Najnovije vesti

SRBI, KO JE NORMALAN POMISLIO DA ĆEMO POSLE 500 GODINA VRATITI KOSOVO?! Kusturica na predavanju o Handkeu: Nobelovac nije odustao od nas, zato NEMAMO PRAVO DA PRESTANEMO DA VERUJEMO U ČUDA
Foto: Profimedia

PROSLAVLJeNI SRPSKI REŽISER

SRBI, KO JE NORMALAN POMISLIO DA ĆEMO POSLE 500 GODINA VRATITI KOSOVO?! Kusturica na predavanju o Handkeu: Nobelovac nije odustao od nas, zato NEMAMO PRAVO DA PRESTANEMO DA VERUJEMO U ČUDA

Politika

Proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica održao je u Andrićevom institutu u Andrićgradu predavanje "Peter Handke - apostol istine", svojevrstan odgovor ovog srpskog intelektualca na hajku podignutu protiv Handkea posle vesti da je austrijski književnik ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

- Istina da je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu najbolje potvrđuje ideju kako nikada ne treba priznati nezavisno Kosovo, rekao je Kusturica na početku predavanja.

Po rečima Kusturice, u slučaju Kosova i Handkea vezivno tkivo je najpre "nepopustljiva vezanost naše pravoslavne kulture za individualnost, za čovečnost", a "najbolji srpski primer upravo je Petar Handke individualista, kao što je bio i Ivo Andrić". - Obojica su disciplinu katolika pretvorili u emocionalnost pravoslavca, čime spajaju dve inače nespojive krajnosti evropske kulture, reči su Kusturice.

On je naglasio da razvojni put Petra Handkea upravo po iraciononalnoj osnovi može da se veže za sudbinu srpskog naroda, jer njegova literatura za razliku od Andrićeve ne nastaje na istorijskim frakturama i velikim društvenim promjenama.

- Srpske države su se kretale usponima i stramputicama, padovima s jedne, ali i večnom nadom i verom u pravedan život i slobodu s druge strane. Teritorija Kosovo i Metohije, ono što se na Zapada zove mutherland, izgubljena je 1389, ali je i vraćena vojnom operacijom 1912. Ko bi razuman rekao kako je moguće posle petsto godina čudo da se desi i da teritorija koja čini temelj jedne kulture, u Prvom balkanskom ratu bude vraćena onome kome pripada? Ko bi razuman nešto slično prepostavio 1830. kada je teritorija konačno oslobođena od vojnika Otomanske imperije!? Razuman niko, posebno ne oni sa smislom za realnost kakvih je oduvek bilo, a danas ih ima malo previše, rekao je Kusturica.

- Srpski narod je svaku pobedu skupo platio. Bio je na pobedničkoj strani u Balkanskim ratovima, kasnije izgubio milion i četiristohiljada ratnika u evropskom ratu za civilizaciju, kako je borbu u Prvom svetskom ratu nazvao maršal Klemanso. Sa dva antifašistička pokreta u Drugom ratu izgubio je još jedan milion stanovnika i bio brutalna žrtva nemačko-hrvatskog nacizma i transnacionalnih obaveštajnih podvala Velike Britanije. Kada je nedavno, u Poljskoj, obeležen početak Drugog svetskog rata, tamo su bili pozvani Nemci koji su taj rat i započeli, i Hrvati. Nije bilo Rusa i Srba. Organizatori obeležavanja Hitlerove invazije na Poljsku ne samo da su preskočili istorijsku činjenicu da se aneksija Češke republike desila godinu ranije, pre dogovora Molotov - Ribentrop, i da je Hitler za aneksiji Sudeta imao prećutnu saglasnost Engleske i Francuske. Šta bi bilo da su se recimo Englezi i Francuzi već tada suprotstavili Hitleru? Da li bi Drugi svetski rat bio tako krvav i i da li bi bolest i opsesija jednog naroda od Bizmarka do Hitlera mogla da se odvrati od snova o prisvajanju Krima, moravsko-vardarske doline, kontrole puta do Soluna i Bliskog istoka, nastavio je Kusturica. - Kako da ih odvratimo od redovnog bombardovanja naše prestonice i gradova u Srbiji i Republici Srpskoj? Da li je prekjuče preminuli genije fizičar upravo njihova žrtva, jer je odrastao uz zračenja koje su posejali u bombardovanju 2000? Niko ne može da izvede dokaz da je navod tačan, ali može da ga nasluti. Ali tu je tačka na kojoj se preseca naš susret sa velikim piscem. Da nismo trpeli istoriju ne bismo imali ni tako velikog prijatelja, kaže Kusturica.

- Da li onda, ako želimo da u budućnosti budemo braća sa ljudima kao što je Peter Handke, imamo pravo da prestanemo da verujemo u čuda i da se u tako promenljivom svetu neće ponovo desiti obrt na Kosovu? Ovo nije poziv na čekanje od petsto godina.Tu nam brzina o kojoj smo govorili i vremenima koja se menjaju idu u prilog.U vremenu kada su nagrade postale važnije od onih koji ih primaju, ponajviše zbog brzine kojom se ti propagandni filmovi odvijaju, Handke je vratio ličnost i delo na pozornicu. Učinio je to bez dodvoravanja javnom mnenju, toliko karakterističnom našim liberalima i njihovoj braći i sestrama i na Zapadu i na Istoku. On je vratio dostojanstvo liku i delu, kako se nekada govorilo, i nije slučajno da je dodela Nobelove nagrade kod fakir-fukare širom Balkana probudila trijumfalizam slugu koje su u glas grunule na Handke, zaključuje Kusturica.

(Kurir.rs/Iskra.co)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...