Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, u intervjuu za Kurir najavljuje borbu protiv „gasne hobotnice“ - direktora javnih preduzeća koji, ne radeći svoj posao, sputavaju ovaj sektor, nanose mu štetu, a istovremeno pune svoje džepove.
Koji će biti vaši prvi koraci na mestu ministra rudarstva i energetike?
- Radimo, čini mi se danonoćno, analiziramo stanje, dogovaramo korake, a cilj je samo jedan - energetska bezbednost i napredak sektora koji znači i napredak privrede i bolji život za Srbiju. Mogućnosti su ogromne, nedovoljno iskorišćene, kao što su i kritične tačke i problemi prilično narasli, jer je energetika dugo bila prepuštena, opuštena i raspuštena. Naš cilj je da Srbija ima dovoljno energije i energenata, dobrog kvaliteta, ali i da bude regionalno energetsko čvorište i nezaobilazna ruta u prenosu energije i energenata. Za to su nam potrebni i Transbalkanski koridor, gasovodi Balkanski tok, ali i Niš-Dimitrovgrad, ulaganja u naftovode i produktovode. Uvodimo elektronske procedure, danas se gubi od pet meseci do dve godine za potvrde, prava i licence u resoru, otprilike za svaki dokument vam treba još najmanje 20 drugih... A to traži vreme, ali i pravi prostor za korupciju. E pa to ćemo da menjamo.
Niste pošteno ni seli u novu fotelju, a već su iskrsli problemi s direktorima JP. Gde je zaškripelo s Bajatovićem, a gde s Dukićem?
- Imena ovde nisu važna, važno je da ta preduzeća posluju pregledno, prave profit, da ne kasne s projektima koje realizuju. „Srbijagas“ kasni sa svojim obavezama u izgradnji deonice Turskog toka, gde nisu jasni ni postupci ni procedure, kao i u gasifikaciji Srbije. To nema veze niti s ličnim odnosima, partijskim, ili čak s odnosima s Rusijom, kako su to hteli lažno da prikažu. Neki direktori su izgleda umislili da su nekakvi carevi i bogovi, a ne ljudi koji treba da sprovode politiku Vlade i da rade za građane ove zemlje. Nisu potrebni Srbiji, ponavljam, kupljeni direktori platama i apanažama. Oni ne mogu doprineti uspešnosti firme nikada.
Izneli ste ozbiljne optužbe na račun Dukića, direktora „Transportgasa“ - da je ucenjen ili kupljen direktorskom pozicijom i apanažama koje se mere u hiljadama evra. Ko to Dukića ucenjuje ili čašćava?
- „Srbijagas“ ima 14 povezanih preduzeća, od kojih u četiri ima vlasništvo od 100 odsto. A direktor „Srbijagasa“ Bajatović, valjda Supermen, u gotovo svakom od tih 14 preduzeća sam je sebe postavio ili za direktora, ili za predsednika Nadzornog odbora. I ne samo sebe već i svoju grupicu koja „drži“ „Srbijagas“. Osim direktora „Transportgasa“ Stevana Dukića, to je slučaj i sa zamenicom generalnog direktora „Srbijagasa“ Blaženkom Mandić, izvršnim direktorima Jovicom Budimirom i Milanom Đukićem... Neki od njih su u ovim preduzećima zaposlili čak i svoje žene, muževe, da ne nabrajam ostale. Ovi ljudi primaju direktorske plate u „Srbijagasu“, a u isto vreme i apanaže u iznosu od 5.000 do više od 20.000 evra mesečno, što je od 10 do 40 puta više od prosečne plate u Srbiji i pokušavaju da svoje poslove sakriju od ministarstva, kao da je reč o njihovim privatnim, a ne o državnim preduzećima. I tako godinama.
Zaslužuju li direktori JP svojim zalaganjem visoke plate koje imaju?
- Jasno je da broj funkcija i visina zarada ljudi koji su deo ove „gasne hobotnice“, koja sputava razvoj ovog sektora, nemaju nikakve veze s njihovim znajem, radom i zalaganjem, već s činjenicom da je u „Srbijagasu“ razvoj zaustavljen, zbog čega, na primer, ni preduzeće koje se bavi transportom gasa nema ni licencu za obavljanje te delatnosti, i da ljudi koji treba da zastupaju interese države štite privatne interese direktora „Srbijagasa“. Kad ti direktori budu vodili svoje privatne firme, mogu da rade šta hoće, tu nek im kasne projekti, nek imaju nepregledno poslovanje, nek rekonstruišu poslovne zgrade kao da grade spejs-šatl, njihova stvar. Ovde to ne može, jer je svaki metar kubni gasa, ali i svaka stolica na kojoj sede, stolica građana Srbije. Ministarstvo je, inače, podnelo i krivične prijave protiv čelnih ljudi „Srbijagasa“, „Transportgasa“, „Distribucijagasa“, D. O. O. „Gas“ Bečej, jer nisu izabrali svoje organe upravljanja u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, što, samim tim, postavlja pitanje i zakonitosti dokumenata koje su potpisivali.
Najavili ste reformu „Srbijagasa“. Verujete li da vam se Bajatović neće usprotiviti u tom naumu? Da li on zaslužuje primanja od oko 10.000 evra?
- Za početak, njegova primanja su mnogo, mnogo, mnogo viša od 10.000 evra, i to samo u jednom povezanom preduzeću, a gde su druga. Svaki evro koji su uzeli, a nisu ga zaradili u povezanim preduzećima, jeste šteta koju ti direktori čine svakom građaninu ove zemlje, od kafe-kuvarice, koja prima 20.000 dinara mesečno, do inženjera i profesora Univerziteta. Ja to neću ni da gledam, ni da dozvolim, boriću se. Predložiću i kadrovske promene, a na Vladi je da donese odluku o izboru direktora. Da li će nekom direktoru da se svidi moj predlog, mene zaista ne zanima, ja ne odgovaram direktorima preduzeća, već građanima Srbije i predsedniku.
O HAPŠENOM SARADNIKU Nema dokaza da je Poledica kriv
Tužilaštvo je podnelo optužni predlog protiv Miodraga Poledice zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi s javnim nabavkama. Zašto ste čoveka, koji se sumnjiči za malverzacije s javnim nabavkama, poveli sa sobom u drugi resor?
- Zakonik o krivičnom postupku jasno kaže da postoji pretpostavka nevinosti - da se svako smatra nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Prema zakonu, državni organi, kao i mediji, dužni su da se toga pridržavaju. Rekla da sam već mnogo puta da nemam razloga da pomislim da je moj državni sekretar uradio nešto protivzakonito i nisam u međuvremenu saznala ni za jedan dokaz koji bi me naterao da promenim to mišljenje.
Kurir.rs, Katarina Blagović
NE PROPUSTITE
