VUČIĆU CRTAJU METU KAO ĐINĐIĆU PRED UBISTVO: Atmosfera u društvu slična onoj od pre 16 godina!

Nije danas malo ljudi koji smatraju da je današnje stanje u društvu, a pre svega u medijima, veoma slično onom iz 2002/2003. godine, odnosno uoči ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića!

I tadašnja je vlast, kao što je to slučaj i sa današnjom, žestoko napadana, čak i zbog ključnih državnih pitanja. I Đinđić je tada bio svakodnevna meta isto kao što je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. I kao što se tada mediji nisu ustručavali da najavljuju ubistvo Đinđića, tako ni danas pojedine novine ne prezaju od toga da Vučića stave ispred snajpera i da ga predstave kao legitimnu metu, čime nesumnjivo u društvu stvaraju atmosferu u kojoj je pozivanje na nečije ubistvo nešto sasvim normalno.

Po istom principu

Matrica tada i matrica danas gotovo je ista - počinje se s klasičnim političkim prozivkama, nastavlja se s izmišljanjem teških afera, a onda dolaze pozivi na linč ili, još gore, na ubistvo. U svemu tome je - i tada i sada - čvrsta veza dela medija s delom opozicionih političara.

Da se podsetimo: Zoran Đinđić i njegova politika su od 2001. do ubistva 2003. bili osporavani u medijima, i to ponajpre u onim koji se danas najviše pozivaju na njegovo nasleđe i vrednosti. Predstavljan je kao „i premijer i Vito Korleone“, čovek koji „nikako da se doseti da možda pogrešno ide, da možda ide u nepoznatom pravcu i da ga zato sve manje ljudi sledi“ (Peščanik na B92), a bilo je tu i ocena „da nam je premijer postao još prgaviji i još arogantniji, nadam se da je to samo zato što ga boli ona noga“ (Peščanik B92). Zatim je, malo-pomalo, Đinđić uvučen i u afere s kojima, pokazaće se, nije imao dodira. Jedna od njih je „duvanska afera“, gde su ga uvukli u čitavu priču u vezi sa švercom duvana, pa se išlo čak i s optužbama da je „trgovac cigaretama svoj avion pozajmio Đinđiću“, kako je i glasio naslov u jednom od tadašnjih listova.

Na nišanu

Sledeći korak bio je poziv na ubistvo. U listu Identitet izlazi tekst s naslovom „Đinđić meta slobodnog strelca, haški Srbi naručili atentat“. Đinđić je tada preživeo i jedan pokušaj ubistva kod hale Limes u Beogradu, ali taj događaj je u medijima relativizovan, pa je tako jedan list sve to opisao i kao - vic. Šta se dogodilo 12. marta 2003. - svi znamo.

A šta imamo danas? Pa nešto slično kao i tada. Vučića gotovo svakodnevno napadaju u delu medija, osporavaju državnu politiku u vezi sa najvažnijim pitanjima o kojima bismo bar morali da imamo konsenzus - poput Kosova i puta u Evropsku uniju - a onda su neki, tačnije NIN i Danas, otišli i korak dalje, pa su mu nacrtali i metu na čelu. Uz to, sve vreme pokušavaju da ga uvuku u neke od afera, a poslednja u nizu je navodna „trgovina oružjem“.

Mnogo pitanja

Zato se konačno moraju postaviti neka pitanja. Najpre, kome je sve to danas potrebno? Zar ništa, kao društvo, nismo naučili iz gorkog iskustva 2003. godine? Da li su određeni mediji svesni opasnosti igranja vatrom? Da li se potezi vlasti mogu argumentovano kritikovati ili se sve mora svoditi na najniže pljuvanje i ismevanje? Da li mogu da postoje političke razlike, a da istovremeno ne padaju teške reči, pretnje i pozivi na linčovanje ili čak i ubistvo? I, na koncu, da li je vreme da se malo glave ohlade? Mnogo pitanja.

Poznati beogradski advokat Rajko Danilović, koji je na sudu zastupao porodicu ubijenog premijera Đinđića, kaže za Kurir da ga današnja situacija umnogome podseća na vreme od pre 16-17 godina. On smatra da je opravdana burna reakcija u javnosti nakon naslovnih strana NIN i Danasa, na kojima je Vučić svojevrsna meta.

Tragično iskustvo

- Na ovaj način se podseća na Đinđićevo ubistvo. Poziva se i aludira na ubistvo, a to je više nego nepristojno, to je opasno. Postoje metafore, ali metafora smrti ne može da se koristi u kući pokojnika, ne može metafora da bude pucanje na predsednika Vučića, a da u prošlosti već imamo ubistvo premijera. I tada su mediji i naslovne strane iz 2002. i 2003. aludirale na ubistvo. Bio je taj poseban strelac koji preti Đinđiću u novinama Identitet i Đinđić je posle dva-tri dana ubijen. To je loše iskustvo, tragično je... Ne može to da se zaboravi i zato metafore ne mogu da prave s tim - kaže Danilović i dodaje:

- Ne bih da verujem da je zbog ovih naslovnih strana Vučiću život bio u opasnosti, ali je samo podsećanje neukusno, opasno i štetno za celo drušvo. Izazvalo je opravdano burnu reakciju, niko toj reakciji ne treba da se čudi. U medijima je bila vrlo loša atmosfera pred Đinđićevo ubistvo i ne treba da se opet pravi.

Aleksandar Gajović

MISLIO SAM DA JE TO PROŠLOST, ALI...

Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, kaže za Kurir da je mislio da je vreme brutalnih obračuna preko medija sa neistomišljenicima - prošlost:

- Ali sam očito ili naivan, ili ne shvatam dokle ljudska brutalnost i glupost može da ode. Sporne naslovne strane nemaju nikakve veze s medijima, jer je ovde, pre svega, reč o kulturi i vaspitanju koje svako od nas nosi iz kuće od malih nogu, kao i poštovanju legalno izabranih institucija, čiji integritet niko u Srbiji ne bi smeo da dovodi u pitanje. Bar ne dok pravila ne odluče drugačije.

Jelena Milić, direktorka CEAS

STANJE OPASNO I PO VUČIĆA I PO SRBIJU,PREDSEDNIKU TEŠKO KAO NEKADA ĐINĐIĆU

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić ističe za Kurir da je crtanje mete Vučiću na naslovnim stranama NIN i Danasa ne samo neprimerno već i opasno. Kako kaže, to je opasno po predsednika Vučića, ali je opasno i zato što legitimizuje ideju uzimanja pravde u svoje ruke u zemlji duge istorije ubistava reformskih lidera i kraljeva, ali je opasno i po Srbiju čak i ako ne bude incidenata. Milićeva ukazuje da određeni krugovi danas udaraju na Vučića isto kao što se nekada udaralo na Đinđića zbog Haga.

- Kao što je Đinđiću bilo teško zbog Haga, Vučiću je zbog Kosova. Đinđića je ubio antihaški lobi. Oni koji stavljaju snajpere i crtaju mete, navodno kritički ili samo ironično, sarađuju s opcijom koja se protivi kompromisu o Kosovu ne nudeći demokratski ostvarljivu alternativu - kaže Milićeva i dodaje:

- Premijer Đinđić nije kontrolisao medije da bi bar mogao da održi političku podršku svojoj politici. Predsednik Vučić se, kao i pokojni premijer Đinđić, suočava s vrlo neodgovornom opozicijom, koja se ne libi partnerstva s vrlo kompromitovanim strukturama i neinformisanom javnošću. Vučić ima samo bolju okolnost medijskog balansa, ali i mnogo gore međunarodne okolnosti, nekoherentan Zapad s jedne strane i agresivnu Rusiju s druge, čije pojedine frakcije možda ne deluju koordinirano, ali pokušavaju više nego 2000. godine da na nelegitimne i nelegalne načine utiču na unutrašnje prilike u drugim zemljama, regionalne i svetske prilike.

Politička borba nekad i sad

TEŠKE REČI, A NIGDE IZVINJENJA

Postoji, međutim, jedna razlika. Nisu ni nekada političari birali reči, kao što ih ne biraju ni danas, ali su neki, makar i naknadno, znali da se izvine i pokaju. Setimo se bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je svojevremeno Đinđiću, koji je u tom trenutku zbog povrede išao na štakama, rekao da je „i Tito pred smrt imao problema s nogom“. Nikolić se nekoliko godina kasnije u javnosti, ali i lično Đinđićevoj udovici, izvinio zbog izgovorenog i u tome je razlika u odnosu na današnje lidere opozicije, koji ne biraju reči, ali nisu svesni kad preteraju, pa tako o izvinjenjima i ne razmišljaju. Inače, zanimljivo je da se Nikolić nije oglašavao ovih dana kada je Vučiću crtana meta.

Kurir.rs/Redakcija Kurira/Foto: EPA, Marina Lopićić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: