LAŽIMA I SPINOVIMA OČAJNIČKI PRIZIVAJU NASILJE: Ako se zbog vaše bezobzirne kampanje nešto desi, VAŠE ĆE RUKE BITI KRVAVE

Ako je istorija učiteljica života, hajde da se podsetimo gradiva. Pred sam kraj 19. veka, SAD su nastojale da istisnu Španiju sa Kube. Razmenjivane su diplomatske note, bilo je i provokacija, ali se stvari nisu micale sa mrtve tačke. Onda se umešao Vilijam Randolf Herst, medijski tajkun. Njegovi listovi poveli su kampanju čije je osnovno obeležje bilo širenje lažnih vesti o stradanjima Amerikanaca od španske ruke na Kubi. Javnost u SAD bila je zgrožena „nasiljem španskih zlotvora“ i brutalnošću njenih oficira, pa su Herstovi zahtevi da se upotrebi vojska padali na plodno tle. U aprilu 1898. mornarica SAD blokirala je Kubu, čime je otpočeo Američko-španski rat…

Građani Srbije mesecima su izloženi kampanji kakvoj bi se divio i Herst. Mediji Junajted grupe Dragana Šolaka, televizije N1 i Nova, dnevnici Danas i Nova, i nedeljnik Radar, te njihovi portali, organizovano, planski i sistematski mesecima unazad truju javnost izmišljenim ili preuveličanim vestima o nasilju nad studentima u protestu i onima koji ih podržavaju od vlasti i njenih pristalica. Cilj im je da se aktuelna vlast, na prvom mestu predsednik države, satanizuje, da se društvo podeli na nepomirljive tabore, i da se stvori atmosfera u kojoj će napad na državu moći da bude predstavljen kao „spontana osveta građana“.

Jer oni samo u takvim, nestabilnim uslovima, kad su u državi tenzije povišene, mogu da opstanu, kao što se gnoj javlja na otvorenoj rani. Onog trenutka kad napetost prođe, oni će nestati poraženi.

Zato je njihova kampanja toliko grčevita, sveobuhvatna, bezobzirna. Oni igraju na sve ili ništa, pri čemu je njihovo ništa dalji razvoj Srbije i bolji život njenih građana, a njihovo sve – haos svih nas ostalih.

Otuda ih posledice njihovih laži i spinova ne zanimaju, iako bi – da od njih zavisi – krv odavno tekla našim ulicama. Ako im se nesreća koju prizivaju odazove, njihove će šake biti krvave. I ne samo šake, već ruke do lakata!

Oni su Dragan Šolak, njegova direktorka Aleksandra Subotić, i čelni ljudi N1 i Nove Igor Božić i Slobodan Georgijev, a primera njihovog nemoralnog i sa novinarstvom nespojivog delovanja, ima sijaset.

Efekat perja

Međusobna svađa pijanih studenata ispred beogradskog Pravnog fakulteta predstavljena je kao napad na visokoškolce koji su blokirali nastavu. Obračun grupe Roma koja je u Novom Sadu od pijanih studenata branila svoje male sunarodnike, predstavljen je kao politički obračun. Nasrtaj psihički labilne starije žene na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, prikazan je kao politički atentat naručen od vrha države. I najskoriji primer: incident na blokadi, kada su studenti skočili na auto koji je sporom vožnjom preko travnjaka pokušao da zaobiđe grupicu koja je blokirala kolovoz, na Šolakovim televizijama opisan je kao gaženje studenata, od kojih je jedan „leteo dva metra u vazduh“! Snimak sa lica mesta koji ovo demantuje, N1 i Nova su ignorisali, i to je njihova uobičajena praksa. Oni računaju da će ih činjenice uterati u laž, ali računaju na „efekat perja“ koje, kad se kao i lažna vest, jednom prospe, niko više neće moći da skupi.
Najbolji primer za takvo bezobzirno zanemarivanje istine je spinovanje priče o upotrebi „zvučnog topa“ 15. marta: na jednoj strani su saopštenja zvaničnih državnih organa, analize međunarodnih eksperata, i zdrav razum… na drugoj Šolakovi mediji sa pričom da je „Vučić pucao u narod“. N1 i Nova cinično računaju da to što „top“ niko nije video i nema pouzdanih dokaza da je korišćen, njihovu priču jednom delu javnosti čini još uverljivijom. Kao u slučaju „ravne Zemlje“ i ostalim teorijama zavere…

Dragan Šolak, Aleksandra Subotić, Igor Božić i Slobodan Georgijev u plasiranju laži zanemaruju i najosnovnije obzire koje im nameće ljudskost. Grubo, nehumano i sramno su iskoristili bol majke mladića stradalog u rušenju nadstrešnice u Novom Sadu i iskonstruisali aferu manipulacije njegovom fotografijom, bezobzirno je izlažući šoku i ponovljenom proživljavanju traume – u neuspelom pokušaju da oblate državni vrh.

Angažuju proverene sagovornike

Za ono što ne stignu sami, čelnici Junajted medija angažuju proverene sagovornike. Tako malo-malo pa vreme na televizijama i prostor u listovima dobije Jovo Bakić da krvoločnim pozivima na fizičku likvidaciju neistomišljenika podstakne i ohrabri mentalno nestabilnije pristalice opozicije da njegove reči sprovedu u delo. Drugi je Dragan Đilas, kojeg je Šolak proglasio za „lidera opozicije“. Njegov zadatak je opstrukcija rada parlamenta i drugih državnih institucija, i da u javnom prostoru održava prisutnom mrtvorođenu ideju o „prelaznoj vladi“, kojoj će on biti na čelu. Treći pulen Šolakovih medija je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, opoziciona zvezda u usponu. Ovaj profesor bez posebnog doprinosa nauci na rektorskom položaju ponašao se kao tipičan birokrata, a onda se u drugom delu studentskih protesta ispostavilo da se iza maske čoveka bez posebnih svojstava, neubedljivog i konfuznog u izrazu, skoro potuljenog, krije jedan od vatrenih podstrekača studentskih blokada Univerziteta. Svojim odbijanjem da se odazove pozivu na dijalog sa državom, te formiranjem komisija za ispitivanje studentskih zahteva čija je svrha bila produžavanje blokada institucije koju vodi, on je znatno uticao na održavanje i jačanje nestabilnosti u društvu. Ono što njegovom delovanju daje posebno negativan karakter je činjenica da je svesno žrtvovaao školsku godinu svih studenata Univerziteta, zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva. To ga je, takav rad i takav moral, kandidovalo za konkurenta Đilasu u nadmetanju za predsednika „prelazne vlade“. Koje, međutim neće biti.

Guranje građana u sukob

Jer ne može se vlada graditi na svesnom i hladnokrvnom guranju građana u međusobni sukob. Iz tla nađubrenog lažnim vestima koje nam plasiraju Dragan Šolak, Aleksandra Subotić, Igor Božić i Slobodan Georgijev ne može da nikne ništa drugo do otrovni korov.
A građani Srbije umeli su ranije i umeju i danas da ga prepoznaju.

NN