MINISTAR BEZ PORTFELJA U VLADI SRBIJE NENAD POPOVIĆ: Vučić je s Putinom ugovorio najbolju cenu gasa za Srbiju koju jedna evropska država može dobiti od Rusije

Dolazak predsednika Srbije Aleksandar Vučića u Moskvu na obeležavanje 80 godina pobede nad fašizmom ocenjen je, kako od samog vrha ruske države, tako i od ruskih građana, kao čin hrabrog i doslednog čoveka koji drži svoju reč i poštuje čast srpskog naroda, naroda koji ne zaboravlja svoju herojsku prošlost i svoje saveznike, ističe u intervjuu za Kurir ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović. Posebno ističe da je predsednik Vučić dočekan s najvišim državnim počastima, što, kaže, predstavlja jasan pokazatelj ugleda i poštovanja koje on i Srbija imaju u Moskvi.

I uoči odlaska srpske delegacije, a pre svega predsednika Vučića, ali i nakon boravka u Moskvi, čule su se oštre kritike iz EU tim povodom. Kako vi gledate na to? Može li poseta Moskvi da poljulja odnose Srbije i EU i uspori naš dalji napredak na putu ka članstvu u Uniji?

- Srbija je suverena i nezavisna zemlja, a sloboda da samostalno odlučuje o svojoj sudbini duboko je urezana u identitet srpskog naroda. Posetom Moskvi, predsednik Vučić samo je izrazio taj slobodarski srpski duh. U tom smislu, u situaciji kada čitav proces evropskih integracija traje skoro 25 godina i kada napredak u tom procesu ne zavisi od dostignutih reformi, već od političkih uslovljavanja, čemu je dokaz i tema otvaranja Klastera 3, Srbija mora da traži načine da sačuva svoj ekonomski uspon kroz saradnju sa svim zemljama koje tome mogu doprineti. Sa EU moramo precizno definisati da li brzina ili usporavanje našeg napretka u integracijama zavisi od sprovođenja reformi ili od političkih uslova. Ako su politički razlozi glavni kriterijum, čemu onda reforme? Da vas podsetim, po oceni same Evropske komisije, Srbija je još pre tri godine sprovela sve neophodne reforme za otvaranje Klastera 3. Ipak, on se ne otvara jer neke zemlje članice nisu zadovoljne načinom na koji jedna zemlja kandidat vodi svoju spoljnu politiku. Verujem da će predsednik Vučić, u otvorenom dijalogu s predstavnicima EU, razjasniti da li su reforme i usklađivanje sa spoljnom politikom EU dva paralelna procesa koja se moraju sprovesti kako bi se postalo član EU, ili se sve reforme koje Srbija već godinama sprovodi u mnogim oblastima mere isključivo na osnovu toga da li Srbija sledi spoljnu politiku EU ili ne.

Iako ste izjavili da je prilikom posete Moskvi, između ostalog, još jednom dogovorena i najpovoljnija cena gasa za Srbiju, EU je naš najveći trgovinski partner i od nje umnogome zavisimo. Postoji li bojazan da može biti nekih ekonomskih posledica?

- Ne vidim zašto bi Srbija imala problem sa EU zbog toga što je predsednik Vučić u direktnom razgovoru s predsednikom Putinom ugovarao za Srbiju najbolju cenu gasa koju jedna evropska država može dobiti od Rusije. Ova cena gasa predstavlja važan uslov našeg daljeg ekonomskog rasta, privlačenja stranih investicija i sigurnog snabdevanja gasom za naše građane. Evropa ostaje naš glavni ekonomski partner, a članstvo u EU naš politički cilj. Sve evropske države danas traže načine kako da obezbede što sigurnije i jeftinije snabdevanje gasom kako bi zaštitile svoju ekonomiju i, pre svega, standard svojih građana. Srbija se u tom smislu ponaša identično, tražeći najbolju opciju za svoje građane i svoju privredu. Dogovor s Rusijom u vezi s gasom predstavlja najbolji dogovor za Srbiju. A da je to zaista tako, mogu potvrditi mnoge evropske kompanije koje posluju u Srbiji i koje su koristile prednost niske cene gasa u našoj zemlji kao jedan od razloga za investiranje u Srbiji.

Kada već govorimo o EU, ne bi se reklo da se previše bave položajem Srba na KiM, odnosno konkretnim merama protiv Prištine i Aljbina Kurtija, već godinama unazad sve ostaje samo na mlakim kritikama. Kako gledate na to, zašto se Kurtiju toliko toleriše pokušaj progona srpskog naroda sa KiM?

- Bojim se da takav mlak pristup pojedinih predstavnika EU, ali i nekih evropskih država, prema evidentno nasilničkoj politici koju Kurti sprovodi prema Srbima, ima svoje uporište upravo u stavu tih albanskih ekstremista da će, ako Srbi nestanu s Kosova, nestati i problem Kosova. Drugačije se ne može objasniti to sramno ćutanje i zatvaranje očiju pred nasiljem, progonima, hapšenjima i pretnjama koje Kurti sprovodi na Kosovu protiv našeg naroda, s ciljem da stvori nepodnošljivu atmosferu za život Srba. On želi da jedan deo Srba protera s Kosova, jedan da pacifikuje i asimiluje, a jedan da pohapsi. Očigledno je da je za jedan deo briselske birokratije i nekih evropskih država važniji politički interes da se zaokruži "nezavisnost" lažne države Kosovo, nego poštovanje osnovnih ljudskih prava i međunarodnog prava, koja se prema Srbima sistematski krše godinama.

Situaciju na KiM dodatno komplikuje i činjenica da već mesec dana ne uspevaju da konstituišu prištinski parlament, što onemogućava ulazak Srba u institucije. Koliko to otvara dodatan prostor za antisrpsko delovanje na teritoriji KiM?

- Koliko su lažni kao država, toliko im je lažan i parlamentarizam. U odsustvu političke kulture i tradicije, s obzirom na to da su kroz istoriju uvek služili drugim gospodarima, haos koji se sada dešava u Prištini nakon izbora samo je dodatni dokaz neodrživosti tog nakaradnog projekta nazvanog "nezavisnost Kosova".Srbima, pre svega i iznad svega, potrebno je političko jedinstvo na Kosovu i snažna svest da samo tako mogu sačuvati svoje prisustvo u pokrajini, kao i prisustvo države Srbije. Dok se Albanci dele, Srbi ovo vreme treba da iskoriste za dodatno ujedinjenje.

Nije bolja situacija ni u RS, čiji se predsednik Milorad Dodik konstantno nalazi na meti bošnjačkih predstavnika, a nedavno je pokušano i njegovo hapšenje. Šta očekujete od daljeg razvoja situacije u RS?

- Očigledno je da se odlukama visokog predstavnika u BiH, u vezi s RS i predsednikom Dodikom, ulazi u novu fazu dezavuisanja i razgradnje Dejtonskog sporazuma, i to u godini kada se obeležava 30 godina od njegovog potpisivanja. I na primeru RS vidi se stav pojedinih zapadnih zemalja da ne mogu prihvatiti da Srbi imaju svoju samostalnu politiku i da se o sudbini naroda odlučuje na slobodnim izborima, a ne na drugim mestima u inostranstvu. RS je reagovala na očigledne pokušaje nezakonitog umanjenja njenih nadležnosti i prava. Umesto dijaloga sa institucijama RS, visoki predstavnik i oni koji ga podržavaju, kako u BiH, tako i na zapadu, odgovorili su krivičnim progonom i sankcijama prema najvišim predstavnicima RS, kojima je narod dao legitimitet da je vode. Bez obzira na to što stvari ne izgledaju optimistično, jer je reč o evidentnom pokušaju promene vlasti u Banjaluci i dovođenja druge, kooperativnije vlasti u vezi s centralizacijom BiH, RS mora mudro i postojano da se zalaže za dijalog, da nudi rešenja koja neće narušiti ono što joj po Dejtonu pripada, a koja mogu voditi ka smirivanju situacije, kako bi se izbegle dalje opasne tenzije u BiH.

Kurir Politika/I. Žigić