PREDSEDNIK VUČIĆ NA BELTALKS 2026: "Imamo najveću stopu rasta u Evropi! Ne treba nam nikakav rat, nikakvo drugo poluvreme"

Vučić: Imamo najveću stopu rasta u Evropi, ne treba nam nikakav rat

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se na Beltalks-u.

Pored Vučića, tu su i František Ružička, zamenik generalnog sekretara OECD, Aleksander Šalenberg, bivši kancelar i ministar spoljnih poslova Austrije.

Upitan zašto ulagati u Srbiju, Vučić kaže:

"Pitanje je komplikovano. Manje je investicija nego ikada pre, iz raznih razloga, ne samo ovde, već širom Evrope i u mnogim delovima sveta"

Vučić je izjavio da je naša zemlja u prvoj polovini godine dostigla stopu rasta od 3,5 odsto i bila po tome prva u Evropi i istakao da je to najbolja preporuka za strane investitore da ulože u Srbiju.

"Sledeće godine, prema prognozi MMF-a, imaćemo 4,5 odsto, po čemu ćemo ponovo biti broj 1 u Evropi. Da li sam apsolutno zadovoljan? Nisam".

"Do sada smo privlačili 61 do 62 odsto stranih direktnih investicija na celom Zapadnom Balkanu, ali pravi problem je da kada imate male stope rasta u Evropi, onda ne možete da privučete mnogo investitora iz Zapadne Evrope. To je pravi problem za nas i moramo da pronađemo neki drugi načini da se podrži i ohrabri naš rast u godinama koje dolaze".

"Nije moguće praviti planove sa velikim ratovima u Ukrajini i na Bliskom Istoku. Malopre sam čuo da je cena gasa 168 dolara na hiljadu kubika, a cena nafte premašila 100 dolara. Ako govorimo o svetskoj trgovini, ne radi se o tržištu. Danas vidimo da svi se bave ne samo subvencijama, već uvode barijere, tarife, carine protiv konkurenata da bi napravili prednosti za sopstvena preduzeća. Tako dolazimo do sveta koji je nesiguran i gde ne možete planirati".

"Nama je išlo nešto bolje od ostalih u regionu, ali ne možemo biti zadovoljni ako svima ne ide kako treba".

Govoreći o posledicama sahrane Ratka Mladića, predsednik je rekao:

"Lako bi mi bilo da se pravdam, ne želim to da radim. Lako je pronaći žrtvenog jarca i reći imamo dežurnog krivca, to je uvek Srbija, to je Vučić, ali niko nije dublje analizirao situaciju. Kada je ratni zločinac Praljak 2017. izvršio samoubistvo u Hagu, u hrvatskom parlamentu, imali su izjavljivanje saučešća i minut ćutanja, imali su i deklaraciju u kojoj su neprihvatljive svih šest presuda protiv hrvatskih generala. Niko nije hteo da se zapita da li je bilo nečega gde smo mi krivi. Niko se nije zapitao zašto su ti ljudi u tako velikom broju prisustvovali sahrani. To je zato što je ljudima dozlogrdilo da nas ponižavaju. Srbi jedini nisu hteli da se otcepe od Jugoslavije, a samo su Srbi optuživani i osuđivani na zatvorske kazne. Dejtonski sporazum je promenjen na desetine puta. Briselski sporazum iz 2013. mi smo sve ispunili, nažalost smo rasformirali policiju i sudski i pravosudni sistem, a oni još nisu formirali ZSO. A prošlo je 13 godina. EU je bila supotpisnik. Zar ne vidite šta je razlog?".

"Možda nismo toliko daleko od najgoreg scenarija i zato sam svom narodu rekao, moramo da zaboravimo sve, moramo da budemo fokusirani na svoj ekonomski rast. Ne treba nam nikakav rat, nikakvo drugo poluvreme. Možda smo jedini kojima ne treba drugo poluvreme".

"Očekivali smo da će doći 20-30.000 ljudi. Očekivali smo više ljudi iz RS. Ali, nisam bio iznenađen emocijama", nastavio je Vučić pričo o Mladićevoj sahrani.

"Mir je prvi prioritet srpskog naroda. Moramo da radimo na našem putu za EU. Da li će biti neke odmazde? Mislim da hoće".

Osvrnuo se Vučić i na učešće na Međunarodnom samitu o svemiru u Parizu gde je učestvovao juče i danas.

"Ne mislim da kao Evropljani svi mi zajedno imamo sve karte u svojim rukama. Sinoć sam na večeri u Parizu i nisam ništa znao o svemiru. Pripremio sam se i zapitao se kako si tako glup, predsednik si zemlje, a ne znaš ništa o toj temi. A onda sam sedeo okružen predsednicima najvećih francuskih kompanija. Pitao sam iskreno predsednika firme Planet koja obezbeđuje 80 odsto satelita za Ukrajinu, kakva je situacija u svetu. On mi je rekao, Amerika kasni za nama šest meseci, što znači da je tesna trka. Pre 20 godina je bila drugačija situacija, Evropa je bila mnogo niže".

"Da vam postavim pitanje. Pre 11 godina otišao sam u Srebrenicu, tamo sam se poklonio ispred spomenika i ostavio cveće. Onda sam ozbiljno napadnut i skoro linčovan. Nije bilo nikakve istrage i nikad niko od njih nije tražio da neko bude uhapšen. Ne govorim ovo da bih kritikovao, nego zato što kad god smo bili blizu da se pomirimo s Bošnjacima, neko je nešto uradio. I ova situacija s Mladićem je za to iskorišćena, da se pokrene najgora moguća kampanja protiv Srbije. Da li verujete da su svih120.000 ljudi zločinci?".

"Neki krugovi u svetu ne žele mir i stabilnost ovde u regionu. Zato moramo da budemo mudri i oprezni".

"Imao sam koalicionog partnera kada sam dobio 48 odsto glasova, a on 3 odsto. Ušao mi je u kancelariju sa spiskom uslovima. Prvi uslov na spisku bio je da naši ljudi ne rade nedeljom, a za petak i subotu da vidimo. Ja sam promenio zakon o radu, smanjivao penzije i plate u javnom sektoru... Ko je to uradio u Evropi? Niko. Naše rezultate niko ne može da negira. Verujem da moramo da radimo mnogo više nego ranije, inače ćemo sve da izgubimo. Da li ste bili skoro u Uzbekistanu, Kazahstanu... Njihova stopa rasta je između 7 i 8,5. Mi to ne vidimo, mislimo da su na periferiji. Osim u demokratiji, prešišali su nas u svemu zato što su vredni".

"Moramo da prestanemo sebe da precenjujemo, a da druge potcenjujemo".

Pitanje iz publike za predsednika Vučića bilo je da li je razgovor sa Makronom doneo neke opipljive rezultate o odnosima EU i Srbije:

"Mi uvek imamo određenu strategiju kada razgovaramo. Volim da pričam sa Emanuelom, jer je pametan i obrazovan i lako shvata stvari. Pričali smo o svim temema, naročito o bilateralnim odnosima Francuske i Srbije, dotakli se nekih njihovih investicija, kao i evropskog puta Srbije. Oni veruju da bez Srbije nema pravog proširenja. On zna sve naše poteškoće. Pričali smo i o nuklearnoj energiji, pitanjima koja se tiču svemira. I ja sam nešto novo naučio u protekla 24 sata".

Ministar Đurić: Srbija ne želi da bude Portoriko Evrope, želimo pravo glasa

Šef srpske diplomatije Marko Đurić kaže balkanske zemlje ne bi trebalo da sede na marginama i čekaju prijem, već da zajednički deluju i predstavljaju region onakvim kakav jeste - region vrednih ljudi.

- Zato mislim da ne samo ova inicijativa predsednika Vučića i Edija Rame, već i odnosi dve države, treba da postanu primer za to kako region treba da ide napred. Srbija ne želi da bude Portoriko Evrope, iako ja volim Portoriko, bio sam tamo više puta, ali hoću da Srbija ima pravo glasa. Hoću da se pitamo! Ali sam svestan da to nije sve u našim rukama - rekao je on.

Ministar Đurić kaže da prati vesti i novine, i da je ono što sada vidimo se nikada nije dogodilo u istoriji.

- Da u isto vreme imamo potpunu promenu geopolitičkog poretka, uspon AI koji je sam po sebi dovoljan da promeni naš svet. Već se promenio svet u odnosu na pre pet godina, ko zna kako će biti za pet. Svaki od ovih događaja je tako veliki poremećaj, da u potpunosti menja sudbinu naše generacije. Dakle, u svetlu tako velikih promena deluje sitničavo baviti se time da li ćemo nametnuti ovakve ili onakve uslove za 17 miliona na Balkanu. Trebalo bi da gledamo svi više na bitnija pitanja - rekao je Đurić.

Da li je Srbija prerano otkrila svoj cilj i plan povodom pripajanja Evropskoj uniji?

- Ja ću sada citirati jednog zvaničnika 'Da ne bi trebalo da govorimo unapred ono što nam je najvažnije, jer će nas to staviti na kraj reda'. Moj odgovor je - mi ne želimo takve odnose ni sa zemljama članicama, ni sa Briselom. Želimo odnos u kome svi pobeđujemo.

Pripajanje Ukrajine Evropskoj uniji jedno je od glavnih pitanja, a ovaj narod ima jasan cilj.

- Mi prihvatamo samo puno članstvo u EU, sve druge varijante naš narod ne podržava. Preko 80 odsto Ukrajinaca podržava pripajanje EU, prva stvar koju ljudi očekuju je bolja budućnost za njihovu decu i mir - kazao je Kava.

Direktor za Jadran i Zapadni Balkan, Tomas Bocioš navodi da je pristup fleksibilan.

- Pre svega polazište naše politike je da je budućnost regiona u Evropi. To je cilj, a put bi za neke zemlje mogao biti sporiji. Naš pristup je fleksibilan. Moramo uzeti u obzir da proces ima dva neka pravca - tehnički i politički. Ima puno posla.

Predstavnica vlade Češke za Balkan, Edita Hrda je komentarisala inicijativu Vučić-Rama.

- Bili smo impresionirani, inicijativa je stigla u pravom trenutku. Geopolitička situacija se menja u Evropi, veliki je pritisak. Kada pogledate na to što Rama i Vučić govore, oni kažu možemo da napravimo ustupke, to je veoma zanimljivo. To je dalo podsticaj državama članicama koje su počele da razmatraju različite situacije. Moramo da pogledamo različite zemlje kandidata, nekima moramo da pomognemo više, pristup mora da bude individualan. Tu je Crna Gora, ona će biti primer. Moramo videti kako će EU funkcionisati - rekla je Hrda i dodala:

- Srbija bi otvorila klaster 3 da se zasniva samo na zaslugama.

Viši savetnik Pupin inicijative, Kauš Arha zadovoljan je što Srbija i Amerika imaju dijalog.

- Uopšte se ne slažem sa vama, ne bih rekao da je američki zadatak da savetuje Ervopljane. Mi nismo poznati po mudrosti. Mislim da u ovom trenutku, da Amerika ima strateški dijalog sa Srbijom i to je transformativna stvar, takođe imamo uspešan dijalog sa Poljskom i Rumunijom, a to što ga imamo i sa Srbijom je izueztno važna stvar. Jača Amerika je dobra za Evropu, jača Evropa je dobra za Ameriku. Srbiji je mesto u Evropi - naveo je viši savetnik i dodao:

- Ono što znamo da nije dobro za Evropu i svet je odgovor koji kaže - mi tako ne radimo. To nije dobar odgovor, mora da se nađe neko drugo rešenje. To je nepromenljivo, i to sad važi i za Srbiju, nije ceo teret na Evropi. Amerika ima potpuno suprotne interese od Rusije. Morate pogledati suštinska pitanja, kada se jednom oko toga dogovorite, kasnije možete o slojevima. Kad se odlučite koji su vam interesi, o tome ćemo otvoreno govoriti.

Ministar spoljnih poslova Srbije je potom dodao:

- Hteo sam da se pohvalim našim strateškim dijalogom sa Amerikom, msilim da se naš odnos unapredio posebno u poslednje tri godine. Moji sastanci sa Markom Rubiom su doprineli, pa sada kada pričamo o energetici, imamo velike projekte, sa još nekolicinom partnera, radimo zajedno kada je reč o nauci, obrazovanju, odbrani.. To je važno i kao deo transatlanske slagalice. Da dodam, da ponekad osećam kao da se od nas očekuje kao da se pridružujemo nekom algoritmu. Suština bi trebalo da bude da smo uključeni kao veliki partneri u zajednicu velikih naroda i nećemo odustati od tog cilja, pričaćemo sa našim prijateljima iz Ukrajine i Moldavije - kazao je Đurić.

Da li je zajednički put Srbije i Ukrajine, olakšavajuća okolnost i zapravo cilj ovih zemalja?

- Da mislim da bi to bio dobar pristup, ukoliko bismo i jedni i drugi dobili tu priliku da se priključimo EU. Obe zemlje imaju svoje specifičnosti. Kada je reč o obe zemlje izbor je vitala i trebali bi da nađemo neku varijantu da se pridružimo, a ta kombinacija bi bila dobro rešenje i za EU i za obe države - naveo je zamenik ministra finansija Ukrajine, Oleksander Kava.

- Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Šengenu je pobeda za sve - dodao je Đurić.

Ministar Đurić je rekao da je u proteklih 10 godina najveći deo investicija na Zapadnom Balkanu stigao u Srbiju.

- Sproveli smo bitne reforme u raznim sektorima, uključujući i vladavinu prava. Da podsetim da smo promenili Ustav da bismo ojačali vladavinu prava, a prava mera toga su ljudi koji su na osnovu svojih zasluga prisutni u izvršnim odborima i odlučuju vredi li da se ulaže u Srbiju. Pomenuo bih da Srbija ima ocenu Standard end Pursa. Da li treba da nastavimo sa reformama - svakako. Da li treba da slušamo ljude - svakako. U svakom slučaju optimističan sam što se tiče naše putanje - rekao je šef srpske diplomatije.

Panel IV: Novi dogovor za Evropu: integracija bez punopravnog članstva?

Kada su lideri Albanije i Srbije zajednički pozvali na ubrzani pristup jedinstvenom tržištu EU i Šengenu - bez prava veta, bez komesara i bez menjanja strukture glasanja - suštinski su na novi način postavili pitanje proširenja.

Da li je predlog Rame i Vučića stvarno strateško otvaranje ili taktika pritiska? I kako ga tumače države članice EU?

Kako osmisliti diferenciranu integraciju tako da ubrza približavanje i očuva podsticaje za reforme, umesto da postane način zaobilaženja pristupanja zasnovanog na zaslugama i narušavanja integriteta procesa donošenja odluka u EU?

Učesnici:

• Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije
• Oleksander Kava, zamenik ministra finansija Ukrajine
• Tomas Bocioš, direktor za Jadran i Zapadni Balkan, Ministarstvo spoljnih poslova Italije
• Edita Hrda, izaslanica Vlade Češke za Balkan
• Kauš Arha, viši savetnik Pupin inicijative
• Razgovor vodi Rikard Jozviak, urednik za Evropu, Radio Slobodna Evropa

Ana Brnabić o razvoju IKT sektora i AI u Srbiji

Predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla je da se nada da će Srbija prevazići pet milijardi evra izvoza u IKT sektoru, i dodaje da je napravljeno više od 60.000 radnih mesta u tom sektoru.

- Imamo dokazani kapacitet. Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, morate imati neke preduslove da biste mogli uopšte da razmišljate o prednosti neke zemlje da se nadmeće u ovom sofisticiranom polju. Imamo sve preduslove. Prvi preduslov su podaci, a mi njih imamo. Uveli smo Eupravu i Evladu, to smo završili. Što se tiče privatnog sektora, on je mnogo napredniji od javnog sektora, tako da podaci postoje. Drugi preduslov je znanje i talenat. 2017. godine smo uveli programiranje kao obavezan predmet, uveli smo i neke osnove AI u osnovne i srednje škole. Uveli smo i teme big-data, prepoznati smo kao jedna od 18 zemalja koja je to uradila. I treći preduslov je infrastruktura. To su data centri i superkompjuteri. U tom pogledu napravili smo najmoderniji data centar, nivoa tri, i to je jedan od tek osam takvih u Evropi - rekla je ona.

Podseća da smo u aprilu ove godine kupili drugi superkompjuter, i da smo naručili treći.

- Njihovi kapaciteti se daju besplatno našoj akademskoj zajednici, i sa time ispunjavamo uslove za infrastrukturu. Ako gledamo budućnost - budućnost u veštačkoj inteligenciji je u kombinaciji softvera i hardvera. Tu smo napravili izuzetno važan korak uz podršku Marka Čadeža i ljudi iz Vlade, a uz podršku Aleksandra Vučića. Sada radimo na hardveru, otvorili smo proizvodnju humanoidnih robota u Srbiji, i pravimo naredni korak napred za Srbiju u narednih pet godina - naglasila je predsednica Skupštine.

Dodaje da su najveći izazovi pred nama energija, koje će trebati mnogo više da bismo održali napredak, a da je drugi izazov direktiva o zaštiti podataka.

Ona je naglasila da se snažno zalaže za jače učešće države, i za liberalan koncept gde bi vlada trebalo da sluša ljude i preduzeća.

- I da omogući uslove za razvoj, i to je to. Ne bi trebalo da se meša u tržište, kapacitete, individualne odluke ljudi i preduzeća. Zato mislim da bi vlada sve više trebalo da investira u infrastrukturu, u naučno-tehnološke parkove, infrastrukturu, i da bi to trebalo da bude plaćeno iz budžeta, a da je ostatak na samim ljudima i njihovim kapacitetima - rekla je ona.

Ana Brnabić kaže da bi trebalo smelo da razmišljamo o obrazovanju i da guramo talente kroz obrazovni sistem.

- Ostatak je verovati u potencijal ljudi i privrede, i držati stalno otvorenu komunikaciju, šta su problemi i šta treba popraviti - dodala je predsednica Skupštine.

Ona je govorila i o opasnostima od deepfake fotografija i snimaka, i istakla je da bi to kažnjavala.

Na pitanje koji bi jedan dokaz do 2028. godine ubedio sve da je Zapadni Balkan prešao na konkurentnost u primeni AI, Ana Brnabić je rekla da je ovo loš trenutak za to pitanje.

- Mi ne napredujemo dovoljno u regionu po pitanju saradnje na bilo koje teme, brinem se da idemo u nazad. Ali mogli bismo da se fokusiramo na stvari koje su zaista bitne mladima, a moj odgovor bi bio zajedničko energetsko tržište, što bi nam omogućilo mnogo bolje korišćenje AI - naglasila je ona.

Marko Čadež je istakao da su potrebni modeli, personalizacija, prilagođavanje izuzetno dobro obučenih modela koji mogu da se koriste u preduzećima, od banaka do državnih preduzeća.

- Radimo na dva puta za razvoj modela mašinskog učenja u Srbiji. Jedan je ono što radimo sa Mistralom, gde naše softverske kompanije razvijaju osnovne modele, koji će biti završeni do EXPO 2027. A onda imamo i privatne procese, mi smo država koja ima privatne data centre i sada posedujemo bolju tehnologiju sa čipovima - naveo je predsednik Privredne komore Srbije.

Aleksandar Bogdanović je rekao da veštačka inteligencija nije prolazna moda ili ukras već da gledamo kako ona može sve suštinski da promeni.

Panel III: Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije: podaci, infrastruktura i konkurentnost

Veštačka inteligencija ubrzano postaje novi izvor ekonomske moći, menjajući tokove kapitala, mesta na kojima nastaju inovacije i regione koji privlače industrije budućnosti. Kako Evropa ubrzava svoju digitalnu transformaciju, Zapadni Balkan ima priliku da se pozicionira kao centar za inovacije, data centre i nove tehnologije.

Učesnici:

• Stefan Andonovski, ministar digitalne transformacije Republike Severne Makedonije
• Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije
• Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije
• Aleksandar Bogdanović, izvršni direktor i predsednik Izvršnog odbora banke "Yettel"
• Razgovor vodi: Danijel Braun, generalni direktor GLOBSEC-a

Irena Petrović predstavila EUmeter

Direktorka WMG fondacije Irena Petrović predstavlja EUmeter, digitalnu platformu koju je razvila WMG fondacija, a koja omogućava praćenje procesa pristupanja EU u realnom vremenu.

- Razlog zašto smo osmislili ove projekte je zato što snažno podržavamo put Srbije i celog regiona u EU. EUmeter je platforma za praćenje puta zemalja u procesu pristupanja. Proces pristupanja mora biti transparentniji i lakše razumljiv. Zahvaljujući našoj platformi možete videti koliko daleko smo došli u procesu usklađivanja, koje su to oblasti gde treba uložiti dodatne napore, i gde stojimo u poređenju sa drugim zemljama - rekla je ona.

Dodaje da je kao polazna ocena uzet izveštaj EK za 2025. godinu.

- Preveli smo deskriptivne ocene u realne, konkretne ocene. Srbija je usvojila mnoge podzakonske akte, i preveli smo to u ocene, i sada je prema našim projekcijama ocena usklađenosti 3,26. Dodali smo i treću oblast, gde možete videti reforme, tu možete videti potencijal plana za 2026. godinu. Naš cilj nije 100 odsto usklađenosti, što je teško ostvariti, već da se postigne 75 odsto usklađenosti, što bi nam omogućilo da počnemo da zatvaramo klastere - rekla je Irena Petrović.

Naglasila je da je Srbija na drugom mestu po tehničkoj spremnosti za prijem u EU.

- Govoreći o klasteru 3, EK preporučuje da se on otvori, i to se nije dogodilo iako je to naš najbolje ocenjeni klaster. Moram reći da se slažem sa gospodinom Lajčakom, koji je jutros rekao da to nije fer. Dalje vidite da je moguće da filtrirate ministarstva i institucija po usklađenosti. Kroz sprovođenje svih mera iz plana imali bismo značajnu šansu da povećamo nivo usklađenosti, i znam da će ovi podaci sa slajdova izazvati debatu, i zato pozivam sve aktere da nam daju relevantne podatke. Ovo je prva faza, mi želimo da vidimo podatke za sve zemlje kandidate, i da vam obezbedimo priliku da imate bolji pregled o situaciji u regionu - rekla je ona.

Đedović Handanović: Spremni smo da odgovorimo adekvatno na izazove

Ministarka Dubravka Đedović Handanović, istakla je da je Srbija uspela da se izbori sa svim izazovima.

- Srbija je dosta ostvarila u protekle 4 godine, diverzifikovali smo puteve kojima gas stiže, uveli kapacitete za obnovljive izvore energije, moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana je ukinut, sada smo otključali taj važan i veliki potencijal. Započeli smo niz novih investicionih projekata koji će dovesti do dalje diverzifikacije, radi se na novim interkonektorima sa susednim zemljama kako bismo imali dodatne putanje za snabdevanje.

- Građani nisu osetili energetsku krizu koja je izbila još 2022, cene su skočile zbog rata u Ukrajini. Širom Evrope smo videli da se cene gasa i struje povećavaju, to u Srbiji nije bilo tako. Osim toga, mi se već 18 meseci suočavamo sa sankcijama NIS-u, a uprkos tome što tri meseca nismo dobijali sirovu naftu, nismo imali nestašice. Potom je izbio rat u Iranu, kada su ponovo skočile cene nafte, a Srbija nije doživela skok cena. Niski vodostaj reka je uticao na rad hidroelektrane, ali smo prevazišli i te izazove. Pokazali smo da smo spremni da na brojne izazove odgovorimo adekvatno - istakla je ministarka.

- Energetska bezbednost ne može da bude zasnovana samo na unutrašnjoj bezbednosti, to je šira tema i pitanje koje se tiče cele Evrope.

Evropa zavisi od uvoza energenata, i tu Srbija nije izolovana. Što ste bolje povezani, to bolje možete da odgovorite na krizne situacije.

- Sa našeg stanovišta, mi težimo da unapredimo i povećamo interkonektivnost, da se osnažuju koridori sa istoka na zapad ili sa severa na jug, a određeni delovi transbalkanskih koridora su već završeni, dok se konačan kraj radova očekuje za dve i po godine. Cilj je da se i ovaj deo Balkana poveže sa Italijom - istakla je Đedović Handanović.

Sa druge strane, ministarka je istakla da je poželjan brži odgovor EU u pitanjima energetike.

- Voleli bismo da vidimo brži napredak evropskih institucija kada je reč o pridruživanju i usklađivanja zemalja sa jedinstvenim energetskim tržištem, a to bi povećalo energetsku bezbednost svih država. Srbija je bila prva zemlja od cele energetske zajednice koja je završila reforme u energetskom sektoru kako bi se prilagodila, ali je Komisiji bilo potrebno godinu dana da pruži povratne informacije - dodala je.

Ministarka je govorila i o saradnji sa Rusijom i oslanjanjem na jednog dobavljača.

- Kada se jedna zemlja oslanja na jednog dobavljača, uvek postoji mogućnost da se vrši pritisak. Ali pritisak ne treba brkati sa partnerstvom, jer taj jedan dobavljač može da bude i koristan. Srbija je, kao i većina zemalja EU, imala partnerstva sa Rusijom u energetskom sektoru kako bi imala sigurne dotoke gasa i to pod veoma povoljnim uslovima, na zadovoljstvo obe strane. Ipak, promenila se situacija u svetu, a određene zemlje su uvele sankcije na uštrb sopstvene ekonomije. Srbija ide svojim putem koliko zna i ume i u najboljem interesu sopstvenog naroda. Ukoliko imate više alternativa, to je diverzifikacija, a da bismo to imali, moramo imati više materijalnih mogućnosti, pa smo sada u stanju da se oslanjamo na više dobavljača. Vrlo je važno imati alternative i stvoriti izbore za njih, ali država mora da ima slobodu izbora. Spoljna politika je složena, za nekoliko decenija ćemo možda imati neke nove okolnosti, ali je važno da poštujemo međunarodno pravo i poredak - navela je ministarka koja je istakla da se ne može tek tako odustati od nekog partnera, ali da je bitno poštovati međunarodne konvencije.

Britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson je govorio o klimatskim i energetskim ciljevima Velike Britanije, a ta zemlja ima dosta da ponudi i našoj zemlji i regionu, ne samo finansijski već i znanjem.

- Imamo veliku ponudu za ovaj region, a to je do 15 milijardi evra za projekte. Bitna je saradnja, a ne da se nadmećemo kao konkurenti. Pitanja treba da rešavamo zajedno, a mi imamo iskustvo. Mi možemo da budemo pružaoci kapitala u narednih 50 godina - naveo je.

Ferguson je istakao da je energetska bezbednost u regionu povezana sa geopolitičkom orijentacijom.

- To jeste važno, na primer ako ste vezani za samo jednog aktera, onda ne možete reći da ste suvereni. Situacija sa NIS-om je, recimo, veliki izazov i Srbija to želi da reši. Takođe postoji spremnost određenih država da energiju koriste i kao oružje i sredstvo pritiska, a to često dolazi preko fosilnih goriva tako da je prelazak na čistu zelenu energiju je strateški neophodan. Udruživanje regiona je tu vrlo bitno kako bi se povećale koristi - naveo je ambasador Velike Britanije.

Petr Bžežina je rekao da njegova kompanija ima tehnologiju koja se koristi u nuklearnom sektoru, tako da mogu da pomognu državama da uđu u tu industriju ili da se vrate na taj put posle više godina pauze.

- Mi sarađujemo sa poljskom ili bugarskom vladom i razvijamo naše prisustvo u tim zemljama. Poljska sa nama kreće da gradi nuklearne centrale, a prva lokacija blizu Baltičkog mora već napreduje. Bitno je da ovi projekti budu najveće investicije koje zemlje imaju, tako da je bitno da države učestvuju - rekao je.

Prema njegovim rečima, 38 zemalja žele da imaju nuklearne kapacitete do 2050, a to je veliko povećanje.

- Mi pravimo oko 10 gigavata godišnje, a biće potrebno 40 - naveo je Bžežina govoreći o "nuklearnoj renesansi".

Panel II: Energetska bezbednost 2.0: od diverzifikacije do otpornosti sistema

Debata o energiji sve se više pomera ka otpornosti sistema, pristupačnosti cena i dugoročnoj strateškoj stabilnosti.

Kako region može da uskladi ubrzano širenje obnovljivih izvora energije sa potrebom za stabilnošću mreže, pristupačnim cenama i sigurnošću snabdevanja?

U kojoj meri Zapadni Balkan, u saradnji sa Ukrajinom i drugim novim energetskim partnerima, može postati aktivan učesnik u evropskom integrisanom i fleksibilnom energetskom sistemu?

Učesnici:

• Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije
• Edvard Ferguson, britanski ambasador u Srbiji
• Petr Brežina, predsednik kompanije Westinghouse Electric Company
• Razgovor vodi: Jakov Devčić, direktor Predstavništva za Srbiju i Crnu Goru iz fondacije Konrad-Adenauer-Stiftung

Obraćanje Siniše Malog

Na pitanje zašto je zamajac u investicijama malo opao u poslednjim godinama na Balkanu, ministar Siniša Mali ističe da je pandemija dobro polazište, i da se puno toga promenilo u međuvremenu.

- Ako pogledate Srbiju, stopa rasta od 2,8 odsto, odnos javnog duga prema BDP od 43 odsto, rekordno niska stopa nezaposlenosti, stabilan kurs, rekordno visoke rezerve strane valute i tako dalje. Što se nas tiče, mi smo jedina zemlja koja se kandiduje za članstvo sa dobrom investicionom ocenom, to dovoljno govori o rezultatima naše ekonomske politike - rekao je on.

Mali kaže da se promenilo svašta, i da je ono što nije bilo normalno postalo je normalno.

- 60 odsto svih direktnih stranih investicija dolaze u Srbiju, pošto smo mi najveća ekonomija. Ali globalna neizvesnost je izuzetno velika, desila se pandemija, rat u Ukrajini, energetska kriza, sada imamo krizu u Persijskom zalivu, američku administraciju koja uvodi carine, sve je to doprinelo sporijoj stopi rasta globalne ekonomije i veći rizik - rekao je Mali.

Mali dodaje da je veličina zemlje bitna, i da je bitno da se ubrza put ka EU, da postanemo deo šire porodice i postanemo atraktivniji i sigurniji, posebno u slučaju neizvesnog globalnog okruženja.

- Raznolikost je bitna, region ima 18 miliona ljudi, i ako integrišemo celo tržište možemo dodati 6,7 odsto celini. U pravu ste, imamo jednu vrstu ekonomske politike, svako ima svoje prioritete, ali raznolikost je pozitivna. Zašto da nas ne prime kao celinu, jer ako pogledate evropski kontinent logično je da sve zemlje budu deo EU - dodaje on.

Rekao je da je Srbija čvrsto na putu u EU, i da insistiramo, kao što je govorio i predsednik Vučić, na integraciji.

Ministar Mali je u nastavku razgovora govorio i o planovima da izgradimo nuklearnu elektranu, zato što nam je neophodna električna energija da bi se zadržao ekonomski rast.

- Što se tiče klastera 3, neke stvari ne zavise od nas. Mi smo sve uradili da klaster bude otvoren. Kao što je Jan rekao, tamo je 27 zemalja članica, one o tome odlučuju. Mi nastavljamo da ulažemo, da se razvija ekonomija, i ako dođe do pristupanja, desiće se. Ali mislim da se svi slažemo da će integracija doći pre pridruživanja. Tu govorim o SEPA sistemu, protoku ljudi i roba, to će pomoći i ubrzati naš rast, kao i omogućiti ljudima da vide prednost od članstva u EU - rekao je ministar.

Damijen Sorel, predstavnik Evropske investicione banke, je istakao da je povezanost ključna i Srbija na tome već radi poput SEPa-e ili zelenih koridora.

- Mnogo toga se već dešava, ali možda ne dovoljno brzo, ali krajnji cilj je region unutar EU.

On je napomenuo da osim privatnih ili državnih ulaganja, treba povećati lokalne investicije, od domaćih firmi.

"Tu postoji veliki potencijal", dodao je šef Regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan Evropske investicione banke i dodao da razlog zbog koga se ulaže u region je pristup jedinstvenom tržištu EU.

Francuska podržava Srbiju i otvaranje Klastera 3

- Francuska se slažno zalaže za otvaranje poglavlja, ali to ne znači automatski i zatvaranje. Klaster 3 zahteva određeno vreme, kao i drugi klaster naravno. Mi smo morali da odlučimo da li ćemo taj klaster zatvoriti ili ne, i smatram da bi to osim tehničke dimenzije poslalo jasnu poruku celoj zemlji. To poručuje da mi jesmo na strani Srbije i Zapadnog Balkana, ali otvaranje Klastera 3 za obične građane zvuči kao tehičko pitanje, ali je značenje vrlo bitno - istakao je Rene Trokaz, izaslanik Francuske za Zapadni Balkan.

Rene Trokaz je izjavio da su investicije dobrodošle, ali one imaju politički značaj.

- Zapadni Balkan nije ostrvo, on treba da se integriše i to je jedan od prioriteta. Međutim, primetili smo da mi kao EU finansiramo brojne projekte, ali kompanija koja ih realizuje nije iz EU. Dakle, sredstva EU se ulažu, a neko drugi ih sprovodi. Kada je reč o pregovorima, Crna Gora ima dobar učinak, ali je važno reći da EU integracije nisu samo pitanje ekonomije, već postoji i politička jasnoća koja je neophodna za budućnost, ne treba da zaboravimo ni druge. Crna Gora ima dobre rezultate, kao i Albanija, ali treba da uzmemo u obzir ceo region i naravno Srbiju - rekao je on.

Marina Hlistun, direktorka UkraineInvest-a, je napomenula da Evropska komisija treba da shvati kako da uravnoteži ekonomski rast širom Evrope. Različite zemlje imaju različite potrebe, treba naći uravnotežen model sa odgovarajućim benefitima za buduće zemlje članice. Prema njenim rečima, Ukrajini je važna i ekonomska sinhronizacija sa zemljama ZB.

Jan Ružička, direktor za spoljne poslove pri PPF Group, je istakao: "Ukrajinu, Moldaviju i Srbiju bih voleo da vidim u narednih 5 godina u Uniji".

- Kada smo mi ulazili u EU nismo bili u potpunosti spremni, ali to su bile geopolitičke odluke - naveo je.

Ministar Mali o Ekspu

Ministar Mali je podsetio da je stopa nezaposlenosti drastično pala od dolaska Aleksandra Vučića na vlast, i da je zaposleno gotovo 600.000 ljudi.

- Iduće godine Srbija je domaćin izložbe Ekspo, mi smo 2023. godine dobili tu trku. Najveći broj zemalja je glasao za to, i to će biti najveći događaj u istoriji Srbije, i najveći događaj na svetu. Taj događaj, kada govorimo o marketingu, ne dešava se u Aziji ili Americi, već u Evropi. Ako želimo da reklamiramo Evropu, iduća godina je sjajna prilika za to, čitav svet će biti u Evropi. To je dobro za nas, promeniće perspektivu i pogled na našu zemlju - naglasio je on.

Dodaje da očekujemo više od 4 miliona posetilaca za ta tri meseca.

Otvaranje konferencije i obraćanje Roberta Vaša i Vladimira Bilčika

Robert Vaš je na samom početku istakao da jedna nedelja u politici traje vrlo dugo, "a tako se upravo osećamo u Srbiji". Kako je naveo, našu zemlju očekuje važnih šest nedelja.

- Ali, gledajmo dalje od politike i fokusirajmo se na ekonomiju u narednoj deceniji. Moja prva poruka je da ekonomska integracija ne može da čeka datume za proširenje. To ne treba da se dogodi za 10 godina već sutra - naveo je Vaš dodavši da region i drugi susedi mogu da postanu deo rešenja.

Prema njegovim rečima, ekonomska integracija ne mora da počne tek sa pristupanjem nego mnogo ranije i ne može se deo evropskog kontinenta ostaviti po strani i izvan EU.

Vladimir Bilčik je rekao da je prošle godine na otvaranju bio jako nervozan.

- Pitao sam se da li bi trebalo da budem tu, da li da dođem, kontekst u gradu je bio polarizovan, polarizovana politika... Ali imali smo jednu veoma uspešnu konferenciju. A danas draga gospodo i dame, prijatelji, imam puno samopouzdanja zato što vidim punu prostoriju Evropljana, ljude koji su bitni kada je u pitanju proširenje, i uveren sam da možemo da vodimo vrlo praktičnu i kvalitetnu diskusiju. Imamo i predstavnike Vlada iz nekoliko zemalja kandidata, imamo predstavnike međunarodnih finansijskih institucija, i naravno imamo i predstavnike zainteresovanih strana iz Srbije. Sjajno je biti u Beogradu, ovaj događaj dolazi u pravo vreme - rekao je Bilčik.

Kaže da smo se u prošlosti bavili proširenjem u mnogo komfornijem okruženju, kada nije bilo ratova, i da Evropa više nema luksuz da ne radi ništa.

- Zato smo ovde, da vidimo kako možemo da poguramo agendu proširenja, i kao što je Robert već rekao, donošenje odluka nije samo politička stvar. Tu su zato naši partneri, koji će sa nama pričati u raznim kapacitetima. Hoću da se zahvalim udruženju banaka Srbije, imamo i partnere iz raznih sektora, iz zdravstvenog sektora i važno je da naš partner WMG fondacija predstavi svoj projekat EUmetra danas. To će sve dovesti do jedne praktične diskusije o tome dokle smo došli u procesu proširenja.

Šta nas očekuje na početku foruma Beltalks 2026?

Forum BELTALKS otvaraju Robert Vaš, predsednik i osnivač GLOBSEC-a kao i Vladimir Bilčik, viši saradnik u ovoj organizaciji i bivši poslanik Evropskog parlamenta.

Potom sledi panel "Trka za investicijama: kako Zapadni Balkan učiniti privlačnim za investicije?"

Globalna konkurencija za kapital postaje sve intenzivnija, a investicije sve više odlaze na tržišta koja objedinjuju veličinu, stabilnost i jasnu stratešku usmerenost.

Zapadni Balkan poseduje mnoge preduslove koje investitori traže - od geografske blizine EU i razvoja infrastrukture do neiskorišćenog potencijala za rast - ali fragmentisanost i dalje ograničava privlačnost regiona. Kako proširenje ponovo dobija zamah, ključno pitanje jeste da li region može da pređe put od skupa malih tržišta do jedinstvenog prostora privlačnog za investicije.

Dok se Evropa priprema za obnovu Ukrajine i novi talas industrijskih investicija, kako Zapadni Balkan može da se pozicionira kao strateški partner, a ne kao posmatrač?

Koji je najvažniji signal koji vlade danas mogu da pošalju kako bi privukle privatni kapital na duži rok?

Učesnici:

• Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije
• Damijen Sorel, šef Regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan Evropske investicione banke
• Rene Troka, specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan
• Marina Hlistun, izvršna direktorka UkraineInvest-a
• Jan Ružička, direktor za spoljne poslove pri PPF Group
• Razgovor vodi: Rafael Minder, dopisnik Fajnenšel tajmsa za Centralnu Evropu