Dobri odnosi sa Srbijom, kao i podrška na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, i dalje predstavljaju visok prioritet austrijske savezne vlade, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir kancelar Austrije Sebastijan Kurc. On odbacuje tvrdnje da je Unija trenutno u nekoj vrsti krize, ističući pritom i da ne podržava stav pojedinih članica da treba stati s daljim proširenjem.
Otvoreno pohvaljuje ekonomske reforme koje je naša država, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, sprovela prethodnih godina, ali istovremeno poručuje i da bez napretka u oblastima vladavine prava, pravosuđa, slobode medija ili borbe protiv korupcije neće biti otvaranja novih poglavlja u pregovorima o pristupu Srbije Evropskoj uniji.
Kada je reč o koronavirusu, naš sagovornik je optimista - smatra da će se svet na leto vratiti svojoj uobičajenoj normalnosti.
Da krenemo od teme koja je gotovo godinu dana najaktuelnija u celom svetu - pandemija koronavirusa. Koliko se svet promenio tokom ove pandemije?
- Pandemija koronavirusa je u poslednjih godinu dana u velikoj meri promenila svet i sve nas stavila pred ogromne izazove. Trenutno se borimo protiv širenja virusa kako bismo spasli živote i sprečili preopterećenje sistema zdravstvene zaštite. U isto vreme, podržavamo ekonomiju koliko god je to moguće kako bismo zadržali radna mesta.
Mnoge zemlje, uključujući Austriju, preduzele su oštre mere - zatvaranje, karantin, ograničenje kretanja...
- Morali smo da donesemo odluke koje niko nije želeo, ali ne zatvaramo čitave privredne grane iz zabave, niti odraslim ljudima određujemo pravila za njihov privatni život.
Da li je vakcina konačno svetlo na kraju tunela? Da li će ona svet ponovo učiniti „normalnim“?
- Svakom vakcinacijom i porastom temperature za korak smo bliži normalnosti. Na leto će doći do toga da ćemo se vratiti svojoj uobičajenoj normalnosti. Takođe, vakcinama ćemo podržati zemlje zapadnog Balkana.
Kako vam zvuči termin „nova normalnost“, kojom se opisuje ono u čemu svet živi poslednjih meseci?
- Pandemija se u talasima preliva na sve zemlje. Nakon popuštanja opet slede propisi, poput harmonike.
Sumorne su prognoze za svetsku ekonomiju, brojni stručnjaci kažu da će oporavak posle pandemije ići vrlo sporo, a ima i ocena da nas čeka kriza gora nego ona iz 2008. godine. Šta kažete na to?
- Činimo sve što je u našoj moći da preduzetnicima pružimo najbolju moguću podršku uz dobru ekonomsku pomoć i skraćeno radno vreme. Cilj nam je da zadržimo radna mesta. Stručnjaci očekuju da će ekonomija ponovo porasti ove godine, uglavnom zato što ćemo vakcinacijom presudno napredovati.
Generalno, da li je EU u nekoj vrsti krize?
- Ne delim ovu procenu jer je EU, nakon početnih problema, pronašla zajedničke odgovore na pandemiju, na primer zajedničkom nabavkom vakcina.
Neke od vodećih članica EU su otvoreno protiv daljeg proširenja Unije. Da li i vi delite takav stav?
- Austrija će nastaviti da radi na proširenju EU na zapadnom Balkanu. EU neće biti potpuna dok joj ne pristupi ceo zapadni Balkan.
S druge strane, činjenica je da Rusija i Kina pojačavaju prisustvo u ovom regionu. Da li Evropska unija može na to da gleda blagonaklono?
- EU je ubedljivo najvažniji trgovinski i ekonomski partner svih zemalja zapadnog Balkana. Izgledi za pristupanje EU glavni su katalizator reformi i rešavanja bilateralnih problema. Sve dok EU nastavlja da pokazuje snagu na zapadnom Balkanu i ne ostavlja vakuum, gledam na to s određenom vedrinom.
U pogledu reformi, šta zamerate Srbiji, a šta možete pohvaliti?
- Mislim da Srbiji ovde nije potreban nikakav savet sa strane. Na Vladi Srbije je da odredi reformske prioritete. Kao zemlja koja već duže vreme aktivno podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji, pozdravljamo činjenicu da su i predsednik Vučić i premijerka Brnabić potvrdili strateški prioritet pristupanja EU. Srbija je pod vođstvom predsednika Vučića u prošlosti izvršila važne i hrabre reforme u ekonomiji i državnom budžetu i pokazala da su hrabre reforme moguće. Srbija upravo sada od toga ima koristi u borbi protiv ekonomskih posledica pandemije kovida. Međutim, Srbiji mora biti jasno da su napredak u oblastima vladavine prava, pravosuđa, slobode medija ili borbe protiv korupcije u pregovorima o proširenju EU od suštinske važnosti. Bez opipljivih reformi u ovim oblastima, ne očekujem da će bilo kakav konsenzus unutar EU otvoriti dalja pregovaračka poglavlja. Ovde su očekivanja jasna. Austrija će u ovome i dalje aktivno podržavati Srbiju, jer je naš interes da Srbiju uvedemo u EU kao snažnu članicu. Za to postoje precizni kriterijumi koje će i Srbija morati da ispuni. Proširenje EU je u strateškom interesu Unije.
Prema vašoj oceni, kako se EU pokazala kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine o Kosovu?
- Bez posredovanja EU, do briselskih sporazuma verovatno ne bi došlo. Dakle, ovde imamo dobre rezultate. EU i dalje ima presudnu pregovaračku ulogu u dijalogu. Ovaj zadatak je EU poverila Miroslavu Lajčaku, vrlo iskusnom diplomati, koji uživa punu podršku Unije i Austrije. Na kraju, međutim, potrebni su politička volja i hrabrost Beograda i Prištine, bez kojih to neće uspeti. Takođe je potrebna podrška međunarodne zajednice, posebno bliska saradnja sa SAD.
Prištinska strana, međutim, gotovo da ne poštuje ugovoreno. Na primer, Briselski sporazum je mrtvo slovo na papiru, Zajednica srpskih opština (ZSO) godinama se ne formira...
- Jasno je da obe strane moraju sprovesti svoje obaveze iz Briselskog sporazuma. Tamo gde postoje otvorene tačke, mi na odgovarajući način zahtevamo njihovo sprovođenje. Ključno je da se dijalog ozbiljno nastavi, da se izgradi međusobno poverenje, da se pogled usmeri ka zajedničkoj evropskoj budućnosti. Sve strane će imati koristi od toga.
Da li se Srbiji priznanje Kosova može postaviti kao uslov za članstvo u EU?
- Tokom poslednje posete Beogradu, pre dve godine, rekao sam da Srbija mora biti svesna da neće biti pristupanja EU bez normalizacije odnosa Beograda s Prištinom. Prvenstveno je na obe strane da se dogovore o trajnoj, sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. To mora doprineti održivoj stabilnosti u regionu.
Kako vam danas, trinaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, izgleda Kosovo?
- Austrija ima odlične bilateralne odnose s Kosovom. S našim kontingentom trupa za Kfor, brojčano najvećim razmeštajem austrijskih oružanih snaga u inostranstvu, dajemo važan doprinos bezbednosti i stabilnosti Kosova i čitavog regiona. Austrijska ekonomija je jedan od najvećih investitora. Kao i svi mi, i Kosovo se suočava sa posebno velikim izazovima s obzirom na globalnu pandemiju i ekonomske posledice. Stoga je važno da se politička stabilnost brzo uspostavi nakon predstojećih izbora. Ovo će biti važno i za dijalog Beograda i Prištine.
Da li planirate skoriju posetu Beogradu?
- Lično bih se veoma radovao poseti Srbiji i, naročito, Beogradu. Beograd je fascinantna, pulsirajuća evropska metropola, koja odiše velikom energijom. Zbog pandemije kovida planiranje putovanja je veoma teško, pa trenutno ne postoji određeni datum posete.
Koliko ste zadovoljni saradnjom s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?
- Predsednika Vučića poznajem lično već dugo i cenim činjenicu da godinama blisko sarađujemo. Drago mi je što smo zajedno uspeli da kontinuirano unapređujemo naše bilateralne odnose, koji su danas odličnog kvaliteta i zasnovani na uzajamnom poštovanju. Imamo vrlo jake ekonomske odnose i interes je da ih dalje intenziviramo. Jedna od najvažnijih veza između naših zemalja su naši građani, posebno velika srpska zajednica u Austriji, što zaista cenim.
BEČ NAKON NEDAVNOG NAPADA
Nećemo živeti u strahu
Koliko se Beč promenio nakon nedavnog terorističkog napada u kojem su ubijene četiri osobe i napadač?
- U gnusnom terorističkom napadu ubijeno je četvoro nevinih ljudi, a mnogo više ranjeno. To nije bio napad samo na ove nevine ljude već na sve nas, na naš evropski način života i na naše slobodno društvo. Naša reakcija je jasna: nećemo živeti u strahu, nećemo promeniti način života. Ali ćemo se svim sredstvima boriti protiv terorizma, ekstremizma i ideologije koja se iza toga krije, kao i političkog islama. Islamska država je od vojnog poraza u Siriji, Iraku i Libiji pronašla nove borce i pristalice u Evropi. Protiv njih se moramo zajedno boriti.
O MIGRANTSKOM PITANJU
Ilegalne migrante vratiti natrag
Migrantsko pitanje je i dalje otvoreno. Koliko ste zadovoljni odnosom EU prema ovom pitanju?
- Mi, a ne krijumčari, treba da odlučujemo o tome ko dolazi u EU. Zbog toga moramo napokon pravilno osigurati svoje spoljne granice, zaustaviti ilegalne migrante na spoljnoj granici i odatle ih poslati nazad u zemlje porekla ili sigurne treće zemlje.
Kurir.rs/ Boban Karović Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
