Među nekoliko opcija o rešenju kosovskog problema o kojima se govori u javnosti, nekako se najmanje pominje onaj po kom bi stvari ostale iste kakve su danas. A još manje se govori o tome koliko bi, ako bi ovaj scenario nadvladao, to koštalo državu Srbiju. Upravo ovim bavili su se stručnjaci Futurističkog instituta iz Beograda, čije delove obimnog istraživanja Kurir danas objavljuje. Tekst prenosimo uz opremu i redakcijska skraćenja.
Zaključak - Odluka mora biti doneta konsenzusom
Postoji jedna nemačka poslovica, precizna, surova i tačna, koja glasi: „Bolje užasan kraj nego užas bez kraja“. I koliko god da nam delovala strašno, bolja preporuka, s jasnijim objašnjenjem za rešavanje dugotrajnih konflikata, ne postoji, navode u Futurističkom institutu.
I možda mi u Srbiji danas odbijamo da primetimo, ali pitanje Kosova ponovo preti da se pretvori u naš dugotrajni, gotovo beskrajni užas. Upravo zato danas najvažnija politička odluka, i to donesena konsenzusom, mora da bude rešenje ovog problema, uz sve razlike različitih političkih opcija, koje moraju i treba da postoje, ali i da nikako to pomeranje napred ne zaustave.
Zato što će zaustavljanje ovih procesa i pogotovo zaustavljanje, još jedno odlaganje rešavanja kosovskog pitanja, ne samo zadržati Srbiju u mestu nego je i vratiti daleko unazad. I nove hiperinflacije, propast privrede, devastiranje infrastrukture, opšta kriminalizacija, ogromna nezaposlenost, strmoglavi pad standarda, masovno osiromašenje, urušavanje, propadanje zdravstva, školstva, socijale nisu, pokazali smo, više samo plod mašte nego sasvim realan ishod.
I jeste reč o katastrofi i o užasu. U krajnjoj konsekvenci, i o nestanku države i nestanku biološkom jednog naroda.
Ono što se ne zna i što se u Srbiji još ne govori, to su sve one loše, a prihvaćene strane famozne Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, navodi se u analizi Futurističkog instituta.
SR Jugoslavija, Srbija, tada je upravo prihvatanjem te rezolucije pristala da Kosovo bude „privremeni civilni i vojni protektorat kojim su suspendovane sve nadležnosti državnih organa Srbije na toj teritoriji“.
Ustav i ambasade
Takođe, prihvatanjem te rezolucije SR Jugoslavija, Srbija, konvalidirala je (konvalidacija - naknadno osnaženje nevažećeg pravnog posla) protivpravnost upotrebljene sile protiv sebe. I pored toga, rezolucija je u Srbiji predstavljena i doživljavana kao glavna brana nezavisnosti Kosova i osnova za povratak na staro stanje, u kojem je Kosovo deo Srbije. Taj odnos uspeo je da zamagli sliku svima nama, tako da godinama nismo primećivali ili smo bar ćutali o tome šta se na Kosovu stvarno dešava.
A dešava se, dogodilo se već, sledeće:
Analiza međunarodnog položaja Kosova od 1999. do danas nedvosmisleno pokazuje očigledno, stalno i postupno napredovanje u zaokruživanju faktičkog statusa države, odnosno, paralelno s tim, slabljenje prvobitnog obima međunarodnog protektorata. Tome treba dodati i znatno povećanje državnog kapaciteta koje je proizvelo donošenje deklaracije o nezavisnosti Kosova, posle koje je gotovo sto država (Kosovo tvrdi i više, a mi manje), priznalo Kosovo kao nezavisnu državu.
Poslednja brana
SAMO JOŠ UN PREOSTALE
Od punog međunarodno pravnog subjektiviteta Kosovo trenutno deli nepristajanje Srbije i, u Savetu bezbednosti UN, Kine i Rusije na prijem u UN. Računati, u svetu trgovine interesima, da će stavovi Rusije i Kine zauvek biti nepromenjeni, kao i da Srbija neće trpeti ozbiljne, pre svega ekonomske, a zatim ni političke pritiske kako bi promenila stav, bilo bi ništa drugo nego još jedno bacanje prašine u oči i zamagljivanje prave slike.
Na stranu to što ni deklaracijom ni aktima priznavanja Kosovo nije postalo, u pravnom pogledu, niti nezavisna država, niti država, ovo jeste bilo dovoljno da se faktički poveća broj državnih obeležja, donese ustav Kosova, otvore strane ambasade u Prištini i kosovske širom sveta itd.
Srbija bez prava
Drugim rečima, broj i vrsta faktičkih ovlašćenja države Kosovo neprekidno rastu i znatno su povećana za proteklih 19 godina, uz tendenciju daljeg rasta.
Da zaključimo, pravno je status Kosova stvarno zamrznut i ono je formalno pravno deo teritorije Srbije pod međunarodnim protektoratom, na kojem Srbija nema nijedno ovlašćenje. Faktički je Kosovo, za sve ovo vreme, postupno steklo veliki broj značajnih državnih ovlašćenja, što čini da ono, nažalost, više nije deo teritorije Srbije pod međunarodnim protektoratom, nego de fakto država sa spornim subjektivitetom i suverenošću.
Kurir / E.K.
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
