Vuk Drašković, lider SPO, izjavio je u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji da je poklič od 27. marta "Bolje grob, nego rob" doneo stotine hiljada grobova i milione robova.
"Tragične posledice toga dana traju i danas", rekao je on.
Drašković je dodao da je najveći dobitnik martovskog puča Ante Pavelić.
"On se od Marsejskog atentata stalno nalazio u Italiji i čuvao ga je Musolini. Čudim se kada se piše o Blagoju Jovoviću, da niko ne pominje da nije bilo nikakve izrečene presude Anti Paveliću od stane komunističke Jugoslavije. Ali Paveliće osuđen na smrt, i to na giljotinu, zbog organizacije atentata na kralja Aleksandra od strane francuskog suda", rekao je Drašković.
On je objasnio da Kraljevina Jugoslavija samo formalno potpisuje sporazum o trojnom savezu Nemačke, Italije i Japana, ali da nikakve obaveze Jugoslavija nije preuzela. Drašković kaže da je čak izbačen i protokol o tranzitu kroz našu zemlju a da je Ivo Andrić rekao "ništa nismo izgubili, ničega se nismo odrekli, sve smo sačuvali".
On je rekao da od svih potpisnika jedino Ivo Andrić nije trpeo nikakve konsekvence.
"Naravno da novoj vlasti komunističkoj je bilo stalo do Andrića, a cenili su činjenicu da on odbija da potpiše apel srpskih intelektualaca protiv ravnogorskog i komunističkog ustanka 1941. godine u Srbiji", kaže Drašković.
On kaže da je nakon potpisivanja sporazuma sa Trojnim paktom, Hitleru bilo stalo da Jugoslavija bude mirna i nije mu se išlo u bilo kakvu balkansku avanturu.
"Žurio je sa tajnim pripremama za napad na Sovjetski savez. Kada je objavljena vest da je potpisan Bečki protokol Radio Beograd je prekinuo program i počeo da emituje posmrtni marš. U istom času Pavelić, koji je u Italiji, kaže ustašama da je ovo crni dan za njih", kaže Drašković i dodaje kako je Pavelić tada rekao da su sahranjeni svi snovi o rušenju Kraljevine Jugoslavije i pravljenju NDH.
Drašković kaže da je Pavelić rekao:
"Jedina naša nada je da će ludi Srbi srušiti Bečki sporazum! To se desilo nepuna dva dana kasnije. U Beogradu od Britanaca potkupljeni srpski genrali i oficiri, crnorukaška inteligencija i nacionalna elita ali i SPC, čine ono što je bila najveća želja naših zakletih i najvećih neprijatelja. To je 27. mart 1941. i toga dana otvorena su vrata za ustašku državu", kaže on i dodaje da nije bilo toga dana kraljevina bi preživela, a ne bi bilo ni Pavelića ni Broza.
"Kraljevina bi preživela kraj rata i to neokrnjena, a verovatno bi bili među prvim potpisnicima stvaranja NATO alijanse posle II svetskog rata", kaže on.
Drašković kaže da komunisti nisu organizovali puč 27. marta, već su oni samo iskoristili puč i izašli na ulice Beograda.
"Nema nikakvih parola protiv Hitlera ni nacizma. Izbacuju se parole u slavu Sovjetskog saveta i Staljina, a dominiraju ružne parole protiv velikosrpske hegemonije, mrtvog kralja Aleksandra i kneza Pavla, oborenog te noći", objasnio je Drašković.
On kaže da u tom trenutku ne postoji nikakva antihitlerovska koalicija, i da se tukao jedino sa Britancima.
"Kraljevina Jugoslavija nema ni na koga da se osloni iako knez Pavle do poslednjeg trenutka pokušava da izdejstuje pomoć u oružju, ali od svih dobija sličan odgovor. Možda najlicemerniji od Staljina. Amerikancu kažu: Žrtvujte se! Neka vas ne bude da bi vas bilo kad pobedimo, ponovite podvig iz Velikog rata... Britanski ambasador Kembel drsko kaže: Morate skočiti u provaliju, jer time obezbeđujete da vas bude posle naše pobede ili vas neće biti... poruka iz Moskve je možda najlicemernija: Mi ne možemo da provociramo Hitlera i ulazimi u rat, ali mnogo bi nam odgovaralo otvaranje balkanskog fronta da kupimo vreme i pripremimo se za rat ako do njega dođe. Pošto Srbi bezgranično vole Ruse, vaša obaveza je da se žrtvujete za ruski narod i uđete u rat", kaže Drašković.
Lider SPO kaže da je predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinović prozreo namere Britanaca i suprotstavljao se Knezu Pavlu.
"Knez Pavle je kao fanatični anglofil, on je Oksford završio, zabranio našim službama bezbednosti da nadgledaju njihovu agenturu tako da su Britanci ovde radili šta su hteli", rekao je on.
"Milan Stojadinović pokušava da ih kontroliše i ne obazire se na kneževu naredbu, ali onda iz Londona dirketno stiže nalog da se skloni Stojadinović. Pavle ga sklanja, hapsi i prebacuje u kućnu internaciju na Ilidžu. A onda pred sami 27. mart Britanci traže da im se izruči Milan Stojadinović, jer do njih stiže vest da će Nemci pritisnuti kneza Pavla a vrati Milana Stojadinovića. Britanci dolaze do saznanja da Stojadinović ima sa Nemcima sporazum - ni rat, ni pakt - nego ugovor o svestranoj saradnji i prijateljstvu. Pošto su Nemci njemu verovali, verovatno bi na to pristali. Ali je onda on strpan u kola i na granici sa Grčkom isporučen Britancima", rekao je on.
Drašković je potvrdio da je Draža Mihajlović, koji se tada nalazio u Sloveniji, obavestio nadležne generale o stanju u vojsci, pa čak i da bi neki mogli da ostave oružje pred naletom sile kakva je Nemačka.
Mihajlović je Nediću predložio da se vojska reorganizuje na srpsku, slovenačku i hrvatsku i da svako brani svoju teritoriju, a da se komanda povuče u BiH, odakle bi se pružao gerilski otpor.
"Veoma je interesantno da Britanci uoči 27. marta preko BBC na srpskom jeziku emituju proglas za koji se veruje da ga je pisao lično Čerčil. Oni se obraćaju srpskim vojnicima i omladini i kažu da moraju da slede kosovski zavet cara Lazara i izaberu carstvo nebesko. Nama Britanci savetuju u tom proglasu da izginemo što je u Beogradu od mnogih primano sa oduševljenjem", kaže on i dodaje da najveći promoter kulta smrti bila SPC.
"Jedan izmišljeni mit, divni mit za literaturu - kosovski mit. Ali, izmišljen jer nema nikakve kneževe večere, zakletve, sve je izmišjeno... to je zapravo prepev tajne večere gde Lazar igra ulogu Hrista, 9 Jugovića su apostoli a Vuk Branković je Juda. Međutim, crkva a onda i deo umnih ljudi, prihvata to za stvarnost. I narodu se onda to uz gusle, propovedi, po knjigama... propoveda da je ceo srpski narod Isus Hristos i da mora da sledi njegovu žrtvu. Prema tome uloga SPC je katastrofalna po našu naciju", rekao je on.
Drašković kaže da ima mnogo neistina o kojima smo učeni u vezi sa krajem partrijarhom Dožićem i vladikom Nikolajem.
"Verovalo se da su oni skoro čitav II svetski rat mučeni i maltretirani u nacističkom logoru Dahau. To pre svega nije tačno. Srpski patrijarh je nakon blagoslova pučista dao, uz profesora Slobodana Jovanovića, odlučujuću podršku i Simović i Bori Mirkoviću. I nakon što je rezultat toga bio katastrofa, on je po svoj prilici krenuo ka Nikšiću da pobegne zajedno sa kraljem. Nije uspeo i tu su ga uhvatili Nemci, a bio je u beogradskom zatvoru jedno mesec dana. Ali Dimitrije Ljotić i Ljotićevci, uspevaju da umilostive Nemce id a ih puste obojicu. Oni su rat proveli do kraja u manastirima Rakovica, a onda u Vojivolici, u kućnoj izolaciji. A onda su ih Nemci poveli sa sobom kad su napuštali Srbiju, a u Dahau su bili dva meseca bez ikakvih maltretiranja. Imalisu tretman zarobljenih britanskih oficira a već krajem 1944. godine oni su na slobodi", objasnio je Drašković.
Lider SPO smatra da je knez Pavle tragična ličnost i da ona, možda, nadilazi tragiku kralja Aleksandra "jer su njegovu državu ubili Srbi".
"Knez Pavle je najbolje što je mogao, u onim okolnostima, čuvao Jugoslaviju u nameri da je neokrnjenu preda kralju Petru. Okolnosti neke nisu mu dozvolile da do kraja čuva Aleksandrovo nasleđe. Sigurno je da je Aleksandar bio živ, da nikakve hrvatske banovine, države u državi, ne bi bilo. Međutim, opet po nalogu Britanaca, knez Pavle je prihvatio stvaranje hrvatske banovine, podelu Bosne i kasapljenje Zetske banovine, u kojoj je rođen kralj Aleksandar", objasnio je Drašković.
"Drugu stvar koju Aleksandar ne bi uradio jeste da ne bi obnovio diplomatske odnose sa Sovjetskim savezom, a da kneza Pavla za to pritiskaju Britanci, Amerikanci i Francuzi", kaže Drašković i dodaje da su svi oni već imali diplomatske odnose sa sovjetima.
"Jednu stvar koju Pavle nije uspeo, a uspeo bi Aleksandar, jeste da osnaži vojni savez Jugoslavije, Grčke, Turske i Rumunije, koji je pred smrt stvorio kralj Aleksandar. Da je taj savez postoja u martu 1941. nikakve prilike ne bi bilo da se ucenjuje Jugoslavija, Grčka, Britanija... jer bi to bio krupan zalogaj za Hitlera i Musolinija", rekao je on.
"Drugu stvar koju Aleksandar ne bi uradio jeste da ne bi obnovio diplomatske odnose sa Sovjetskim savezom, a da kneza Pavla za to pritiskaju Britanci, Amerikanci i Francuzi", kaže Drašković i dodaje da su svi oni već imali diplomatske odnose sa sovjetima.
"Jednu stvar koju Pavle nije uspeo, a uspeo bi Aleksandar, jeste da osnaži vojni savez Jugoslavije, Grčke, Turske i Rumunije, koji je pred smrt stvorio kralj Aleksandar. Da je taj savez postoja u martu 1941. nikakve prilike ne bi bilo da se ucenjuje Jugoslavija, Grčka, Britanija... jer bi to bio krupan zalogaj za Hitlera i Musolinija", rekao je on.
"Hitler je rekao da je knez Pavle najteži pregovarač sa kojim se sreo i da mu liči na jegulju, da mu se učini da ga ima u rukama, a da onda odjednom isklizne i poziva se na vladu, parlament, krunski savet... naravno, ništa od toga Hitler nije morao da poštuje. Pavle se izvlačio a nije pristao čak ni da potpiše ugovor o prijateljstvu. Hitlerova Nemačka je bila jako zainteresovana da osnaži Jugoslaviju. Dok je Milan Stojadinović bio premijer, najveći rast su imale Nemačka i Jugoslavija", kaže on i dodaje da su Nemci plaćali ovde za sve poljoprivredne proizvode duplo više nego na pariskoj ili londonskoj berzi.
"Hitler je bio čudan čovek. On je, na određeni način, Jugoslaviju tretirao kao svoju primadonu. Meni se čini da su mu osećanja bila iskrena. Bio je hrabar vojnik u Velikom ratu, a mnogo je poštovao srpsku vojsku. On knezu Pavlu prilikom prvog razgovora rekao da su u Velikom ratu potučeni samo od Srba na Solunskom frontu i od Roze Luksembur kada je podigla revoluciju u Berlinu", objasnio je Drašković.
Lider SPO kaže da je Hitler cenio srpsku vojsku i da je jugoslovenski vojnik isti kao i srpski u Velikom ratu.
"Druga stvar je bila što je srpska vojska bila odlučujuća u rušenju Habzburške monarhije, koju je Hitler prezirao. On čak kaže da nisu srušili austro-ugarsku monarhiju, ne bi mogao da pripoji Austriju Nemačkoj", objasnio je Drašković.
Drašković kaže da srpski narod treba da se suoči sa istinom, a da se nad njim od pada Miloševića do danas vrši "sistematična lobotomija".
"Vrše je sve vlade, sve stranke i tu je uvek nekako SPO štrčao kao izuzetak... crkva, Akademija nauka, crnorukaška Srbija, proruska Srbija koja kvasa... jednostavno lansiraju već dve decenije postistinu i negiraju da je 1999. bio rat sa NATO, da je Milošević rat izgubio, u Kumanovu bila kapitulacija, SB UN usvojio rezoluciju kojom je država Srbija proterana sa KiM, usvojio rezoluciju čime je legalizovano NATO bombardovanje... sve ovo se negira i tvrdi da ničega toga nije bilo...", rekao je on.
Drašković je rekao da je jedini patrijrh Pavle 1999. jedini bio protiv žrtvovanja naroda, ali da je uzalud govorio vladikama u Sinodu i Saboru, pozivajući se na jevanđelje po Luki i da se drže Hrist koji kaže: Koji to razuman vladar, kada vidi da na njega ide sila veća od njega, neće poslati mirotvorce da pregovaraju o miru i to dok je neprijatelj još daleko.
"Njegov glas je bio glas vapećeg u pustinji", izjavio je on.
"Ja lično mislim da je konačni status Kosova rešen pre 14 godina, na osnovu Rezolucije 1244, i da smo mi tada dobili jedan dokument koji je sjajan kao osnova za konačni dogovor između Srbije i Kosova. A ne između Beograda i Prištine, jer ne pregovaraju gradonačelnici. I to je jedna iluzija. Narodu se servira obmana da ovi pregovori koji se vode su pregovori između Srbije i njene pokrajine. A nipošto između države Srbije i države Kosovo, koju država ne priznaje, ali mora sa njom da se dogovori", rekao je on.
Drašković je naglasio da Ahtisarijev dokument doveo do toga da su se kosovski Albanci prvo odrekli albanske zastave, države i himne.
"To je bio snažan pritisak Amerike. Odrekli su se svojih težnji da se ujedine sa Albanijom. Prihvatili su da na celoj teritoriji KiM srpski jezik i ćirilica budu ravnopravni sa albanskim pismom i jezikom. Da sva imovina svih crkava na KiM su svojina SPC sa sedištem u Beogradu. Da crkve i manastire na KiM obezbeđuje specijalna policijska jedinica čiji komandant mora biti Srbin. Da se na 40 crkava i manastira na KiM formiraju zaštićene zone koje Albanci ne smeju ni da se naseljavaju, ni da u njih zalaze. Formiran je lanac novih opštna sa nealbanskom većinom, garantovano samo Srbima najmanje 10 poslaničkih mandata i 2 ministarska mesta, kao i da imaju državljanstvo Srbije. Mnogo toga još se može postići u pregovorima, a onog trenutka kada KiM i Srbija uđu u EU, nikakve granice više neće biti", rekao je on.
Drašković nije hteo da se izjašnjava oko odlaska Borisa Miloševića u Knin na proslavu Oluje, rekavši da najbolje krajiški Srbi koji su ostali u Hrvatskoj treba da rade.
"Najveća nesreća koja ih je zadesila je što su 1991. godine dolazili u Beograd i od Miloševića tražili pomoć, i što su dozvolili da im režim u Beogradu određuje kako će se ponašati u tim surovim vremenima", rekao je Drašković.
On je dodao je da je na kraju, da bi se okončao rat, ponuđen plan Z4, gde su Srbi imali pravo na "državu u državi".
Drašković je podsetio da Tuđman nije hteo da prihvati taj plan, za koji je smatrao da je kapitulacija.
"Onda su mu održali jedna čas iz istorije, podsetili ga na genocid ustaša nad srpskim narodom i podsetili da je čvrsta odluka i Amerike i Rusije, Borisa Jeljcina, i Evrope da Srbi u Hrvatskoj moraju imati najveću moguću zaštitu i samoupravu", rekao je Drašković ali da su Srbi odbili ovaj plan u Kninu, iako
"Prema tome, kada govorimo o Oluji, ja mislim da od tih lidera krajiških Srba, Slobodana Miloševića i svite oko njega, nema zaslužnijih časnika hrvatske oluje nad Srbima", zaključio je Drašković.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
