Nikad nisam posumnjao da je dr Dragan Dabić u stvari Radovan Karadžić. Nikada. Ali da jesam, ja bih njega skrivao, čuvao, nikad ga ne bih odao.
Ovako započinjemo razgovor sa Zoranom Blagojevićem (55) u kafanici "Luda kuća" na Novom Beogradu, u kojoj je nekoliko godina svakodnevno gost bio Radovan Karadžić prerušen u dr Dragana Davida Dabića.
Na zidu kafane, u znak sećanja i poštovanja, oslikan je veliki mural doktora. Gosti ga i danas pominju, a o izricanje doživotne presude Haškog suda, kažu, jedva i govore jer im je previše bolna.
- To nije fer. Doživotna?! Sramno... Nije da sam iznenađen, jer to je sud koji samo sudi Srbima. Strašno je to. Radovana sam ovde upoznao, u ovoj kafani. Iako je živeo u zgradi do moje, mi smo se ovde prvi put sreli. Nijednim gestom nije odavao da ga neko traži. Vrteo je onaj visak i zezao se sa društvom. Pio je rakiju. Šljivu. Nudili su mu vino, ali nikad ga taj nije ni probao. Ma bio je duhovit, vispren, pametan. Kao Dragan Dabić nije imao ženu, bio je samac - priča Blagojević.
On se priseća da je, posle više godina od hapšenja, imao i jedan neobičan razgovor.
- Naišla su dvojica i pitala su me: "Znaš li ti ko smo?" Ja sam rekao: "Nemam pojma." Mi sve znamo o tebi, mi smo obaveštajci i svako ko je imao bilo kakav kontakt sa tzv. dr Dabićem, prošao je kroz sve bezbednosne provere - kaže Blagojević.
U kafani slike Radovana Karadžića, Ratka Mladića, za goste su i jedan i drugi heroji. S kim god da popričamo, iznose samo reči žaljenja zbog haških presuda.
- I jedan i drugi zaslužuju čast i radost, a dobili su neistinu i zlo. Ovo su sve napravili zli ljudi, ali onaj gore sve vidi. Presude su jadne i bedne, a Srbija je ponižena. Srpski narod nije genocidan - priča Rade Vinčić (61).
Podsetimo, tog 18. jula 2008. Dragan Dabić izašao je iz svog ulaza, na sebi je imao svetloplavu majicu i slameni šešir. Nosio je plastičnu kesu, jednu torbu za prodavnicu i ranac. Prošetao je do obližnje autobuske stanice, gde mu se pridružio jedan čovek - agent BIA. Ušli su u autobus, Dabić je seo, a zatim su u autobus ušla i četvorica policajaca i tada su uhapsili Radovana Karadžića.
Hapšenje Karadžića gledao s TV Video sam i viknuo: Evo mog komšije!
Dana kada su uhapsili Karadžića, njegov komšija Milorad Blagojević bio je na putu: - Napravimo pauzu i sednemo u jednu kafanu na ručak, malo dalje od nas televizor, ugašen zvuk, ali ja vidim dr Dragana Dabića. Ne znam o čemu je reč, ali ga prepoznajem, onu bradu, kosu... I viknem: "Ljudi, evo mi ga komšija!" A konobar kaže: "Pazi njega, dobar ti komšija." Ostao sam u šoku.
Zidar iz Rume Pravi Dragan Dabić umro
Da bi bio potpuno autentičan u svom novom identitetu, Radovan Karadžić je imao ličnu kartu koja je zapravo bila lična karta Dragana Dabića, zidara iz Rume. On je bio pogodan jer je njegova lična karta imala rok važenja do kraja života. U nju je doktor Dabić samo utisnuo svoju fotografiju sa bradom, dugom kosom i naočarima. Kurir je potražio pravog Dragana Dabića, ali smo saznali da je ovaj zidar preminuo pre nekoliko godina.
Pravio čajeve i tinkture Pomogao komšinici s čirom na želucu
Komšije iz Ulice Jurija Gagrina i zgrade u kojoj je nekoliko godina pre hapšenja živeo Radovan Karadžić rado ga se sećaju, ali kao doktora alternativne medicine koji je uvek bio spreman da pomogne. - Uh, što je on bio... Svašta je znao. Nosio je klatno, čitao je, sakupljao bilje, pravio čajeve i tinkture. Jednom je dao ovde komšinici čaj zbog čira na želucu. Nikada niko nije posumnjao ko je i šta je - priča komšinica Mirjana.
Kurir.rs/ Silvija Slamnig Foto: EPA/Peter Dejong, Kurir
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
