MARIJA MILOŠEVIĆ TRZALA NA MENE, A MIRA MI NABACIVALA SVOJU ĆERKU! Šok svedočenje eks predsednika! Borisav Jović OTKRIO PRED SMRT!

Marija Milošević, ćerka nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića, trzala je na mene, a njena majka Mira Marković, iako je to znala, nije ništa učinila da je odvrati, nego je čak želela i da posreduje u svemu!

Ovo je otkrio nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ i lider SPS Borisav Jović u svojoj memoarskoj knjizi "Na ivici provalije" (u izdanju "Službenog glasnika"), koja se u knjižarama pojavila ovih dana - baš kada je ovaj političar preminuo od koronavirusa.

Čudan razgovor na plaži

Jović je u knjizi do detalja opisao jedno letovanje u Kuparima 1989, na kojem su bile četiri porodice - Jovićeva, Miloševićeva, Veljka Kadijevića i Bogdana Trifunovića. Tada je, kaže, i upoznao Miru Marković. Prepričao je i njihov razgovor s plaže.

MILOŠEVIĆ SEBE VIDEO KAO MITSKU LIČNOST

Sloba imao falinke, mislio je da nikad neće izgubiti na izborima

Iako je imao ogromnu podršku građana, Slobodan Milošević je imao i mane, usled kojih je pravio greške koje su dovele do našeg političkog sukobljavanja i do mog uklanjanja iz politike, navodi Jović u knjizi. Dodaje da je Milošević bio specifična ličnost za saradnju: "S njim je trebalo umeti sarađivati ako se želi opstati u saradnji", te da je sebe video kao mitsku ličnost, sa tolikim večnim poverenjem građana da nikada ne može da izgubi na izborima.

- Pre svega, Milošević je imao veliku falinku da bi se uopšte bavio političkim radom, i to ne samo jednu. Imao je predubeđenje, lično verovanje da je toliko cenjen u narodu da će biti večno biran i da će večno pobeđivati. Druga velika falinka, koja je verovatno proizlazila iz prve, bila je sklonost da sam donosi odluke, bez konsultacije sa stvarno nadležnim organom, pa da, pošto je već doneo odluku, taj nadležni organ obaveštava o tome, sa očekivanjem bezrezervne podrške. Pošto je bio netolerantan za mišljenja suprotna svojim, a ulaženje u polemiku bilo mu je ispod dostojanstva, on je beležio i pamtio, pa je prvom prilikom odstranjivao neposlušne koji imaju svoje mišljenje. I, na kraju, treća falinka. Bio je ubeđen da celokupna podrška birača našoj partiji zavisi od njega, da su svi ostali u rukovodstvu partije tu zahvaljujući njemu, pa prema tome, može da ih smenjuje kako njemu odgovara, a odgovara mu poslušnost.

- Zabeležiću prvi i jedini razgovor koji sam imao sa njom u čitavom svom životu. Nikada nisam ni sanjao da je taj razgovor možda opredelio njen budući odnos prema meni, ali se ništa ne može isključiti. A proganjala me je dok me nije odstranila iz politike. Elem, u jednom trenutku ostali smo Mira i ja, sami, ležeći i sunčajući se na plaži, jedno pored drugog. Ostali su bili ili u vodi, ili malo udaljeni, tako da nisu mogli da učestvuju u našem razgovoru. U stvari, razgovora nije ni bilo, ležali smo i sunčali se ćuteći, kad je Mira započela čudan i neverovatan razgovor. Kaže da jedna ženska sa naše plaže trza na mene. Pogledam je, zamislim se, kako je to moguće i ko bi to mogao biti. Tu smo nas četvorica sa suprugama i sa decom. Nikoga više nema. Sve te žene, supruge, vrlo su ozbiljne i blesavo bi bilo išta i pomisliti. Oćutao sam minut-dva, pa je zapitao koja je to "ženska". Marija, odgovorila je bez stida. Marija je njena ćerka. Ja sam tada imao 61, a Marija 24 godine. Pa i ako je istina, valjda njena majka treba da je odvraća od takvog "trzanja", a ne da joj posreduje - otkrio je Jović u knjizi i dodao:

- Začuđen, zaćutao sam. Izbegavao sam bilo kakav razgovor. Ali Mira je nastavila.Predlaže da se porodično družimo. Da dolazimo jedni kod drugih. Valjda je sve to bilo u kontekstu pomenutog „trzanja“, da bi se, možda, i realizovalo.

Jović navodi da je Markovićki rekao da o porodičnim druženjima treba da odluči njegova supruga, kojoj je to, navodi, kasnije i spomenuo, ali je ona kategorički odbila, dodajući da je u tome bila u pravu.

IZNENADNI POZIV IZ MOSKVE

Mira: Ja sam se ofarbala u plavo, a kako ti izgledaš?

Jović se politički razišao s Miloševićem 1995. godine, prekinuli su kontakte, ali u knjizi otkriva to da ga je Mira Marković iznenada pozvala posle skoro 20 godina.

- Sredinom 2013. iznenada mi se javila iz Moskve, gde je pobegla od crvene poternice vlasti. Bez muža i bez dece. Pita me kako sada izgledam. Kažem joj: „Kako mi priliči u 86. godini.“ Ona se hvali da se ofarbala u plavo i da joj svi kažu da odlično izgleda i, još, da sam ja kod nje bolje prošao nego ona kod mene. Valjda u međusobnom ratovanju? Ako je ratovanja bilo, bilo je samo s njene strane. Ja u njemu nisam učestvovao - piše Jović u knjizi.

Ko Miri ugrozi vlast - ugrozio je svoj život

Inače, Jović u knjizi oštro kritikuje JUL, stranku Mire Marković, koju je, kako piše, osnovao Milošević, što mu je i lično priznao. Kaže da je Miloševiću uporno govorio da je glupost što je osnovao JUL, podseća da je ta stranka imala podršku oko jedan odsto birača, a da je dobila 30 odsto poslanika, ministara, ambasadora i sve drugo što je Markovićeva želela. JUL je, navodi, vodio hajku protiv SPS, na šta je Milošević ćutao, iako mu je Jović svakom prilikom sugerisao koliku štetu pravi Mirina stranka. Otkriva da je s Miloševićem - s kojim je blisko sarađivao od 1985. do 1995. godine - počeo najviše da se spori upravo kad je njegova supruga počela da se bavi politikom.

Takođe, otkriva i da mu Milošević nije dao da interveniše kad su iz JUL vređali SPS, a kao jedan od najupečatljivijih primera navodi nastup reditelja Ljubiše Ristića, tadašnjeg formalnog lidera JUL, koji je u udarnom terminu na RTS rekao da je „SPS podeljen na dva dela - pola je za JUL, a pola je za rat“.

Jović posebno ističe i to da su članovi JUL bili - dokazani lopovi.

- Na funkcije je dovela (Mira Marković) sve ovejane lopove, preko kojih je ne samo svoju porodicu uvukla u kriminal nego je obrukala i Miloševića - piše Jović, dok na drugom mestu u knjizi ističe:

- Uvek je sve moralo da bude kako Mira kaže, inače bi svako ko se suprotstavi leteo sa položaja. Postala je najomraženija žena u Srbiji. Kasniji događaji su pokazali da je bilo i više od toga. Ko se usudio da joj ugrozi vlast, ugrozio je svoj život.

MILOŠEVIĆEV POKUŠAJ DA 1991. SPASE JUGOSLAVIJU

Kadijeviću je Sloba rekao: „Samo kad bi smakao sto ljudi, sve bi bilo rešeno“

Borisav Jović piše u knjizi da je s Miloševićem početkom devedesetih više puta razgovarao o vojnom udaru kao, možda, jedinom rešenju za opstanak Jugoslavije. Podseća da je vojni vrh, posle zasedanja Vrhovne komande oružanih snaga 15. marta 1991, doneo odluku o vojnom udaru, iako od Predsedništva SFRJ nije dobio nikakvu saglasnost za povećanje broja vojnika, niti za podizanje borbene gotovosti, čak ni sa jakim obrazloženjem da treba da sprovedu u život već donetu odluku Predsedništva o nasilnom oduzimanju Hrvatima protivzakonito uvezenih 100.000 „kalašnjikova“.

- Milošević i ja smo pre pomenute sednice zajedno smatrali, pošto u Predsedništvu SFRJ nema sloge ni o čemu što bi vodilo opstanku Jugoslavije, da bi prepuštanje vlasti vojsci bio dobar način i neophodan potez za spas zemlje - otkriva Jović i dodaje da su se njih dvojica pomenutog dana srela sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu Veljkom Kadijevićem, načelnikom Generalštaba Blagojem Adžićem i zamenikom saveznog sekretara Stanom Brovetom, koji su ih pozvali da ih obaveste o odluci da izvrše vojni puč.

Jović im je, ipak, rekao da bi njihov poduhvat vodio u propast, pozvao ih je da odustanu, što su oni na kraju i učinili, „ali dok su se skanjerali, za nekoliko dana dogodile su se velike štete ratom u Sloveniji i nekim besmislenim akcijama Ante Markovića, koji se nametnuo da komanduje vojsci, iako mu Ustav nije davao takva prava“.

Jović navodi i da je Milošević samo nekoliko dana ranije rekao Kadijeviću: „Veljko, samo kad bi smakao sto ljudi koji rasturaju Jugoslaviju, sve bi bilo rešeno.“ Kaže da je to smatrao šalom, dok je Kadijević kasnije zapisao da je vojni puč od njega tražila Srbija.

- Jugoslovenska kriza se nije mogla rešiti vojnim udarom, to je sigurno. Vojni udar bi samo mogao povećati međunacionalne sukobe i ubrzati raspad zemlje i u suštini bi se pokazao kao prisiljavanje drugih naroda da žive sa nama, iako oni demokratskim putem dokazuju da to ne žele - zapisao je Jović.

SVAKE SUBOTE POKLON U KURIRU - KUVAR! TEMA NAREDNOG BROJA: U carstvu rajskog voća

Dnevne novine Kurir sutra svim čitaocima poklanjaju KUVAR. Tema narednog broja je: U carstvu rajskog voća. Sačuvajte paradajz za hladnije dane, rado će vam uzvratiti vitaminima i povratiti energiju.

Korak po korak: Čatni od paradajza sa ljutom papričicom. Čekaju vas recepti za ukusna jela kao što su: pečeno povrće u paradajz sosu, gurmanska salata, posni pasulj iz rerne, zeleni ajvar sa senfom, domaći kečap, tradicinalni pinđur, slatko od čeri paradajza, žele bomboni od šarenog paradajza i mnoga druga.

Kurir.rs / B.K.