Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjernstad kaže za Kurir da bi svako nasilje na protestima nanelo štetu Srbiji i imalo negativan uticaj na ekonomiju. Takođe, on kaže da zamrznuti konflikt na Kosovu koči politički i ekonomski napredak Srbije, ali i tera investitore da budu obazrivi po pitanju ulaganja u našu zemlju.
Kako komentarišete situaciju između Beograda i Prištine?
- Mislim da te takse treba da budu ukinute jer ugrožavaju dijalog. I ljudi iz Srbije i sa Kosova imali bi koristi od rešenja, jer bi ono smanjilo rizik investiranja u region. Zajedničko tržište i olakšan transport preko granice umanjiće cene i stvoriti nove poslove. Situacija je izazovna, ali postoje znaci dobre volje za razrešenje ovog problema na srpskoj strani, ali i stanovnici Kosova takođe su spremni za pronalaženje rešenja. Kaznene takse od 100 odsto sprečavaju napredak, čiji nedostatak nas vraća unazad.
To kažu i Vašington, i Brisel, i Berlin, ali Priština ništa nije uradila.
Iz Prištine dolaze različiti tonovi. Čujemo jednu izjavu, a onda drugu koja je u suprotnosti sa prvom. Priština vidi da je napravila grešku i teško joj je da izađe iz ovoga, a da ne prizna da su pogrešili.
Kako vidite raspisivanje izbora u srpskim opštinama na severu KiM?
- Novi izbori su predvidiva posledica ostavke predsednika opština Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Leposavića i Zvečana, koji su to uradili u znak protesta protiv uvećanja taksa na proizvode iz Srbije i BiH. Važno je, naravno, da novi izbori budu slobodni i fer, i da budu sprovedeni prema evropskim standardima.
Da li očekujete da ove godine bude potpisan sporazum između Beograda i Prištine?
- Voleo bih da se to desi. Mislim da i Beograd i Priština mogu mnogo da dobiju iz ovoga, naročito obični ljudi. Investitori su mnogo obazriviji dok traje ovaj zamrznuti konflikt.
A kako investitori reaguju na proteste opozicije?
- Ne mislim da demonstracije mogu mnogo da utiču na investitore, ali očigledno da doprinose utisku da je Srbija zemlja sa određenim političkim rizikom. Mnogo toga zavisi od reakcije vlasti i njenih pristalica. Svako nasilje će naneti štetu i imati negativan uticaj na ekonomiju.
Kako vi, kao neko sa strane, razumete proteste opozicije?
- Pokušavam da shvatim šta tačno ujedinjuje opoziciju i kakvu alternativu, ili alternative, ona nudi. Liberalne ili konzervativne? Proevropske ili antievropske? Desni ili levi populizam? Sve je to zastupljeno. Iako su politički veoma različiti i verovatno se međusobno ne slažu u mnogim stvarima, osim u protivljenju vlasti, Dveri i neke liberalno orijentisane partije poput Demokratske stranke nastupaju zajedno. Vlada, takođe, predstavlja široku koaliciju koja ponekad može da bude teška za razumevanje zbog različitih izjava nekih ministara, ali oni bar imaju program zasnovan na vojnoj neutralnosti, članstvu u EU i ekonomskim reformama. Opozicija danas, u suštini, nema program ni viziju šta želi da uradi, osim promene sadašnje vlasti. Bez zajedničkog programa i dogovora šta je to što opozicija nudi drugačije u odnosu na vlast u pogledu ekonomskih, socijalnih i spoljnopolitičkih pitanja, veoma mi je teško da razumem, a još teže da objasnim nekome u Norveškoj koju vrstu alternative oni predstavljaju.
Da vas vaša vlada pita da napišete izveštaj, šta biste rekli o političkoj i ekonomskoj situaciji u Srbiji?
- I političke i ekonomske procese koči kosovsko pitanje. Istovremeno, Vlada je odlučna po pitanju reformi i pridruživanja EU. Neke reforme nisu otišle dovoljno daleko.
Koji deo je najproblematičniji?
- Mislim da bi Srbija trebalo da se fokusira više na ekonomiju, javne nabavke, transparentnost, subvencije... Za Srbiju će biti teško i skupo dostizanje standarda EU o čistoj vodi i čistom vazduhu. Prošle godine su izašli podaci u kojima piše da je 6.300 ljudi umrlo zbog bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha.
Srbija je odlučna da se pridruži EU, ali Francuska je poslala signale da zasad nema mesta proširenju. Da li je to razlog za obeshrabrenje?
- Ne bih se obazirao toliko na izjave koje dolaze iz Francuske, bar što se tiče članstva Srbije u EU. Još je potrebno da srpski zvaničnici dosta toga urade da bi bili ispunjeni svi kriterijumi za članstvo. Reč je o godinama, a ne mesecima, i to prema najoptimističnijem scenariju. Postoji sasvim dobar prostor za reformu EU bez obzira na buduća proširenja. Datum ulaska Srbije u EU zavisi od Srbije i ako se EU bude više fokusirala na unutrašnje reforme.
Vi ste počasni građanin Beograda. Šta je to što najviše volite ovde?
- Zvuči kao kliše, ali kada odem, najviše će mi nedostajati ljudi. Beograd je most između severne i južne Evrope, ljudi su mešavina raznih kultura, veoma su fini. Za razliku od drugih zemalja, ovde su ljudi opušteniji, nisu namršteni...
Saradnja PREKO NORVEŠKE DO NATOŠta je posao Ambasade Kraljevine Norveške kao ambasade za kontakt Srbije sa NATO.
- Glavni zadatak je pripremiti teren kada delegacije iz NATO dolaze u Beograd da razgovaraju o saradnji ili kada delegacije iz Srbije idu u NATO. Mi ćemo da koordiniramo tim aktivnostima i pomognemo dijalogu između NATO i institucija Vlade Srbije, vojske i ministarstava. U čemu je prednost saradnje koju Srbija ima sa NATO kroz Partnerstvo za mir?
- Većina međunarodnih operacija, operacija UN, koriste NATO standarde. Tu je i saradnja po pitanju tehnologije, medicine, pomoć građanima u vanrednim situacijama...
(Kurir.rs/Ratko Femić /Foto: Zorana Jevtić, Dado Đilas)
NE PROPUSTITE
