modele za maksimalni profit uz samo krajnji potreban rezultat - tzv. job-to-be-done princip. Dizajn je u fokusu razmatranja CE, jer se u toj fazi odlučuje o 80 odsto uticaja proizvoda na prirodu, društvo, kupce i ekonomiju.

 

Resursno zavisna zemlja

 

Srbija je veoma resursno zavisna zemlja, veliku količinu ključnih sirovina i materijala uvozimo i ne možemo predvideti kretanje njihovih cena, već ih samo korigovati. A što se kasnije i jače reaguje, domino efekat vodi ka poskupljenje svih sirovina i dobara. Ako, recimo, ukinemo subvencije na naftno gorivo, a nemamo kapacitete za obnovljivu energiju, cenovne fluktuacije bi se osetile na svemu što je proizvedeno u Srbiji. CE se fokusira na sužavanje krugova resursa i cirkulaciju svega što se u jednoj privredi kreira, čime smanjuje zavisnost od uvoza.

 

Imamo jake reke i mnogo biopotencijala, a treba pametno i dugoročno planirati kako koristiti te resurse. Srbija je osunčana zemlja, pogotovo na jugu, a vetrovita na severozapadu. I relativno dobro stojimo u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Međutim, pri povećanju industrijskih aktivnosti moramo podići i energetski ulaz u privredu, koja je devet puta manje resursno efikasna od evropske i četiri puta manje energetski efikasna.

 

Cirkularna ekonomija upravo ove probleme rešava skraćivanjem puteva za ponovnu proizvodnju, optimizacijom kruženja sirovina i produženjem upotrebe proizvoda. Nije isto ako nam frižider traje tri ili 10 godina, ili ako plastičnu flašu koristimo jednom ili 1.000 puta. Pre reciklaže logično je da proizvod popravimo, remontujemo, osvežimo... kako kaže cirkularna ekonomija.

 

foto: Shutterstock

Dva puta razvoja

 

Digitalizacija i virtuelizacija su deo cirkularne ekonomije. Međutim, pred srpskom privredom stoje dva puta. Prvi je da pratimo tradicionalne prakse i uključujemo stare tehnologije koje će malom broju ljudi doneti veliki profit na kratke staze i nastavimo sa tzv. linearnom ekonomijom, čiji je period planiranja do dve godine. Ali buduća pravila, zakoni, direktive, internacionalni trgovinski ugovori nalagaće da pravimo zdravije, čistije, efikasnije i efektivnije proizvode i usluge. Moraćemo celu privredu da rekonstruišemo ako ne počnemo da pratimo cirkularne trendove, što će biti ogroman trošak koji neće biti omiljen ni na jednom društvenom, poslovnom i političkom nivou. Nova pravila biće na snazi za pet do 10 godina, a taj period nije dovoljan da osetimo benefite ulaganja kroz star(ij)e i jeftinije procese i tehnologije i ponovo ulažemo u industrijsku modernizaciju.

 

Drugi put je put cirkularne ekonomije - još u eksperimentalnoj fazi i u EU, ima podršku svih fondova na panevropskom planu, još nema visoke barijere ulaska na tržište, traži i obećava pionirske pozicije i može da nam smanji tehnološki i privredni jaz za 20 godina. Taj put nije lak, ali je obećavajući.

 

Ja glasam za ovaj drugi. A vi? Već krajem septembra videćete šta sve CE nudi našim malim i srednjim preduzećima u domenima poslovnih prilika i tehnologije.

Kako pomaže CE
SPUŠTANJE CENA SIROVINA

 

Cirkularna ekonomija može pomoći u dve oblasti:
1. Izvozimo proizvode niske vrednosti, a uvozimo proizvode visoke vrednosti - CE pruža prilike za uključivanje u nove lance nabavki, a promene poslovnih modela omogućavaju iskorišćenje naših sirovina na bolji, vredniji i odgovorniji način.
2. Izvozimo i uvozimo slične količine istih sekundarnih sirovina - nemamo ukrštene informacije (ponuda, tražnja i cena) između ponuđača i kupaca sirovina, kao ni cenovno usklađeno tržište. CE amortizuje i vremenom spušta cenu sirovina, jer nije logično da ista sirovina može biti jeftinija ako se prevozi hiljadama kilometara u odnosu na nekoliko stotina kilometara.

Kompanija Hemofarm: Staklene bočice pretvaramo u poklone

 

foto: Promo

Iako iz godine u godinu postavlja rekorde u proizvodnji, Hemofarm uspeva da smanji utrošak energenata u proizvodnim procesima.

 

Podsećajući da poslovni rezultati ne smeju da budu jedini kriterijum za procenu uspešnosti jedne kompanije, Hemofarm nastoji da odgovorno ponašanje prema zaposlenima, društvu i okruženju potvrdi na delu.

 

Tokom novogodišnjih praznika prošle godine, osmišljavajući poklone za poslovne partnere, Hemofarm je pripremio drugačije darove. Staklene bočice za injekcione rastvore koje su, usled promene farmaceutskog standarda, ostale neiskorišćene u proizvodnji, umesto da postanu otpad, pretvorene su u dekorativne ukrase za jelke. Međutim, napravljen je i korak dalje: dizajn ukrasa kompanija je poverila korisnicima Kreativno edukativnog centra KEC, udruženja koje se bavi zaštitom i promocijom prava mladih i osoba sa invaliditetom. Oni su staklene bočice ukrasili veselim novogodišnjim motivima i ilustracijama i udahnuli im novi život.

 

Prilikom uručivanja novogodišnjih poklona, Hemofarm je pozvao svoje partnere da podrže pojedince i ustanove kojima je potrebna pomoć, uz sugestiju da KEC uvek može da bude prava adresa.

Coca-Cola: Svet bez otpada ambiciozan i hrabar potez

 

foto: Promo

Kao svetski lider u proizvodnji najpoznatijih svetskih napitaka, kompanija Coca-Cola je među prvima prepoznala značaj adekvatnog odlaganja iskorišćene ambalaže i reciklaže.

 

U proizvodnom portofliju ove kompanije već i sada možete naći pakovanja koja su 100% reciklabilna. Ipak, kompanija se tu ne zaustavlja i nedavno je pokrenula globalnu inicijativu „Svet bez otpada“, koja podrazumeva da do 2030. uvede reciklažu limenki i boca u količinama u kojima prodaje svoje proizvode. Istovremeno, ovim planom se obavezala da će koristiti ambalažu koja sadrži najmanje 50 odsto recikliranih materijala. Ideja je da, bez obzira odakle dolazi, ambalaža ima više od jednog života.

 

Kako na globalnom, kompanija je pokrenula i brojne lokalne inicijative zajedno sa Sekopakom, nacionalnim operaterom za upravljanja ambalažnim otpadom, kako bi povećala stopu reciklaže. Coca-Cola sistem je na našem tržištu prvi primenio Plant bottle flašicu, koja sadrži do 30 odsto biorazgradivog materijala. Takođe, kompanija aktivno radi na podizanju svesti potrošača o važnosti reciklaže i prednostima održive ambalaže. I u susednoj Crnoj Gori pokrenuti su projekti „Uhvati čist talas“ i „Budva Zero Waste City“ kao nastavak inicijative, s ciljem edukacije građana i turista o čistijem okruženja kroz omogućavanje sistema za odlaganje i reciklažu na kupalištima. Dakle, ambiciozan cilj „Svet bez otpada“, uz iskren pristup, može postati ostvariva ideja.

 

Apatinska pivara: Održiva čaša piva za buduće generacije

 

foto: Promo

Ključni element za izradu strategije Apatinske pivare, kao i svih članica Molson Coors grupacije jeste težnja ka cirkularnoj ekonomiji. Prerada vode za ponovnu upotrebu, stvaranje biogasa tokom procesa prerade otpadnih voda, korišćenje nusproizvoda u toku procesa pravljenja piva za ishranu životinja i prestanak odlaganja otpada na deponije samo su neke od mera koje ova pivarska grupacija primenjuje u praksi širom sveta.
Kao kompanija predana ovim ciljevima, Apatinska pivara je pre tri godine investirala preko 11 miliona evra u postrojenje za preradu otpadnih voda u Apatinu. Kroz ovo postrojenje voda se tretira najsavremenijim procesima kako bi se prirodi i Dunavu vratila bez bioloških i hemijskih nečistoća. Ceo proces omogućava i uštede - kao propratni proizvod dobija se biogas, kao obnovljiv izvor energije. Proizvedeni biogas se meša s prirodnim gasom te koristi se za proizvodnju suvozasićene vodene pare, koja se koristi u tehnološkom procesu proizvodnje i pakovanja piva. Zahvaljujući tome, pivara je smanjila potrebe za snabdevanjem prirodnim gasom za čak 7%.
Među ciljevima koji se nalaze u najnovijem izveštaju o održivom razvoju na nivou cele Molson Coors grupacije su i smanjenje emisije gasova, korišćenje više recikliranog sadržaja u ambalaži, poboljšanje procesa recikliranja, nastavak programa za zaštitu voda. U izveštaju se navodi da je grupacija globalno postigla „nultu stopu“ otpada koji se odlaže na deponijama u čak 17 svojih pivara širom sveta.
Izveštaj je sastavni deo poslovanja koji svake godine prati napredak ka cilju da svaka proizvedena čaša piva podržava zajednicu u kojoj posluje i štiti okruženje za buduće generacije. „Više od želje da osiguramo naše poslovanje želimo da osiguramo našu planetu“, kažu u ovoj pivarskoj kompaniji.

Kurir.rs/Milan Veselinov, CirEkon  Foto: Shutterstock

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...