Najnovije vesti

Sećanje na žrtve Oluje u Busijama
00:07

Sećanje na žrtve Oluje u Busijama

dan sećanja na stradale i prognane 1995.

VUČIĆ PRED 15.000 LJUDI U BUSIJAMA: Srbija je majka, a ne maćeha! Srbija pamti! Oluja i Bljesak se neće ponoviti

Politika
22:06h

Centralni skup povodom 26. godišnjice progona i stradanja Srba u hrvatskoj akciji "Oluja", održan je večeras se u naselju Busije kod Beograda, u kojem uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Danu sećanja na sve stradale i prognane Srbe u "Oluji" prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je stigao nešto pre 20 sati. Dočekan je gromoglasnim aplauzom.

Predsednik Vučić se prisutnima obratio rečima:

"Danas, kada ponovo podsećamo sebe, osmi put, na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo".

"Govorimo o našem identitetu, u koji su, zauvek, ugrađene kolone na traktorima, zbegovi, ubistva na Petrovačkoj cesti, i nečija jasna namera da Srba u Hrvatskoj više nema".

"Govorimo o onom identitetu, u koji su ugrađeni, večno, i Jasenovac, Jadovno, svaka jama, svaki malj i svaka kama koji su bili posledice iste te politike, istrebljenja Srba, nekih pedeset godina ranije".

"Naučili smo zahvaljujući istoriji koju smo zapamtili, ugradili je u sebe, da se ona, kako je rekao jedan veliki pisac, možda ne ponavlja, ali se svakako rimuje".

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

"I danas obeležavamo jedno od njenih rimovanja, ono u kojem se, posle pola veka, reč malj rimovala sa rečju metak, i reč kama, sa rečju bomba, i reč istrebljenje, sa rečju proterivanje. Obeležavamo rimovanje reči dr Puka, ustaškog ministra pravde, koji je u julu 1941. godine Srbima poručio: "Ili se uklonite milom iz naše domovine, ili ćemo vas iseliti silom", sa rečima dr Tuđmana, iz jula 1995. godine: 'Srbe treba tako snažno udariti da praktično nestanu".

"I jesu, Srbi iz Hrvatske, bar iz njihovog ugla, gotovo i praktično nestali".

"Iseljeni su, prognani, oterani, da ne pričamo o masovnom pokrštavanju i fizičkom istrebljenu tokom Drugog svetskog rata. Republika Hrvatska ovaj datum naziva i proslavlja kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Pobede nad kim? Nad dobrim i skromnim ljudima, nad građanima Knina, Otočca, Gračaca, Korenice, Obrovca, Vojnića, Petrinje, Vrginmosta, Dvora, Plaškog i Slunja i nad čestitim domaćinima i zemljoradnicima u selima Like, Dalmacije, Banije i Korduna. Svakako nije ni ona na koju je mislio Nikola Tesla kome su ustaše ubile devedesetjednog člana porodice, od čega je njih 14 zaklano u Jasenovcu, a njegov spomenik u Gospiću raznet eksplozivom 1992. godine".

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

"Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih".

"Nikada nećemo zaboraviti nepregledne kolone traktora koje voze dečaci jedva izbegli metku, bombi ili kami. Ikone našeg sećanja i večni temelji našeg identiteta su majke koje privijaju svoje bebe, svoje srpske bebe na grudi i unezvereno se osvrću u strahu da horde progonitelja ponovo odnekud ne iskrsnu i dovrše svoj davno isplanirani krvavi posao. Žive su slike sirotinjskog pokućstva na traktorskim prikolicama i ikone krsnih slava ušuškane najlonima i ponjavama da se ne oštete u zbegu. Tako su, kao i uvek kroz istoriju, sa nama putovali Sveti Jovan i Sveti Nikola, Bogorodica i arhangeli, naši nebeski zaštitinici".

"Svet i međuanarodna 'pravda' rekli su svoje, rekao je Vučić i podsetio na sramne presude Haškog tribunala kojim su oslobođeni Markač i Gotovina".

"Haški tribunal je 2011. godine proglasio hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača krivim za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je predvodio Franjo Tuđman. Gotovina je osuđen na 24 godine zatvora a Markač na 18 godina za krivična dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovečna dela i okrutno postupanje. Svega godinu dana kasnije, Žalbeno veće tribunala oslobodilo ih je svih optužbi. Toliko o međunarodnoj pravdi".

"Mi nikada nećemo dobiti priznanje sveta za naše žrtve. Nikada niko neće zakukati i zaplakati za srpskom decom", rekao je Vučić i podsetio na zločin na Petrovačkoj cesti.

Vučić je rekao da dok je predsednik Srbije neće da se izvinjava onima koji su ubijali stotine hiljada Srba.

"Neću da gazim po ubijenim Srbima, po Krajišnicima koji su stradali samo zato što su Srbi".

"Nikada se kao danas nije prekrajala istorija, ali nikada više neće biti nove 'Oluje' ni 'Bljeska".

"Istina je jedini temelj na kome se može graditi budućnost. Nažalost, svedoci smo udaljavanja od nepobitnih istina. Nikada se kao danas nije prekrajala istorija".

"Danas oplakujemo sve naše stradalnike onako kako je to u pesmi („Moja Otadžbina“) opevao veliki Aleksa Šantić:

"Ne plačem samo s bolom svoga srca

rad zemlje ove uboge i gole,

Mene sve rane moga roda bole,

I moja duša s njim pati i grca".

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

"I zato, danas, hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo".

"Drugačije, ni sebi, ni bilo kome drugom ne mogu da objasnim ono što se dogodilo Ljubanu Jednaku, Srbinu iz Gline. Čoveku koji je, krajem jula, početkom avgusta 1941. godine, bio jedan od gotovo dve hiljade Srba naguranih u glinsku crkvu. Čoveku koji je bio učesnik, bolje reći, objekt, đavolskog cerimonijala tokom kojeg su, na svetom tlu, ustaše ljude najpre klale, a onda terale da pevaju. Čoveku koji je uspeo da legne među već zaklane, kako i sam ne bi bio zaklan, koji je ležao u krvi, preko kojeg su bacali zaklane, da bi on da sve njih, pa i njega, ubacili u kamione, i zatim, iz kamiona, u jamu. Jedini preživeli masakra u glinskoj crkvi, epskog u svojoj monstruoznosti, bestijalnosti i grozoti, posle rata je nastavio da živi u Glini, sve do avgusta 1995. godine, kada mu je jedan komšija rekao: 'Bježi LJubane, tebi će kožu sa leđa da oderu, jer si živ ostao'. I Ljuban je ostavio dve kuće, sve što je imao, ušao u traktor i sa ženom i ćerkom postao deo ogromne kolone, u četiri reda, koja je gonjena ka Srbiji. Dve godine kasnije, u Srbiji, Ljuban Jednak je umro. I Srbija je to prećutala".

"I dan danas, sramota me je zbog toga. Sramota me je one Srbije, pune velikih reči, a koja jedno malo delo nije umela da uradi. Da kaže, sebi, i svetu, da je umro Ljuban Jednak, svedok dva pogroma, dvostruka žrtva iste sumanute politike krvi i tla, i da tog junaka, tog tihog heroja, koji, ni posle svega, za mržnju nije znao, sahrani onako kako dolikuje, ljudski, uz sve počasti, a i to bi, verujte mi, bilo malo. Naš identitet je tada sahranjen sa njim, i to po ko zna koji put, našim besramnim zaboravom".

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

"Nikada više, to ne sme da se ponovi. Nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom, nečim što nije bio samo sunovrat neke bolesne politike, nego sunovrat svake ljudskosti, posle kojeg nije ostala samo Hrvatska bez Srba, nego, ubeđen sam u to, i svaki normalan čovek u njoj, bez velikog dela svoje duše".

"Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, ne samo prema LJubanu kojeg dva puta nisu ubile ustaše, ali jeste naš zaborav, nego je zločin i prema nama samima, prema svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i prema njenoj budućnosti".

"U zaboravu, ljudi žive pognuti, plašeći se i sebe i drugih. I tek kada počnu da pamte, mogu i da se usprave, mogu da se otvore, da razumeju, mogu da žive i sa sobom i sa drugima, bez zazora i sumnje".

"Mogu i da oproste, samo ako pamte, pošto u zaboravu nema oproštaja, ni sebi, ni drugima. U njemu se, u mraku, krije osveta, potreba da se sve naplati i nastavi taj začarani krug u kojem smo toliko dugo živeli".

"Zaborav nas jednom rečju, poništava, briše nas i iz istorije i iz sadašnjosti, oduzima nam pravo na svako sutra".

"I Srbija, ova Srbija, koja je jasno rekla da više neće biti Oluja, ova Srbija, koja je posle svega ustala, Srbija koja je našla snagu da raste, da jača, bude poštovana, Srbija koja ponovo ima dostojanstvo - ta Srbija će, i to je moj zavet, ostati Srbija koja pamti".

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

"I biće tu, da ispuni svoj dug prema LJubanu, prema svakoj žrtvi, prema ljudima iz kolona, prema ubijenima, prognanima, i prema sopstvenom sećanju, prema svom identitetu".

"Biće tu, za svoj narod, za njegov jezik, kulturu, veru, tradiciju, jer ne postoji narod koji na to nema pravo, i biće tu da svima, s ponosom pokaže i to svoje lice, lice Ljubana Jednaka, čisto i svetlo, lice bez trunke mržnje, lice koje više niko ne može da izbriše, jer smo mi, zahvaljujući njemu, izbrisali zaborav".

"Bogu hvala, svi koji su prognani iz Knina, iz Sarajeva i sa dela Srbije - Kosova i Metohije našli su su spas i perspektivu u Srbiji. Stasala je ovde generacija dece iz izbegličkih kolona koja danas pronosi slavu svoga naroda u nauci, u kulturi, u sportu pa i u politici. Oni su najbolji lekari, sportisti, političari. Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja. Uradili smo sve ono što je decenijama zapostavljano: podigli smo spomenike svome rodonačelniku Stefanu Nemanji, pa Despotu Stefanu, Kralju Petru Prvom, Gavrilu Principu, Milanu Tepiću i našim junacima sa Košara. Izgrađen je i izrađen Hram Svetog Save. Snimljen je film „Dara iz Jasenovca“. U poslednje tri godine snimili smo više filmova o Prvom svetskom ratu, nego u prethodnih 60 godina".

Vučić se posebno zahvalio prisutnim Srbima iz Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije na tome što se ne stide da kažu ko su.

"Današnja Srbija može da se pohvali i najvećim ekonomskim rastom u regionu. Zato smo pružili ruku partnerstva i saradnje svima koji shvataju da ovaj prostor ima nedeljivu sudbinu. Sasvim je jasno da će prošlost još dugo svako tumačiti na svoj način, ali život se ne može zaustaviti. Srbija je ponosna na svoju istoriju ali i na projekte koji joj osiguravaju uspešnu budućnost i omogućavaju da bude pouzdani zaštitnik srpskog naroda, da se nigde i nikada ne ponove pogromi i egzodusi, „Oluje“ i „Bljeskovi“. Snažna Srbija postala je gospodar svoje sudbine"!

"Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet"!

"Neka je večna slava svim žrtvama svih pogroma i oluja.

Srbija je majka, a ne maćeha.

Srbija pamti.

Živela Srbija"!

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

Sužbu je održao patrijarh Porfirije.

Busije, Oluja
foto: Printscreen/Alo

"Sabrali smo se ovde u ime Božje, da se pomolimo Isusu Hristu da u svoje naručje primi sve nevino nastradale u avgustu 1995. godine, i ne samo tada, nego i pre toga, još od zadarske Kristalne noći", poručio je patrijarh Porfirije.

Porfirije je podsetio i na ustaške zločine iz Drugog svetskog rata, od Gline do Jasenovca. Patrijarh je podsetio i na reči svetog Vukašina iz Klepaca: "Samo ti dijete radi svoj posao", te objasnio da je to paradoksalni primer pobede žrtve.

On je rekao da je mnogo puta bio u Dalmaciji i da je zavoleo tu zemlju.

"Malo gde mi je nebo bilo blizu kao tamo", rekao je patrijarh.

On dodaje da je čovek poražen, a Bog izneveren, ukazujući na to koliko je Krajina danas pusta.

"Pitam se ko je dobitnik vašim progonom? Ostala je samo pusta i prazna zemlja. Zlo je upisalo samo još jedan dobitak".

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

On je rekao da se nadamo u pravdu Božiju kako bi se ispravila nepravda.

"Kada smo verni Bogu i crkvi Njegovoj, onda ćemo i pored svih poteškoća dati sve od sebe za izgradnju mira", rekao je patrijarh.

Patrijarh je podsetio i da su pred Bogom sve žrtve iste i da je potrebno da se molimo i za žrtve drugih naroda, a što će obradovati Hrista i sve naše preminule koji su sa njim.

"Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani", podsetio je patrijarh Porfirije na reči iz Biblije.

Posle intoniranja himni Srbije i Republike Srpske, na video bimu pušten je video sa strašnim slikama iz 1995, kao i svedočenjem jednog mališana. Potom je minutom ćutanja odata pošta svim žrtvama "Oluje".

Skupu prisustvuju i logoraši iz Drugog svetskog rata, među njima i Smilja Tišma, najstarija poslanica u srpskom parlamentu.

Okupljeni su videli i dramsku postavku u kojoj se sreću Dara iz Jasenovca i Dara iz "Oluje".

"Zlo kao da nema kraj", rekla je, između ostalog, Dara iz "Oluje".

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

Okupljenima se obratio i Milorad Dodik:

"Okupljeni osmi put da pamtimo šta se desilo našem narodu u zločinačkoj akciji Oluja, a ne samo da se sećamo. Ako se samo sećamo, to mi liči na ponekad. Zato da pamtimo stradanje biblijskih razmera".

"Naš narod je stradalnički. Slušam ovde reči Franje Tuđmana: 'Treba učiniti takav udarac da Srbi nestanu'. Da li bi ijedan srpski političar to mogao da izgovori?".

"Hrvati su bili podržani od američkih struktura. Dokaz da nisu uspeli smo mi ovde".

"Moj je savet da se okupimo oko politike predsednika Vučića da ne bismo završili u koloni koja ide u zaborav".

dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

Skupu su prisustvovali i ministri Vlade Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

Oluja, Busije
foto: Kurir

U Busijama su bili i lideri Srba u Republici Srpskoj Milorad Dodik i Željka Cvijanović, lideri Srba iz Crne Gore, vođe Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i predstavnici Srpske liste sa Kosova i Metohije.

U Busijama je bilo oko 15.000 ljudi.

Oluja, Busije
foto: Kurir
Oluja, Busije
foto: Kurir
Oluja, Busije
foto: Kurir
Busije, Oluja
foto: Kurir
dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen
dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen
dan sećanja na Oluju, Oluja
foto: Printscreen

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu. U toj akciji proterano je između 200.000 i 250.000 Srba, a ubijeno je ili nestalo više od 2.000 ljudi.

Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina.

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track