Svojim postupanjem Marinika i njeni šefovi su ovu delikatnu temu sveli na nivo političkog prepucavanja, a dok se optuženi političari i oni iz opozicije "kolju" ko je u pravu i ko je šta radio, ispaštaju samo oni kojima je pomoć najpotrebnija - žrtve seksualnog zlostavljanja.
Zato pitamo Mariniku Tepić: Zašto to radite kad ne pomažete žrtvama?
Ali krenimo redom. Tepićeva je prvo izašla u javnost sa pričom da se žene u Jagodini, a koje su zaposlene u javnoj upravi, ucenjuju "druženjima" sa lokalnim moćnicima ukoliko žele da zadrže svoje radno mesto. Ubrzo zatim, najbliža saradnica lidera SSP Dragana Đilasa izlazi u javnost sa pričom da se na privatnim proslavama Dragana Markovića Palme, predsednika Jedinstvene Srbije i narodnog poslanika, podvode devojke, uključujući i devojčice od 16, 17 godina starosti.
Priču je potkrepila snimkom svedoka (zamagljen lik) koji priča da je prisustvovao proslavama u hotelu u Končarevu (rodno selo Markovića), a na kojima su devojčice "zabavljale" goste. Posebno strašan deo ovog svedočenja je priča o uplakanoj devojčici koju su hostese sprovele do Markovićeve sobe iznad Palma plus televizije, a gde ju je on čekao go na krevetu.
Potom je na scenu stupio Marković - taj navodni svedok je član SSP i u prilog svojoj tezi podelio je njegove slike na kojima je uz Đilasa u istom džemperu koji je nosio i prilikom snimanja navedenog svedočenja. Činjenicu da je svedok član SSP Marinika Tepić nijednog trenutka nije pomenula. I tu je priča, ukoliko se pokaže kao tačna, možda najstrašnija od svih koje smo čuli na temu seksualnog maltretiranja od strane lokalnih moćnika, prebačena na teren dnevne politike.
Kada se očekivalo da Tepićeva ponudi nove dokaze, da predstavi žrtvu navodnog zlostavljanja, ona je jutros još jednom u javnost izašla sa iskazom neimenovanog svedoka, koji je takođe govorio o navodnim bahanalijama koje su se dešavale na slavljima i putovanjima koja je organizovao Palma.
Važno je konstatovati da su ovi ljudi bili prisutni na tim događanjima, ali nisu žrtve zlostavljanja. Važno je da takvi ljudi progovore, a isto tako važno da objasne zašto su tako dugo ćutali. Jer najvažnije od svega je da svi zajedno stvorimo atmosferu da se žrtve ohrabre da prijave nasilje, jer bez njih kao svedoka slučaj neće dobiti kvalitetan epilog.
Važno je i postaviti pitanje zašto ovi svedoci, ne umanjujući njihovu hrabrost, nisu se sa svojim saznanjima obratili državnim institucijama ili bilo kom mediju kom veruju, već Mariniki Tepić. Zašto baš njoj? To baca sumnju na celi slučaj, jer posebno je pitanje koliko se može verovati Mariniki Tepić. Koliko je ono što ona govori pouzdano.
Podsetimo se samo dva slučaja u kome su se ozbiljne optužbe koje je prethodno iznela u javnost pokazale kao potpuno neosnovane - Marinika je praktično izmislila da u kokošinjcima u Moroviću vojska gaji marihuanu, a njene priče o izvozu oružja su se takođe pokazale kao netačne.
I tu opet dolazimo na teren dnevne politike. Dok se političari prepucavaju, ispaštaju žrtve, a institucije se ometaju u radu. Sve i da neko ima sumnju da li bi nadležni mogli da se izbore sa ovakvim zalogajem, posle slučajeva Miroslava Aleksića i Branislava Lečića, stvari su mnogo jasnije. Institucije odmah reaguju, žrtve su zaštićene i procesi se ne odugovlače. Umesto da se Tepićeva skloni i pusti nadležne da rade svoj posao, jurnjavom za jeftinim političkim poenima ometa proces koji je već dobio svoj tok. Sramota je da neko na ovakvim slučajevima želi političku korist.
Pored ometanja nadležnih, tu je još jedan, možda i strašniji aspekt - time što Tepićeva ovu priču koristi za obračun sa političkim protivnicima, žrtve se obeshrabruju da prijave seksualno nasilje jer im se šalje poruka da će njihova trauma biti zlouptrebljena zarad političkih poena, a to je linija koju niko sebi ne sme da dopusti da pređe, pa makar to bila i Marinika Tepić.
NE PROPUSTITE
