SINIŠA MALI ZA KURIR: Najvažnije je da rešimo ovu društvenu krizu, da se stvari vrate u normalu! NAJVIŠE MI JE ŽAO ŠTO SMO DOZVOLILI DA ISPAŠTAJU DECA U ŠKOLAMA

Srbija je ove nedelje dobila novu vladu. Ako su pojedina imena novih ministara izazvala iznenađenje u javnosti, ostanak Siniše Malog na mestu prvog potpredesnika i ministra finansija bio je očekivan. Stari ministar u novoj vladi u intervjuu za Kurir najavljuje da će najvažniji zadatak kabineta Đura Macuta biti uspostavljanje dijaloga i smanjivanje društvenih tenzija. Mali naglašava da njegova Srpska napredna stranka nema problem da se suoči s opozicijom na izborima, ali da je pogrešno da ulice i škole zamenjuju političku arenu.

I sastav vlade je prilično neočekivan. Da li je i za vas bio kada ste videli imena novih ministara? Da li vas je neko ime posebno iznenadilo?

- Svaki mandatar ima svoju viziju novog sastava kabineta premijera. Novi premijer Đuro Macut je osoba neprikosnovenog profesionalnog autoriteta, ime koje nosi ugled i stav i siguran sam da je sastav Vlade dobro promišljen. Daćemo sve od sebe da ovo bude Vlada koja je uspešna u svom radu, a za to je potrebno da svaki ministar u svom resoru pruži svoj maksimum. Tada rezultat nikada ne izostane. Ipak, za početak je najvažnije da rešimo ovu društvenu krizu i da se stvari vrate u normalu. Ako treba da imamo izbore, da se suočimo sa opozicijom, nemamo taj problem, ali hajde da se borimo u političkoj areni, a ne na ulicama i u školama.

Mnogo puta ste i sami upozoravali koliko blokade ugrožavaju našu ekonomiju. Kakve su nam javne finasije u trenutku kada blokade i protesti traju već punih pet meseci?

- Privreda svakako već oseća smanjenu potrošnju koja je prvi ekonomski efekat u svakoj građanskoj i političkoj krizi. Uzdržavanje od trošenja jer osećate nestabilost situacije se preliva dalje na ekonomske tokove, a na kraju taj začarani krug uvek platimo svi zajedno. Priliv u aprilu po osnovu domaćeg PDV-a nam je manji za 5,5 milijardi dinara od plana, odnosno za skoro 43 miliona evra. Dakle, ljudi manje troše. Da nam se ovako nešto desilo pre 12,13 godina, to bi bilo potpuno pokopavanje cele srpske ekonomije, jer smo bili pred bankrotom, bez novca na računu za isplatu penzija. Ipak, daćemo sve od sebe da očuvamo stabilnost srpskih javnih finansija jer smo je teškom mukom postigli. To znači da što pre moramo da se vratimo normalnom životu, da očuvamo ekonomske uspehe, nastavimo užurbano da se pripremamo za EXPO 2027 kada ćemo biti centar sveta, da nastavimo da otvaramo nova radna mesta i fabrike. U ovom trenutku na računu imamo 503,7 milijardi dinara, stabilni smo i sigurni i što se tiče nivoa javnog duga koji sada iznosi 43,9 odsto BDP-a. Uspeli smo da nezaposlenost, koja je bila problem broj jedan u Srbiji, spustimo na istorijski minimum i da privučemo rekordan nivo stranih direktnih investicija, koje su prošle godine dostigle 5,2 milijarde evra. Puno je posla iza svih ovih rezultata i oni ne smeju tek tako da se odbace. Moramo puno da radimo na njihovom održavanju, a mi smo odlučni da svake godine obaramo nove rekorde i postavljamo dalje ciljeve.

Srbija je u prethodnom periodu zaslužila investicioni kreditni rejting. Da li rizikujemo da ga izgubimo i šta bi to značilo?

- Srbija je prošle godine po prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting, i to od renomirane svetske rejting agencije S&P, i bio bi pravi presedan da to sada izgubimo. Nažalost, očekivali smo da naš rejting dostigne investicioni nivo i kod druge rejting agencije, međutim to se nije dogodilo upravo zbog ove društvene krize koju svi proživljavamo. Godinama smo radili na tome da steknemo ugled u svetskoj investicionoj javnosti, i bila bi prava šteta da se to sada izgubi. Samo da se razumemo - to nije nimalo lak posao, to su ozbiljni i kontinuirani razgovori koje vodimo sa investitorima već godinama unazad. Dakle, to se postepeno gradi. Ovo je za nas pitanje ekonomskog opstanka na izuzetno ekonomski i politički turbulentnoj svetskoj sceni.

Koliko ova društvena kriza i usporavanje razvoja utiče na pripremu EXPO 2027? Kako ste u tom delu zadovoljni tempom?

- Trenutno ne utiču, što ne znači da u budućnosti neće uticati, ako se ova situacija u društvu nastavi. Srbija je zemlja koja ne dobija često neke velike prilike, a sada smo upravo takvu priliku dobili. Zato bi bilo potpuno besmisleno da je ne iskoristimo. EXPO se trenutno održava u Japanu, koji će zato narednih šest meseci biti centar sveta, gde su se sjatili ljudi iz zemalja sa svih meridijana. To će biti Srbija 2027. godine, i zato toliko ozbiljno i posvećeno radimo na ovom projektu. Ne smemo da se igramo. Ja vrlo pomno pratim kako radove i dinamiku na gradilištu, tako i onaj organizacioni deo koji sprovodi preduzeće EXPO. To nije mali posao, ali ovo je šansa koju Srbija ne sme da propusti.

Kako gledate na odgovornost za trenutnu situaciju - ko je najodgovorniji za ovu krizu i nepostojanje dijaloga?

- Mislim da je već svima jasno da ovde postoji želja predstavnika bivšeg režima da se vrate na vlast, i to nasilno i bez izbora. Vidite da više niko ni ne priča o zahtevima, nego se svi bave prelaznom Vladom. I zato se dešavaju blokade, zloupotrebljavaju se deca u školama... To je nasilje koje ne prestaje mesecima unazad, koje se dešava svakog dana, u svakom mestu, u Narodnoj Skupštini, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu... Nijedan njihov skup nije prijavljen, onemogućavaju slobodno kretanje ljudi, studenti koji žele da uče ne mogu da uđu na svoje fakultete, neki su zabranili čak i profesorima da uđu na svoja radna mesta. Znači ako ne mislite isto, ne možete da učite, radite, da se krećete. Više puta smo pružili ruku za dijalog, oni dijalog odbijaju, interesuje ih samo prelazna vlada. I sve se vrti oko vlasti, tu imate i Dragana Đilasa, Lazovića, Aleksića, Miloša Jovanovića... Ne tako davno napravili su onoliki haos u skupštini da su ugrozili život nerođene bebe jedne poslanice. Ne samo da žele da Srbija stane, nego žele da Srbija nestane. Mi ćemo nastaviti da pokušavamo da uspostavimo dijalog, da se borimo za mir i stabilnost, da radnici idu na posao, za nove fabrike, nova radna mesta. Nema stajanja.

U čemu je pogrešila država, odnosno vlast?

- Najviše mi je žao što smo dozvolili da ispaštaju deca u osnovnim i srednjim školama. Fakulteti nisu obavezni, studenti su ipak malo stariji i mogu lakše da nadoknade propušteno, ali nismo smeli da dozvolimo ovakvo stanje u školama. Škole su ključne institucije za svakog mladog čoveka i nisu mesto za političku borbu.

Kakvo je interesovanje za stambene kredite za mlade?

- Čim je krenula prijava za jeftine stambene kredite odmah nam je bilo jasno da smo pogodili pravu meru, jer smo videli da postoji ogromno interesovanje mladih. Drago mi je što se uključilo dosta poslovnih banaka, pa je tako sada deo programa i Banca Intesa, NLB Komercijalna, OTP banka, AIK banka, Unicredit, a odnedavno i Rajfajzen banka i Erste banka. Naravno, programu se prva priključila banka Poštanska štedionica kao jedina državna banka, koja je do sad primila 2.400 prijava mladih. Ukoliko bude potrebno, sigurno da ćemo nastaviti sa ovim programom, tako da ljudi ne treba da brinu da će ostati bez ove vrste subvencije.