IPAK DOÐOSTE NA VRATA NENADLEŽNOG! Studenti blokaderi mesece tuge za žrtvama prodali za REM i PROGLAS vladu! Kako ste,deco, postali KOMESARI ZA STRANAČKE KVOTE?
Prilično je nezapaženo - neopravdano, kad se ima na umu količina gluposti u njemu - prošao nedavni komentar u Danasu autora Milojka Pantića da se "ponovo organizuje 15. mart", ali ovog puta drugačije, da se na skupu smeni Aleksandar Vučić.
Ne mnogo realnijih ideja ima sijaset, a sve odražavaju činjenicu da su studentski protesti u ćorsokaku i da niko blagog pojma nema šta i kako dalje. Školska godina za studente je propala, i niko od onih, od rektora pa naniže, koji su akademce ubeđivali da je "sve pod kontrolom", da će biti nadokađeno, sada se ne javlja da im kaže šta sad da rade, zašto su od novembra plaćali kirije beogradskim stanodavcima i da li da zadrže te sobe i stanove. O stipendijama, uslovima za domove i ostalom da i ne govorimo.
Kad se podvuče crta, konkurs za članove REM može se smatrati jedinim rezultatom polugodišnje buke i besa. I ko od toga može da ima korist? Samo Dragan Šolak, čiji je zahtev za preraspodelu nacionalnih frekvencija godinama jedina konstanta građanskih protesta.
Ono što bi prirodno bilo na početku: razlog za protest, ovih se sedmica i meseci traži naknadno. Tako su studenti pokušavali da se uključe u bojkot trgovinskih lanaca, zatim su malo ratovali protiv privatnih medija, sad su se setili Zakona o radu i Zakona o štrajku... Dubinu bezidejnosti možda najplastičnije pokazuje repriza bickilističkog pohoda na Strazbur, ovog puta trčanjem, iako se i prvi put sve završilo fijaskom. Kao da ih savetuje Milojko Pantić…
Do grla su u… vodi… i sad samo mašu rukicama da bi ostali na površini.
Onolika galama oko prelazne, ekspertske, rektorske ili kakve već vlade, činilo se da se Srbija umiriti neće ako Vladan Đokić ne postane premijer, i onda… cvrc! Lakoća s kojom se odustalo od te ideje je mera neozbiljnosti njenih inspiratora.
Kao kad desetomesečno dete odbaci zvečku da bi uzelo glodalicu za zubiće, sada su se mašili izbora.
Izbori su, naravno, u demokratskom društvu jedini izlaz iz političke krize, i u načelu im se nema šta zameriti. Ali studenti koji ih od pre neki dan gorljivo traže, duguju svojim potencijalnim glasačima odgovore na nekoliko pitanja, a najvažnije je svakako ono: šta se to promenilo (u društvu, u izbornim uslovima, u biračkim spiskovima, u medijima) u poslednjih petnaest dana a što je do sada predstvaljalo smetnju za izbore, pa vam izlazak na birališta sada odgovara? Pitamo jer ćemo možda glasati za vas, pa nas zanima koliko ste ozbiljni. Kad bi se zezali…
Kad bismo vas zezali, pitali bismo vas i kako ste to došli na vratanca nenadležnog da tražite raspisivanje izbora ("ultimativno tražite", inače ćete... šta?) uprkos odluci da ga bojkotujete?
I kad bismo vas ozbiljno shvatali, zanimalo bi nas šta bi sa onom odlukom svih odluka da se ne mešate u politiku, a pogotovo ne u stranačka pitanja, što vam je, inače, neko vreme i donosilo popularnost u narodu, kome su se stranke popele na glavu? Kako ste se odjednom pretvorili u komesare koji propisuju stranačke kvote i naređuju svrstavanje na opozicione izborne liste? I kad smo kod toga, jedno potpitanje: da li vi kontrolišete Đilasa, Jankovića, Proglas i društvo iz Rektorata… ili bar nekad imate blagi neodređeni osećaj da oni kontrolišu vas?
Šezdeset osme je Tito prevario studente, a ove 2025, vi ste pokušali da prevarite nas.
A kad već govorimo o ‘68, moramo da vas podsetimo da vas lažu, ništa vi novo niste ni doneli ni izmislili. Bilo je, kao i svuda u svetu, pobuna mladih u Srbiji i ranije, od 19. veka pa do danas, u proseku na svakih četvrt veka. Bile su i ovakve i onakve, ali nijedna se nije tako bedno, tako verolomno, i tako sramno završila u svojoj suprotnosti kao vaša.
Uzalud mašete rukicama… voda… vam je odavno preko glave.
· Reaguj
VUČIĆ JASAN POSLE RAZGOVORA S KOŠTOM: Mi smo posvećeni evropskom putu i danas razgovaramo o svim pitanjima od uzajamnog interesa, budućnost regiona vidimo u EU